Mogu li srpski brendovi da postanu svetski: Igra koja se ne igra na godinu ili dve

Stručnjaci smatraju da srpski brendovi koji su nastali u vreme Jugoslavije i danas nose status domaćih proizvoda, a istovremeno starije generacije asocira na neka lepša vremena. S druge strane, većina najpoznatijih brendova kod nas danas je u vlasništvu stranih kompanija. Kolike su mogućnosti širenja domaćih proizvoda i brendova i da li sve veći dolazak stranih kompanija pomaže ili odmaže srpskoj industriji?

Kada je 2017. godine otvorena IKEA u Srbiji, u njenoj ponudi našle su se srpske oklagije i daske za sečenje mesa, a predsednik Aleksandar Vučić najavio je tada da se pregovara o proizvodnji drugih domaćih proizvoda za ovu kompaniju. Četiri godine kasnije, u Ikeinoj ponudi nalazi se još jedan srpski dobavljač – i to tekstilnog asortimana, navodi se u pisanom odgovoru ove kompanije za Euronews Srbija.

Da dolaskom stranih firmi deo srpske proizvodnje može biti unapređen, smatra i profesor Saša Veljković. Upozorava, međutim, da ima i drugačijih ishoda.

"Strane kompanije mogu i da pomognu, a i da odmognu. Pomažu u situacijama kada dođu u Srbiju, donesu novu tehnologiju, iskoriste domaće znanje, tradiciju sirovine, zadrže i unaprede domaće brendove i plasiraju ih na strana tržišta. Tu mogu da pomognu i strani maloprodajni lanci, jer preko svojih tzv. privatnih robih marki, mogu da prave izvoz i van granica Srbije. Međutim, sa druge strane, dešava se da kupe domaću fabriku, unište domaće brendove da bi napravili prostor za svoje brendove koji se prave u drugim zemljama gde su globalni lanci snabdevanja, gde imaju ekon. obima i nije im toliko stalo da održe domaću privredu", rekao je Veljković.

Među najomiljenijim brendovima u Srbiji su Imlekovo mleko "Moja kravica", "Jelen pivo" i "Dijamant" ulje, pokazalo je nedavno istraživanje udruženja Moja Srbija. Visoko se kotiraju i Banka Intesa, Dunav osiguranje i Pošta Srbije, kao i Legend, Merix kompanije Henkel, Forma ideale i Knjaz Miloš - među njima brendovi koji su stari i po nekoliko decenija.

"Devedesetih godina prošlog veka usled hiperinflacije, ratova, sankcija, došlo je do jednog egzodusa tih brendova svetskih i neko je iskoristio taj prostor. Rekao bih da su to pre svega proizvođači iz oblasti sokova, jer su tada nastali i Next i Nectar i Fruvita. Nekako smo, tamo gde smo imali sirovinsku bazu, uz talentovane ljude, tehnologiju, uspeli da napravimo nešto što se i do dan danas održalo", dodao je Veljković. 

Jedan od talentovanih koji je u tome uspeo je i Nebojša Matić, vlasnik firme "Mikroelektronika", koja je razvila svoj brend i sistem proizvodnje alata za mikrokontrolere. Danas izvoze u više od 140 zemalja, njihove proizvode kupuju i NASA i CERN.

"Iza svakog brenda stoji ili uspešan proizvod ili uspešna firma ili neka organizacija. Recimo, kada kažete UN. Oni nemaju proizvod, a svi znate za UN. Recimo, kada spomenete Torlak, kako se zove njihova vakcina tačno, ne znate. Recimo, pomenete Deltu, ne znate ni jedan proizvod, ali znate firmu. E tako i mi kao i sve firme imamo i prepoznatljiv brend naše firme, MikroE, a imamo i brendove svojih linija proizvoda", naveo je Matić. 

Kada se u prirodi dešavaju promene, vrste koje se najbolje prilagode promenama opstaju. Tako je, kažu i na tržištima, jer oni koji uspeju da privuku pažnju potrošača mogu izbaciti iz igre i tradicionalno popularne brendove i proizvode.

Kako od domaćih brendova Srbija može da se proslavi?

Osnivač i direktor Mokrogorske škole menadžmenta Srđan Janićijević rekao je za Euronews Srbija da je šteta što mnogi srpski brendovi nisu mogli da postanu svetski i da bi glavni zadatak za državu i privrednike trebalo da bude traženje načina kako od domaćih brendova Srbija može da se proslavi.

"Ono što možemo da govorimo i što je dobra osnova u ljudskom smislu je Novak Đoković kao najpoznatiji brend koji mi imamo. Ono što se podrazumeva pod jednim brendom je takođe faktor monetizacije, tj. mora da postoji održivost nekog brenda. Ne može da bude samo simbol koji nema svoju tržišnu vrednost. Ono što je zanimljivo u poslednjih desetak godina je da imamo ogroman rast malih domaćih brendova u Srbiji i ono što se čini je da će biti veliki broj brendova koji će stasati da imaju kapacitet da steknu svetsku slavu", naglasio je Janićijević.

Dodao je i da moramo razumeti da je Srbija prošla kroz težak period u kome nije imala dobru spoljašnju percepciju, zbog čega je bilo teško da bilo koji srpski brend budi pozitivne emocije kod potrošača, ali se to, kako ističe, menja u poslednjih 10 godina i to na bolje.

"Ako bi pogledali industrije, svakako bi to bila industrija hrane. Imamo plodno tlo, u metaforičkom smislu, jer Srbija važi za zemlju koja je lepa. Ono što možda nije popularno, ali je korisno i pametno da se pomene je industrija naoružanja. Mi smo kao neka zemlja ili region koji je bio vezan sa nekim vojevanjem, u razninm fazama svog istorijskog razvoja. Na tu kartu možemo da igramo i koliko vidim na tržištu, to se i radi", rekao je Janićijević.

On je istakao i da je bitno da se popravi imidž Srbije, a to će, kako kaže, biti tako što ćemo imati bolje brendove. Poručuje da je za razvoj brendova važno da postoji plo, a to je ekonomski stabilna država. 

"Izgradnja brenda nije igra koja se dobija na godinu ili dve, već zahteva godine i decenije", rekao je Janićijević.

Brend: Iskustvo i priča

Da su brendovi onakvi kakve ih vide potrošači i da nije bitno ko je vlasnik nekog brenda, već to šta ti brendovi rade ne bi li zadovoljili potrebe i želje svojih potrošača smatra kreativni strateg i predavač Lazar Džamić i dodaje da i brendovi i danas znače dve stvari: iskustvo i priču.

"Imamo određena iskustva sa određenim proizvodom i onda imamo neku priču koja sedi povrh svega toga. Brendovi postoje u praktičnom i u emotivno-psihološkom smislu. Drugim rečima, proizvodi postoje u realnom svetu, brendovi su samo u našim glavama. I te dve stvari moraju da se spoje. Principi brendinga su isti, ali ono što se menja je kako se brendovi izražavaju u različitim vremenima, društvima, a na koji način evoluiraju zajedno sa svojim publikama, promenama medijskog okruženja, životnim stilovima. Nema razloga zašto brendovi ne bi mogli da budu večni, ukoliko su dovoljno fleksibilni, dovoljno adaptibilni da se prilagođavaju svetu oko sebe."

Džamić naglašava da postoje zakonski okviri koji mogu zaštiti neki brend u procesu nastajanja i razvoja, ali je potrebno i da se prate životni stilovi publike, jer bi i na taj način bilo osigurano njihovo trajno postojanje.

"Brend može da se zaštiti trajno, permanentno na taj način da traje, da bi taj brend bio relevantan za nas, za određenu grupu potrošača sa kojima priča, samo ukoliko prati životne stilove tih potrošača, ako je i dalje relevantan za njih, u njihovim glavama i u njihovim srcima, zbog svega onoga zbog čega je rezonovao sa njima i na prvom mestu ako prati te svoje publike, ako može da doda neke publike, ali neće to moći da uradi ukoliko na neki način ne odgovara na ono što je ljudima potrebno, potrebe i želje publika", rekao je Džamić.