Igre 
Od inflacije pohlepe i mršavljenja proizvoda do čipflacije: Šta je skimpflacija i kakav je njen uticaj na cene
Komentari10/03/2025
-09:30
Uticaj inflacije najneposrednije oseća stanovništvo, jer često smanjuje kupovnu moć, pa je tako, kako navode u Narodnoj banci Srbije, inflacija jedan od onih ekonomskih pojmova koji se tiču svih – od pojedinaca do ekonomije u celini. Ona bi u naredne dve godine trebalo da se kreće u granicama cilja, odnosno tri plus minus 1,5 odsto, kažu u NBS.
Međugodišnja inflacija bi početkom ove godine trebalo da se kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, ali u NBS ne isključuju mogućnost da se u nekom od meseci privremeno nađe i neznatno iznad te granice.
Nakon toga, inflacija bi trebalo postepeno da usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja.
U NBS objašnjavaju da je nakon pandemije koronavirusa interesovanje za inflaciju i sve što je u vezi s njom postalo izraženije nego ikada.
U ekonomskoj terminologiji pojavili su se novi izrazi u vezi sa inflacijom, nastali kreativnim kombinovanjem reči na engleskom jeziku, a neki od njih su zaživeli i u domaćoj javnosti.
Tako su nastali pojmovi greedflation, shrinkflation, skimpflation i cheapflation.
Inače, zbog visokih cena u Srbiji, od početka ove godine bilo je više poziva Udruženja Efektiva na bojkot, koji je još u toku.
Euronews
Povezane vesti
Više puta se i ranije u javnosti čulo i od predstavnika udruženja potrošača i od zvaničnika da su trgovci u Srbiji neopravdano podizali marže, kao i da je neophodno učiniti maksimalne napore da se dodatno podigne životni standard građana.
Tako se govorilo i da se ne samo u trgovinskim lancima nego i na putu do trgovinskih lanaca ponekad ili često neopravdano zidaju cene na tom putu od proizvođača preko veletrgovaca do maloprodaje.
Iako je u prirodi kompanija da budu profitabilne, maksimalizacija profita ne može biti ključni ekonomski cilj, već mora da se razmišlja o održivosti. Upućeni su govorili da se radi o tzv. inflaciji pohlepe.
Inflacija pohlepe
Dragan Dživdžanović iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS kaže da pojam greedflation (inflacija pohlepe) označava ideju da visokoj inflaciji u postpandemijskom periodu nisu doprineli samo faktori poput prekida u globalnim lancima snabdevanja, povećane tražnje usled akumuliranog dohotka stanovništva za vreme pandemije ili znatnog rasta svetskih cena energenata i primarnih poljoprivrednih proizvoda, već i povećanje poslovnih profita svih učesnika u lancima proizvodnje i snabdevanja.
"Zagovornici ove ideje smatraju da su firme u mnogim granama iskoristile veću pregovaračku moć koju imaju u odnosu na potrošače da održe ili čak povećaju svoje profitne margine putem većih marži i tako u potpunosti prenesu inflatorne pritiske na potrošače", istakao je on.
Istovremeno, kako se navodi na sajtu NBS, praksa preduzeća da koriste izgovore poput inflatornih pritisaka i da usled toga više nego opravdano podižu svoje cene u odnosu na troškove takođe je dobila naziv, a to je excuseflation.
"Kredibilne institucije, poput ogranaka američkog FED-a, ECB-a i MMF-a, u svojim radovima ukazale su na postojanje inflacije pohlepe u SAD i zoni evra", naglasio je Dživdžanović.
Povezane vesti
On je istakao da su se diskusije o inflaciji ticale ne samo njenih uzroka već i različitih načina ispoljavanja inflacije.
"Bazična mera inflacije koju ekonomisti koriste posmatra kretanje indeksa potrošačkih cena, sastavljenog od odabranih proizvoda i usluga koji su najčešći predmet potrošnje", rekao je Dživdžanović.
Na ovaj način meri se prosečno kretanje cena, ali treba imati u vidu da u periodu inflatornih pritisaka ne poskupljuju svi proizvodi i brendovi podjednako, kao i da postoje drugi oblici reakcije preduzeća na troškovne pritiske.
Povezane vesti
Mršavljenje proizvoda
Dešava se da je neki proizvod "smršao", a da je cena ostala ista. O tome više OVDE.
Ta praksa prikrivenog poskupljenja smanjenjem gramaže prehrambenih i proizvoda za higijenu globalno je prisutna.
Dživdžanović kaže da je shrinkflation jedan od najpoznatijih vidova necenovne reakcije preduzeća koji se odnosi na smanjivanje količina proizvoda umesto njihovih cena.
"Više prostora u kesici čipsa, pakovanje čokolade od 90 grama ili čašica jogurta od 180 grama samo su neki od najpoznatijih primera ovog fenomena", dodaje on.
On ističe i da se proizvođači na ovaj potez odlučuju jer je manje nepopularan od podizanja cena, te nosi manje rizika u pogledu zadržavanja kupaca i samim tim prometa.
profimedia
"Smanjivanje količine proizvoda u istoj meri povećava prosečnu cenu koštanja, kao i u slučaju njihovog poskupljivanja", kaže on.
Skimpflation
Još suptilniji oblik necenovnog reagovanja preduzeća odnosi se na smanjivanje kvaliteta i dostupnosti proizvoda i usluga uz zadržavanje istih cena, objašnjava Dživdžanović.
Ovakva praksa, kaže on, uključuje primer upotrebe manje kakaoa u mlečnim proizvodima kao odgovor na značajan rast njegove svetske cene, ali isto tako može biti vezana i za usluge, poput odluke da se nakon pandemije smanji obuhvat sadržaja u Diznilendu koju jedna karta nudi.
"Za razliku od manjih količina, manji kvalitet proizvoda gotovo je nemoguće ispratiti sa aspekta tradicionalnih mera inflacije", ističe on.
Takođe, on je naglasio da, iako pomaže preduzećima u kratkom roku, ovaj fenomen može dugoročno imati negativne posledice na brendove koje preduzeće plasira i dovesti do gubitka poverenja od strane kupaca.
Cheapflation
Posebnu pažnju javnosti ovih dana privukao je pojam cheapflation, koji se odnosi na pojavu da u periodu pojačanih inflatornih pritisaka cene jeftinijih brendova iste kategorije proizvoda rastu brže od skupljih.
"Na primeru kačkavalja, to bi značilo da je cena najjeftinije vrste kačkavalja, poput neke robne marke, rasla po većoj stopi od najskupljeg brenda", istakao je Dragan Dživdžanović.
On je rekao da je ovaj fenomen potvrđen za mnoge razvijene zemlje u svetu, a Narodna banka Srbije je testirala i potvrdila njegovo prisustvo i u Srbiji u periodu od početka 2022. zaključno s krajem 2024. godine, i to na primeru od 58 proizvoda iz kategorije prerađene hrane i pića (mlečni proizvodi, mesne prerađevine, kafa i bezalkoholna pića, konditorski proizvodi i dr.).
Prema njegovim rečima, analiza je pokazala da su za tri godine najjeftiniji brendovi poskupeli za oko 40 odsto, dok su cene najskupljih brendova u proseku porasle za oko 35 odsto.
"Narodna banka Srbije smatra da su ključni razlozi koji mogu dovesti do ove pojave generalno niska cenovna elastičnost tražnje za hranom, zatim supstitucija skupljih brendova jeftinijim u periodu pojačanih inflatornih pritisaka, ali i nesavršenost tržišnih struktura koja olakšava prenošenje povećanih troškova proizvodnje više nego u punoj meri na maloprodajne cene, o čemu je više puta Narodna banka Srbije i govorila u javnosti”, ističe Dragan Dživdžanović.
On naglašava da posledice pojave da cene jeftinijih brendova više rastu od skupljih imaju i socijalni karakter, jer direktno pogađaju kategoriju stanovništva s manjim dohotkom.
Prema njegovim rečima, rast cena hrane, dodatno poguran ovim efektom, nepovoljno utiče na percepciju stanovništva da je inflacija veća od zvaničnih podataka, što povećava inflaciona očekivanja i na taj način dodatno podstiče inflaciju.
Komentari (0)