Igre 
Cena gasa se u jednom danu promenila za 30 odsto: Koji su uzroci svetske energetske krize
Komentari19/10/2021
-13:56
Evropske zemlje nespokojno ulaze u grejnu sezonu, jer je ovaj energent skup i nema ga dovoljno, a na nivou EU zalihe koje su prošle godine bile oko 95 svele su se na oko 75 odsto. Evropa je u energetskom smislu zavisna od gasa, ali su i cene električne energije skočile.
Koliko je situacija sa cenom energenata nestabilna i nepredvidiva svedoči i podatak da je cena gasa u protekla 24 časa varirala tako što je na trenutke ujutru pala ispod 1.000 dolara, dok je tokom dana zabeležen rast koji je premašio 1.100 dolara. Po toj ceni se mogao kupiti samo do objave vesti iz Ukrajine da Gasprom nije rezervisao dodatne kapacitete preko teritorije te zemlje. Posle tog saznanja cena gasa na berzama je ponovo skočila i približila se niovu od 1.300 dolara za hiljadu kubnih metara.
Energenti su poslednja dva meseca na berzama vrtoglavo poskupeli, a neposredni okidač za rast je bio to što zemlje EU nisu na vreme nabavile gas, pa su skladišta poluprazna, a stručnjaci tumače da je odluka da se gas ne nabavlja od Rusije i politička, kao posledica pritiska Amerike.
Kako je nastala energetska kriza?
Evropi oko 35 odsto potreba za gasom obezbeđuje Rusija, još toliko Norveška, Holandija i Škotska zajedno, a ostatak od 30 odsto evropske zemlje obezbeđuju iz domaćih izvora. Evropa se gasom snabdeva na osnovu dugoročnih ugovora na 10 do 25 godina i kroz jednokratne ugovore o isporuci fiksne količine gasa.
Energetičar Miloš Zdravković za Euronews Srbija kaže da su uzroci ekonomske krize duboki i kompleksni, ali da je prvi "nerazumna odluka pojedinih evropskih zemalja da ne uvoze gas iz Rusije". On podseća da su zemlje EU od 2013. počele da izbegavaju kupovinu energenata od Moskve.
"Kriza je pre svega izazvana nerazumnim odlukama Evropske komisije i pojedinim odlukama vlada pojedinih evropskih država da ne uvezu ruski gas, posle hladne i duge 2020. godine. Evropska skladišta su popunjena na nivou od 75 odsto i to je najniži nivo u poslednjih deset godina. Drugi aspekt je što su na vlast u SAD došle demokrate čija je ideologija zelena agenda", smatra Zdravković.
On napominje da je Trampova vlada godišnje sponzorisala američki energetski sektor sa 83 do 86 milijardi dolara i tako podsticala niske cene nafte i gasa, a da je Bajdenova vlada uskratila podršku energetskom sektoru, tako da su neke od najvećijh kompanija došle do bankrota.
profimedia
Povezane vesti
"Treći faktor je ekonomski, demografski i industrijski bum Azije. Oni su se naglo oporavili i pokupovali zalihe, tako da sad za evropske zemlje nema dovoljno gasa. Rusija je izgradnjom novih gasovoda dobila nova tržišta na Dalekom Istoku ", priča Zdravković.
On smatra da će gasovod Severni tok 2, kojim treba da se snabdeva deo Evrope, sigurno proraditi, uprkos tome što je izgradnja ometana i da će to doprineti da se situacija sa snabdevanjem delimično normalizuje, ali da se cene nikada neće vratiti na stari nivo.
Ukupan izvoz gasa iz Rusije u Evropu je opao jer je bila smanjena tražnja, pošto su evropske zemlje trošile zalihe tečnog gasa kako bi subvencionisale privredu, pogođenu pandemijom. Na strani tražnje desilo se da su sve zemlje krenule u snažan ekonomski oporavak početkom ove godine, a pošto potražnja za tečnim prirodnim gasom brzo raste širom sveta, posebno u Aziji, zbog brzog ekonomskog rasta i brzog rasta stanovništva, to se odrazilo i na snabdevanje u Evropi.
Mnogi optužuju Rusiju da pokušava da izvuče korist iz energetske krize. Savetnik američkog sekretara za nacionalnu bezbednost, Džejk Salivan nedavno je izrazio zabrinutost da Rusija pokušava da iskoristi energent kao političko oružje.
"Ruski energetski gigant Gasprom, koji isporučuje čak trećinu evropskog gasa, uporno je odbijao da poveća snabdevanje. Neki komentatori nagađaju da je Rusija obustavila isporuke gasa kako bi izvršila pritisak na EU da što pre pusti u rad gasovod Severni tok 2", objavio je Dojče vele (DW).
Da li su se neke zemlje previše oslonile na zelenu energiju koja je "zakazala"?
Trenutna energetska kriza sigurno će mnoge zemlje naterati da dobro razmisle da li je zelena energija rešenje i u kojoj meri i da li može Evropa, a samim tim i Srbija da se tako lako odrekne termoakapaciteta na ugalj i na gas.
"Ispostavilo se ovog leta da igrom slučaja skoro uopšte nije bilo vetra. Danska je evropska država koja koristi najviše energije iz vetra, a 15. septembra oni su imali samo pet odsto energije iz vetra, da bi sledećeg imali 50 dosto. Svako od nas želi da ima struju, bez obzira da li je duvao vetar ili ne. Cena te tranzicije je očigledno jako velika“, smatra ekonomista Bogdan Petrović.
Povezane vesti
On napominje da je, kako rastu zeleni kapaciteti obnovljive energije, sve teže nadoknaditi te rupe, koje se javljaju zbog oscilacija u snabdevanju energijom.
Stručnjaci napominju da je u Evropi ugašen veliki broj termoelektrana, a da obnovljivi izvori nisu mogli da nadomeste te kapacitete i da zadovolje potrebe. Sve to pratio je i ubrzan pad proizvodnje gasa u zapadnoj Evropi.
Tanjug/Jaroslav Pap
"Na rast cena gasa od oko 18 odsto uticalo je i uvođenje ekoloških taksi. Kada sve to sumiramo i dodamo inflaciju došlo je do lavine koju će biti teško zaustaviti. I danas se vodi žestoka kampanja da se zatvore termoelektrane. Tu naročito prednjači Nemačka, koja je nedavno izgradila novu koja je instalisanog kapaciteta tri puta većeg nego sve termoelektrane koje su do sada zatvorili. Znači oni vode jednu nefer politiku, da zelenu tranziciju plate siromašni", kaže Miloš Zdravković.
Povezane vesti
Posle najnovijih dešavanja juče se oglasio i Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije sa inicijativom upućnom Ministarstvu energetike da umesto gašenja elektrana koje bi trebalo da izađu iz redovnog rada Srbija pokrene postupak njihovog konzerviranja.
"Cilj inicijative je da se obezbedi stabilno snabdevanje uz nepromenjene cene za građane Srbije. Kapaciteti koji budu konzervirani posle analize stručnih službi mogu se aktivirati u uslovima kriza sličnih današnjoj, kada dođe do poremećaja na tržištu, odnosno kada cena i količina električne energije opravdavaju rad termo kapaciteta koji su u strateškoj rezervi", istakao je Milorad Grčić, v.d. direktora EPS.
Zašto je i struja poskupela?
Cena gasa proteklih dana "pogurala" je i cene struje na svetskim berzama. Usled rekordne cena gasa i uglja došlo je do veće tražnje za električnom energijom, a dodatno je na korekciju cena uticalo i poskupljenja takse za velike zagađivače.
Stručnjaci napominju da se u Evropskoj uniji oko 40 odsto električne energije proizvodi u termoelektranama, a da se odgovor zašto uporedo sa "plavim energentom" raste i cena struje krije u tome što njih pokreću ugalj i gas.
Unsplash
"Osim gasa, na cenu struje utiacalo je i povećanje takse na emisiju ugljen-dioksida (CO2) iz termoelektrana. Do 2050. gdoine u zemljama u razvoju će potrošnja struje porasti oko 60 dosto. Trend porasta stanovništva, koje će trošiti sve više energije ne odnosi se na Evropu, gde natalitet opada, ali svetski trend je da će se udvostručiti populacija u nekim zemljama i to sa sobom nosi i veću potrošnju energije i rast cena", navodi Zdravković.
Srpsko tržište struje potpuno je liberalizovano 2015. godine, ali država i dalje reguliše cene za domaćinstva. To, međutim, nije slučaj kada je u pitanju privreda, pa se usled globalne energetske krize i naša privreda već suočava sa sve skupljim kilovatima.
Megavat-sat sada košta i 200 evra što je pet puta više nego početkom godine. Zbog toga privrednici širom sveta najavljuju otpuštanje radnika i zatvaranje fabrika. I naši privrednici traže podršku države i upozoravaju da bi poskupljenje struje opteretilo što bi moglo da ugrozi i radna mesta..
Zbog poremećaja na svetskom tržištu električne energije, zemlje prave planove kako da zaštite svoje privrednike, a i Vlada Srbije je saopštila da će biti formirana radna grupa koja će predlagati mere za ublažavanje posledica poskupljenja energenata koja će predložiti mere zaštite.
Komentari (0)