Igre 
Cene u Srbiji porasle za 4,6 odsto u januaru: Kakav je uticaj čipflacije, gridflacije i šrinkflacije na poskupljenja?
Komentari25/03/2025
-07:01
Cene su u januru porasle 4,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok su očekivanja Narodne banke Srbije da će se poskupljenja zadržati u okviru željenog koridora do kraja ove godine, odnosno da neće preći granicu od 4,5 odsto.
Globalni fenomeni poput čipflacije, gridflacije i šrinkflacije idu ruku pod ruku sa inflacijom i pogodili su potrošače u Srbiji, a Euronews Srbija je istraživao kako ih prepoznati i koji nas je najviše pogodio po novčaniku.
Kao da sama nije dovoljna, inflacija sa sobom vodi i sestre, pa se tako od 2022. po novčaniku primećuje "chipflation", fenomen da brže i više poskupi jeftinija roba.
Poređenja radi, najpovoljniji kačkavalj u istom periodu poskupeo je više nego najskuplji, čak i do 5 odsto, a razlog je što jeftiniji proizvodi imaju manju cenovnu elastičnost u odnosu na skuplje.
"Ono što možda najveći utjecaj na ljude može da ima jeste sam koncept cheapflation-a, zato što oni imaju svoj socijalni karakter, jer prosto ako najeftiniji brendovi rastu po većoj stopi od najskupljih brendova, oni asimetrično više pogađaju one grupe stanovništva sa nižim dohotkom", kaže Dragan Dživdžanović iz Sektora za ekomonska istraživanja i statistiku NBS-a.
Gridflacija se krije u svakoj inflaciji, odnosno u politici pojedinih kompanija, da povećanjem svojih marži uvećavaju profit i svoje troškove prebace na kupce objašnjavaju u Narodnoj banci.
U stopu je neretko prati i fenomen shrinkflation.
Povezane vesti
"On podrazumeva da vi suštinski po istoj ceni, nekada povećanoj, ali uglavnom istoj, kupujete proizvod koji je sada manje zapremine, odnosno manjeg obima, ili sa manjim brojem jedinica. I onda to nekako prođe ispod radara. Verovatno se najviše po novčaniku vidi ova direktno šrinkflacija iz razloga što vi svakodnevno obavljate takvu vrstu kupovina", ističe Veljko Mijušković, docent Ekonomskog fakulteta.
I osim što je, na primer, čokolada manja, može biti još i lošijeg kvaliteta, a plaćena isto čak i skuplje. Tada je nastupila skimpflacija, možda i najteže prepoznatljiva.
"Mi smanjivanje količina možemo da obuhvatimo. Ne možemo izmeriti smanjivanje kvaliteta proizvoda. I oni, iako su kratkoročno dobri za preduzeća, dugoročno mogu predstavljati rizik po reputaciju samog brenda i odnose sa kupcima", primećuje Dživdžanović.
Pitanje koje se postavlja je i kako zaštititi novčanik od udara poskupljenja, pa kako god se zvali.
"To znači da poredite količinu sa cenom, u smislu da li je to ista gramaža kao što je bilo ranije i da li je isti sastav. Druga varijanta jeste da obilazite dodatno određene objekte ili da onlajn vršite pretragu kako biste upoređivali cene. I uvek je dobra varijanta kupovina na veliko", kaže Mijušković.
I tu sledi kalkulacija - koliko imate vremena za pretragu, pa da uštedite, naročito ako se vodite onom izrekom, da je vreme novac.
Komentari (0)