Igre 
Pet najznačajnijih izmena Zakona o eksproprijaciji koje izazivaju kontroverzu u javnosti
Komentari01/12/2021
-14:27
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, koji je u petak usvojila Skupština Srbije, uzburkao je javnost prethodnih dana, a zbog novog propisa koji između ostalog predviđa skraćenje rokova za prinudni otkup zemljišta u slučaju javnog interesa, održani su i protesti građana i ekoloških aktivista širom Srbije.
Oni ukazuju da izmene koje su unete u Zakon o eksproprijaciji najviše odgovaraju stranim kompanijama, jer se osim za kapitalne infrastrukturne projekte koje sprovodi država, sada za javni interes mogu proglasiti i projekti iz međunarodnih ugovora, čiji Srbija može biti samo jedan od potpisnika. To je i jedna od ključnih zamerki nezadovoljnih građana, koji tvrde da to znači da se otkup zemlje po hitnom postupku, pod izgovorom javnog interesa, može sprovesti i za potrebe stranih kompanija, što mnogi vezuju za situaciju sa Rio Tintom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da još nije potpisao Zakon o eksproprijaciji, jer čeka mišljenje svog stručnog tima. Advokatska komora Srbije (AKS) mu je uputila poziv da razmotri primedbe i da odbije da potpiše ukaz izmena i dopuna tog zakona. AKS je na sednici u nedelju zaključila da ovaj propis treba da se vrati Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje. Oni smatraju i da je o predloženim izmenama i dopunama morala pre skupštinske procedure da se sprovede javna rasprava koja nije smela da izostane zbog velike zainteresovanosti građana i stručne javnosti.
Najznačajnije izmene Zakona o eksproprijaciji su:
1. Hitnost postupka i skraćeni rokovi
Novim aktom definisani su kraći rokovi za postupanje državnih organa u procesima gde je utvrđen javni interes. Skraćeni su rokovi izvršenja što, kako tvrde u Advokatskoj komori Srbije, građane lišava prava na pravne lekove, jer vlasnik ima pet dana da se izjasni, a ako u toku postupka nadležni organ naiđe na činjenicu za koju smatra da je potrebno izvesti dodatne dokaze, može zakazati usmenu raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga za eksproprijaciju.
Po prijemu izjašnjenja vlasnika nepokretnosti, odnosno po isteku tog roka, nadležni organ odmah, a najkasnije u roku od 15 dana, donosi rešenje o eksproprijaciji nepokretnosti. Rok od pet dana za izjašnjavanje vlasnika objekta AKS smatra "krajnje neprimerenim" i navodi da su ovim izmenama narušena osnovna ustavna načela.
2. Privremeni zastupnik budućih naslednika
Predviđeno je i postavljanje privremenog zastupnika u postupku eksproprijacije, koje će se primenjivati kada je vlasnik nepokretnosti preminuo, a nije sproveden ostavinski postupak ili ako se vodi postupak utvrđivanja vlasništva.
Povezane vesti
"Kada se tokom postupka eksproprijacije utvrdi da je sopstvenik nepokretnosti koji je upisan u katastru nepokretnosti preminuo, a nije sproveden postupak raspravljanja zaostavštine iza njegove smrti, odnosno ako se vodi postupak utvrđivanja vlasništva na predmetnoj nepokretnosti, organ koji vodi postupak može postaviti privremenog zastupnika koji bi istupao u postupku eksproprijacije u ime i za račun potencijalnih naslednika, odnosno sukcesora sve do pojave istih, kao i u ostalim slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak", navodi se u Zakonu o eksproprijaciji.
U AKS ukazuju da Komora već ima ustanovljen sistem postavljanja advokata u postupcima odbrane po službenoj dužnosti privremenih zastupnika u sudskim postupcima, kao i za predmete besplatne pravne pomoći, koji se postavljaju preko kol centra. Oni upozoravaju da, ukoliko bi organi uprave po svom nahođenju, sami postavljali zastupnike iz reda advokature, otvorili bi vrata korupciji i postupanju koje je u suprotnosti sa interesima vlasnika imovine.
3. Nelegalnima naknada samo za materijal
Zakonom o eksproprijaciji je precizirano i da se za sve objekte koji su izgrađeni nelegalno izračunava građevinska cena nekretnine, a ne tržišna. To znači da će vlasnici "divljih" objekata praktično dobijati naknadu za utrošeni materijal. Advokati ukazuju da bi to moglo dovesti do problema da mnogi građani praktično postanu beskućnici, jer za tu sumu neće moći da kupe novu kuću ili stan po tržišnoj vrednosti.
Advokati smatraju da je ta odredba neustavna, je Ustav Srbije predviđa da pravo svojine nekome može biti oduzeto samo u javnom interesu i uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Oni napominju da ljudi nekad nisu ni u mogućnosti da ozakone nekretnine, jer jednostavno onog trenutka kad je donet planski akt da će nešto negde graditi vi automatski ne možete da legalizujete taj objekat jer se nalazi na budućem putu ili rudniku.
U Advokatskoj komori upozoravaju da je ovakvo zakonsko rešenje u suprotnosti sa Ustavom RS kojim se u Članu 58 kaže da "pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne".
Advokati posebno podvlače da je država u nekoliko navrata donosila zakone kojima je pokušavala da sprovede postupke ozakonjenja nelegalnih objekata, ali da nijedan nije doneo počekivane rezultate. Ističu i da neki od postupoaka traju i duže od decenije. Oni smatraju da država ne može posledice ovih neuspelih zakonskih rešenja da prebacuje na teret građana.
Napominju i da su mediji pisali da država planira da dekretom upiše sve nepokretnosti izgrađene do 2015. godine i u AKS upozoravaju da, ako je to tačno, redosled usvajanja ovih propisa postaje još problematičniji. Time bi praktično bili oštećeni vlasnici nelegalnih objekata na trasi kapitalnih infrastrukturnih projekata na koje se odnosi Zakon o eksproprijaciji, jer bi dobili mnogo manje novca od onih koji su gradili uz građevinsku dozvolu, dok bi svi ostali uspeli da upišu svoje "divlje" objekte čime bi dobili i mogućnost da ih prodaju po tržišnim cenama.
Povezane vesti
4. Zauzimanje zemljišta na 3+3 godine
Izmenama Zakona o eksproprijaciji omogućava se privremeno zauzimanje zemljišta, najduže do tri godine, kada ono služi za izgradnju objekta od javnog interesa, a radi smeštaja radnika ili skladištenja materijala i mašina. Takvo, privremeno zauzimanje zemljišta može se jednom produžiti za još tri godine. U Zakonu, međutim, ne piše kakvu naknadu će dobijati vlasnici za ovo iznajmljivanje zemljišta, na koje će, po novom zakonu, morati da pristanu.
5. Državni - umesto republički javni
U članu 8 reči "republički javni" menja se u "državni", a pravnici napominju da je to tumačenje preširoko i ukazuju da bi i lokalne samouprave pozivajući se na javni interes mogle da rade eksproprijaciju, odnosno da proglase javni interes i po hitnom postupku oduzimaju zemljište. Jer, država je širok pojam, to je i opština, grad i republika.
Prednosti u odnosu na prethodni propis
Jedna od izmena Zakona o eksproprijaciji koja daje veća prava u odnosu na prethodnu verziju, odnosi se na korisnike stanova u društvenoj svojini. Tako je zakupcu stana u društvenoj ili državnoj svojini, odnosno javnoj svojini na neodređeno vreme, odnosno nosiocu stanarskog prava u eksproprisanoj stambenoj zgradi ili stanu kao posebnom delu zgrade, korisnik eksproprijacije dužan da pre rušenja zgrade obezbedi korišćenje drugog odgovarajućeg stana u javnoj svojini sa pravima zakupca na neodređeno vreme. To znači da niko ne može da ih iseli iz njihove kuće, odnosno stana u kom žive dok se ne završi postupak eksproprijacije i dok im se ne isplati naknada.
Povezane vesti
Neretko se dešavalo da vlasniku imanja posle eksproprijacije ostane parče zemlje do kog ne može da priđe ili je male površine, pa ne može da se obrađuje. Ti vlasnici su imali mogućnost da traže da im se otkupi i taj deo placa i da sve troškove snosi država. Sada je to konkretizovano i ta praksa je implementirana u zakon.
"U slučaju da se po zahtevu iz stava 1. ovog člana ne može odlučiti istovremeno sa zahtevom za eksproprijaciju korisnika eksproprijacije, postupajući organ će doneti delimično rešenje, dok će se o eksproprijaciji preostalog dela nepokretnosti rešiti naknadno nakon sprovedenog dokaznog postupka", piše u Zakonu o eksproprijaciji.
"Propis se ne menja zbog Rio Tinta"
Prethodnih dana izmene zakona su branile predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović. Obe su rekle da se propis ne menja zbog kompanije Rio Tinto, koji je glavna meta kritičarima ovog Zakona, već da bi se efikasnije realizovali veliki infrastrukturni projekti poput auto-puteva, pruga i gasovoda.
"Izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji služiće samo tome da se brže implementiraju projekti od strateškog značaja za Srbiju. Da smo imali takav zakon, za Svetog Nikolu bismo imali završen auto-put do Požege. Kada kažu da se usvajaju zato da bi se nekome uzela zemlja ili kuća, polaze od sebe", ocenila je Brnabić .
Mihajlovićeva je na zamerke stručne javnosti i građana rekla da se "zakoni ne donose zbog pojedinačnih projekata, kako takozvani ekolozi zamišljaju, već da bi se uredile oblasti koje su važne za život i rad ljudi, kao i za napredak čitave zemlje". Ona je istakla da se nijedan zakon ne pojavljuje niotkuda, već da prolazi propisanu proceduru.
"Iz prethodnog ministarstva znam koliko smo problema u realizaciji projekata imali upravo zbog teškoća u eksproprijaciji. Važno je da iz toga izvučemo pouke, da se projekti realizuju efikasno i sa što manje prepreka, a da se sve radi prema jasnim pravilima i kriterijumima i da interesi građana budu zaštićeni", rekla je Mihajlović.
Kako teče eksproprijacija?
Stručnjaci i advokati koji se bave eksproprijacijom kažu da je izgradnja saobraćajne infrastrukture po ubrzanoj proceduri već regulisana Zakonom o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju. A da nisu potrebna dodatna skraćenja rokova, zbog izgradnje puteva i pruga potvrđuju i u JP "Putevi Srbije" i "Infrastruktura železnice Srbije" u kojima za Euronews Srbija kažu da ovi postupci teku bez zastoja i po planu.
Izvršni direktor u JP "Putevi Srbije" Goran Tomić kaže da je od 2008. više od 100.000 građana bilo kao stranka u postupku tokom eksproprijacije za oko 600 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica.
"Šest do devet meseci traje sam postupak eksproprijacije. Pre toga, kada dobijemo projekat, moramo da sprovedemo javnu nabavku da geodetska kuća obeleži trasu, pripremi tehničku dokumenciju da je preda Katastru radi "cepanja" parcele i tek kada oni završe, za dva ili tri meseca, možemo da počnemo", navodi Tomić i ističe da je problem pritisak da nešto bude brže nego što može.
Nenad Stanisavljević iz "Infrastrukture železnice Srbije" kaže da je tokom izgradnje brze pruge na deonici Novi Sad – Subotica, bilo neophodno uraditi eksproprijaciju više od 4.100 katastarskih parcela. On napominje da su najčešći problemi, nerešeni imovinsko-pravni odnosi ranijih vlasnika, preminule stranke, a nije sproveden ostavinski postupak.
"Eksproprijaciju prolongiraju i nerešeni prethodni zahtevi u RGZ-u i brojne zabeležbe, ćutanje administracije, kao i pojava prikupljanja masovnih punomoćja od strane advokata, te često namerno odugovlačenje postupka sa njihove strane, radi naplaćivanja većih troškova", navodi Stanisavljević.
Komentari (1)
Micha
03.12.2021 06:40
Najveci problem je sto se medjunarodnim sporazumima i ovim zakonom prava gradjana manja od prava stranih investitora. Nas ustav to zabranjuje i svi takvi sporazumi su neustavni. Kod nelegalnih objekta treba sabrati cenu izgradnje i vrednost parcele. A privremeni zastupnik je ok.