Igre 
Usvojene izmene Zakona o eksproprijaciji: Kritičari tvrde da su pojedine odredbe štetne za građane
Komentari26/11/2021
-18:44
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su večeras izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji čije povlačenje je prethodnih dana tražio deo javnosti, jer smatra da se njime legalizuju prisilno otimanje imovine ljudi koji su se našli na putu državnim projektima.
Na predlog izmena prethodnih dana burno su reagovale neke organizacije i eko udruženja, smatrajući da su izmene štetne za građane, a korisne samo za kompanije poput Rio Tinta dok iz Vlade Srbije tvrde da se da se izmenama dodatno definišu predmeti i korisnici eksproprijacije, skraćuju rokovi za postupanje, rešava pitanje nelegalnih objekata u eksproprijaciji i definiše pitanje administrativnog prenosa.
Građani su protestovali, smatrajući da bi izmene mogle da omoguće državi da bez kriterijuma proglašava projekte za one od posebnog značaja. Time bi, tvrde, bilo čija imovina mogla postati predmet eksproprijacije i oduzeta u kratkom roku, a da bi umesto građanima korist išla naruku kompanijama poput Rio Tinta.
Premijerka Srbija Ana Brnabić rekla je da se izmene zakona o eksproprijaciji i referendumu ne donose zbog investitora, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacuje optužbe da su izmene neustavne. Kaže da su neophodne zbog brže realizacije infrastrukturnih projekata.
"Gradimo jedan tunel i mi izgubimo 160 dana u čekanju za miniranje tunela, jer želimo da izbegnemo svaku mogućnost, povrede nečijeg prostora, imovine", rekao je Vučić.
Za stanare voždovačkog sela Rakovica, rokovi su već prekratki, a pravnici navode da bi problem kakav oni imaju mogao da bude učestaliji. Obilaznica oko Beograda, koja je u nadležnosti Koridora Srbije, već im je na pragu i mnoge kuće su srušene. Preostali tvrde da im je ponuđena izuzetno niska naknada.
"Mi ne tražimo da se obogatimo. Mi tražimo ovakav, isti smeštaj koji su moji roditelji stvorili, da možemo da priuštimo ovo malo života što im je ostalo", rekla je Biljana Aveić, stanarka Rakovice.
Euronews
Povezane vesti
Kako kaže advokat stanara, u skladu sa ranijim Zaključkom vlade, ali suprotno važećim regulativama, meštanima je ponuđena građevinska cena kuća, jer nisu legalizovane. A upravo je to nova odredba Zakona o eksproprijaciji - da se za neozakonjene objekte isplati samo cena kuće.
"Mi dolazimo do toga da taj čovek objekat može da izgradi, ali ne u Beogradu. On u Beogradu mora da kupi i plac i tako dalje, i takva kuća u Beogradu vredi mnogo više", ističe advokat Boško Knežević.
Inače, eksproprijaciju u zemlji sprovodi nekoliko javnih preduzeća. Putevi Srbije su od 2008. do danas završili na hiljade postupaka na trasama ukupno 600 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica.
Deo struke ipak upozorava da, dok prošlogodišnji zakon o posebnim postupcima definiše kod kojih projekata je opravdana brža ekproprijacija, kod nove regulative država donosi tu procenu bez jasnih kriterijuma.
Škero: Moći će da se otuđe prirodna dobra, a da se ne zna šta je pravni interes
Nekadašnja predsednica vrhovnog suda Vida Petrović Škero smatra da je sporno što su u pitanju izmene zakona, a daju se potpuno nove mogućnosti oduzimanja svih oblika imovine, što predstavlja veliku novinu.
"Uvodi nas u doba kolonizacije, zato što, pored toga što će imovina moći da se uzima pod raznim uslovima, kada postoji 'javni interes' za koji ne znam kako će se utvrđivati u tom roku koji je zakonodavac odredio. To znači da su verovatno ranije postojali nekakvi dogovori", kaže Škero.
Dodaje da će biti predviđeno da ekproprijacija može da se vrši kada država napravi neki ugovor sa stranim investitorom, ali da nam iskustvo pokazuje da takve ugovore ne vidimo i nekoliko godina nakon zaključenja jer je to "poslovna tajna", i ne znamo kako se oni rade, a to je osnov.
Povezane vesti
Takođe, ističe Škero, lice kome će se oduzimati takva zemlja imaće rok od pet dana da prigovori tom interesu i toj eksproprijaciji.
"Imovina može da bude oduzeta od države, pravnih lica i pojedinca - svakome. Svaki pravnik bi rekao da ćemo tom hitnošću ući u uređeni sistem, međutim ova brzina donošenja zakona po hitnom postupku o nečemu što će omogućiti da se otuđe naša prirodna dobra, ne znajući koji je to pravni interes, možda će obezbediti park u centru grada da se nešto napravi", kaže Škero.
Naglasila je da su propisani rokovi prema kojima će se rešenje donositi u roku od 15 dana, a ako organ koji bi trebalo da ga donese nema dovoljno dokaza, onda će dati tri dana za nove dokaze. Dodaje i da "ne zna kako će onaj koji je već iskoristio rok od svojih pet dana moći da se izjasni o svemu tome".
"Krenuće se u gradnju, a onda će krenuti u upravni spor, u Upravnom sudu gde sudije imaju od 1.000 do 2.000 predmeta po sudiji. To neće biti hitno, niti je država omogućila i regulisala i reformisala sve odjednom da bismo mogli da donesemo ovakav zakon, već je donet kao da je sve idealno u zemlji", ukazuje Škero.
"Postpuak uknjižbe u Srbiji traje, ne kako zakon predviđa po danima, nego po godinama, ministarstvo odlučuje po žalbama mesecima, a u opštini Čukarica se mesecima ne dozvoljava uknjižba jer se radi dokumentacija za metro, za koji ne znamo kada će biti gotov. Kad zemlja tako funkcioniše, moramo razmisliti o rokovima koje će država nametnuti, jer će oni biti simulirani, a ne u praksi", dodaje Škero.
Skupština Srbije dobila i 11 članova Nacionalnog saveta za kulturu
Skupstina Srbije usvojila je večeras i Predlog o imenovanju 11 članova Nacionalnog saveta za kulturu, kao i svih 14 predloga zakona o izmenama i dopunama zakona koji su danas bili pred poslanicima.
Poslanici su usvojili Predlog da članove tog važnog stručnog i savetodavnog tela čine Zoran Vapa koga je prdložio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Željko Marković (Državni arhiv Srbije), Goran Vasić (Narodni muzej), Vladimir Pištalo (Narodna biblioteka Srbije), Nebojša Kundačina (Narodno pozorište), Nevena Daković (Jugoslovenska kinoteka), Ivan Jevtić (SANU), Zlata Bojović (SANU), Isidora Bjelaković (Matica srpska), Andraš Urban i Suzana Kujundžić Ostojić sa liste nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Potrepdsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković rekla je prepodne na sednici parlamenta da su svi predloženi članovi za Nacionalni savet eminenti kulturni poslenici i umetnici.
“To su ugledni stručnjaci na visokom nivou, kroz životni vek dali su doprinos našoj i svetskoj kulturi u svim oblasitma. Pored nespornog kredibiliteta garant su da će Nacionalni savet za kulturu u četiri godine ispuniti svoje zadatke i poverenje koje ćete im dati”, rekla je Gojković.
Ona je dodala da je to telo nekada činilo 15 članova, kada je osnovano 2010. godine, a da je sada procedura za njihov izbor pojednostavljena i da ga čini 11 članova.
Dodala je da je kod predlaganja vođeno računa i o rodnoj ravnopravnosti članova Nacionalnog saveta.
Prethodno je Skupstina danas jednoglasno usvojila Predlog odluke o razrešenju dosadašnjih članova Nacionalnog saveta za kluturu.
Narodna skupština usvoja je Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o budžetskom sistemu, Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Takođe, poslanici su jednoglasno prihvatili i Predlog zakona o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Usvojili su i Predlog zakona o budžetskoj inspekciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu, takođe je usvojen, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Tanjug/Zoran Žestić
Narona skupština usvojila je i Predlog zakona o regulisanju obaveza Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu korišćenja sredstava opšte alokacije specijalnih prava odobrenih Odlukom Odbora guvernera MMF-a od 2. avgusta.
Poslanici su većinom glasova usvojili i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije koju predstavlja ministar finansija kao “zajmoprimac“ za Program “Integrisano upravljanje čvrstim otpadom, faza I”.
Pred poslanicima bilo je i sedam amandmana na pet od 14 predloga zakona.
Tri su se odnosila na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijacij i po jedan na predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana; na upotrebu, držanje i nošenje dobara; porezima na imovinu kao i onaj o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali nijedan nije usvojen.
Komentari (0)