Profesor Ekonomskog fakulteta Arsić: Pogoršani trendovi na početku godine, BDP će zavisiti od rešenja političke krize
Komentari
26/03/2025
-16:53
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić izjavio je danas da se trendovi na početku ove godine pogoršavaju i da je teško dati procenu rasta BDP-a Srbije u 2025. godini jer će to zavisiti od toga kako će se razrešiti politička kriza u našoj zemlji, zatim toka carinskog rata između velikih sila i eventualnog uvođenja američkih sankcija NIS-u.
Arsić je na onlajn predstavljanju 79. broja Kvartalnog monitora ekonomskih trendova i politika u Srbiji istakao da je Srbija u 2024. ostvarila relativno visoku stopu privrednog rasta od 3,9 odsto koja je bila među najvećim u Evrope.
Kako je naveo, brži privredni rast od Srbije imale samo Malta i Albanija.
Arsić je rekao da su glavni pokretači rasta u prošloj godini bili domaća tražnja, što je uticalo na rast unutrašnjih i spoljnih neravnoteža, dok je izvoz skromno povećan, a kako je istakao, takav model rasta je primeren krizi, ali nije dugoročno održiv.
On je naglasio da se na početku ove godine već uočava da se trendovi pogoršavaju i da se javljaju signali usporavanja privrede, što upućuje na to da je izvesno da će rast BDP u 2025. biti manji od planiranih 4,2 odsto, odnosno da će biti ispod četiri odsto.
Arsić naglašava da je sa stanovišta kratkoročnog rasta važno da se politička kriza u Srbiji što pre okonača, dok je sa stanovništa dugoročnog rasta važno da se smanji korupcija, ojača vladavina prava i efikasnost državne uprave.
On je naveo da su u januaru ove godine usporeni industrijska proizvodnja, promet u trgovini na malo, izvoz, naplata poreza, kao i da je i broj građevinskih dozvola smanjen u odnosu na isti period prethodne godine.
Povezane vesti
Arsić je rekao i da su procene da će u 2025. unutrašnje i spoljne neravnoteže ostati visoke, objašnjavajući da je inflacija u januaru i februaru bila visoka, kao i da plate rastu brže od produktivnosti, a postoji rizik da će fiskalni deficit biti veći od planiranih tri odsto BDP-a.
U januaru su, kako kaže, znatno povećani i deficit trgovinskog i tekućeg platnog bilansa, pa je prilično izvesno da će u ovoj godine premašiti visoke prošlogodišnji nivo deficita.
profimedia
On navodi i da pogoršanje privrednih kretanja na početku godine mogu da se povežu s političkom krizom u Srbiji, pogoršanjem cenovne konkurentnosti Srbije, ali i stagnacijom evropskih privreda.
"Inflacija u gornjem delu ciljnog koridora NBS-a"
Arsić je dodao i da se početkom ove godine međugodišnja inflacija kreće oko 4,5 odsto i pokretači inflacije su domaći faktori, od kojih su važniji visok rast domaće tražnje i zarada.
Rekao je da je prosečna inflacija u 2024. u Srbiji iznosila 4,6 odsto što nas je svrstalo među evropske zemlje sa najvećim rastom cena i dodao da je priliv kapitala iz inostranstva po osnovu stranih direktnih investicija i kredita, bio veći nego 2023. pa je došlo do znatnog povećanja deviznih rezervi Narodne banke Srbije (NBS).
On je naglasio i da očekuje da će u 2025. inflacija ostati u gornjem delu ciljnog koridora NBS-a, a kako objašnjava važan činilac koji će sprečavati snažnije usporavanje inflacije u Srbiji je i ekspanzivna fiskalna politika jer se u ovoj godini planira povećanje fiskalnog deficita za jedan odsto BDP, a moguće je da će ono biti i veće.
Arsić je rekao i da je u 2024. deficit tekućeg računa platnog bilansa iznosio 5,2 milijardi evra ili 6,2 odsto BDP-a, što je, kako je naglasio, veliko pogoršanje u odnosu na 2023. kad je bio 1,8 milijardi evra ili 2,4 odsto BDP-a.
Povezane vesti
Ovaj porast, prema njegovim rečima rezultat je rasta spoljnotrgovinskog deficita, povećanja deficita po osnovu odliva kamata i dividendi, kao i smanjenja suficita po osnovu doznaka i stranih penzija, a slični trendovi se nastavljaju i u januaru 2025, pa su očekivanja da će se pogoršanje tekućeg deficita nastaviti i u ovoj godini.
Kada je reč o stranim direktnim investicijama (SDI), glavni i odgovorni urednik Kvartalnog monitora je naveo da je neto priliv SDI u 2024. bio visok i da su one iznosile 4,6 milijardi evra, a da su u januaru ove godine bruto SDI bile 224 miliona evra što je znatno manje nego u januaru 2024. kada su bile oko 644 miliona evra.
Arsić je dodao i da se u 2025. očekuje usporavanje rasta zaposlenosti i zarada usled usporavanja privredne aktivnosti, ali i neodrživosti bržeg rasta zarada od rasta produktivnosti.
Podsetio je i da je registrovana zaposlenost u 2024. povećana za 0,5 odsto, a ukupna zaposlenost za 1,8 odsto, dok je stopa nezaposlenosti bila 8,6 odsto i manja je za 0,9 odsto nego u prethodnoj godini.
On je zaključio i da će fiskalna politika u 2025. imati svakako znatno veće izazove i da će prihodi biti manji zbog usporavanje rasta BDP, dok će rashodi biti veći zbog dodatnog povećanja izdvajanja za obrazovanje, zdravstvo i subvencionisanje stambenih kredita za mlade.
Komentari (0)