Stručnjaci za Euronews o projekcijama Narodne banke Srbije: U kojoj meri će inflacija uticati na život građana u Srbiji?

Najnovija projekcija Narodne banke Srbije pokazuje da će inflacija u naredne dve godine nastaviti da se kreće u granicama cilja, a jedan od dominantnih faktora koji su gurali inflaciju su cene usluga. S druge strane, tokom redovnog usklađivanja akciza u februaru povećane su akcize na gorivo, alkohol, kafu, duvan i prirodni gas.

O uticaju povećanja akcija na kupovnu moć građana  u "Temi jutra" govorili  su ekonomista Mihajlo Rabrenović i ekonomska novinarka Radojka Nikolić.

Nikolić: Inflacija duplo veća od inflacije Evropske unije

Komentarišući mesečni izveštaj o inflaciji koji je predstavljen na jučerašnjoj konferenciji, ekonomska novinarka Radojka Nikolić objašnava pojam granica cilja.

"Prema njihovim projekcijama, inflacija u ovoj godini, to kada oni kažu u granicama cilja, to je 3 plus minus 1,5 odsto. I u ovoj godini, prema tim projekcijama, inflacija bi trebala da bude negde oko 4 odsto do kraja godine. Mi smo i sada u januaru startovalp sa inflacijom od 4,6 odsto po njihovim najavama", navodi Nikolić i nastavlja:

"Tokom prvog tromesečja, inflacija ća biti malo viša, onda očekuju smanjenje sredinom godine sa dolaskom nove poljoprivredne sezone, prehrambenih proizvoda za koje očekuju da će biti jeftiniji kao i da će biti uspešna poljoprivredna godina, jer kod nas dosta zavisi od poljoprivredne godine, i blago smanjivanje u drugoj polovini godine, tako da prosek bude 4 odsto".

Međutim, Nikolić ističe nekoliko problema u kontekstu inflacije.

Euronews

"Prvo pitanje, mi ne možemo za poljoprivrednu godinu da kažemo da će biti uspešna jer tu uvek ima iznenađenja, kao što smo videli prethodnih godina, da se ne podsećamo. Drugo, ako inflacija bude zadržana na nivou od 4 odsto tokom ove godine, to znači da ćemo mi imati praktično isti nivo ili približno isti nivo inflacije kao u prethodnoj godini. Dakle, nastavićemo život sa inflacijom, jer je 2024. godina imala inflaciju 4,3 odsto i što je još bitnije, mi ćemo imati duplo veću inflaciju nego što ima Evropska unija, jer EU je prethodnu godinu završila sa inflacijom oko 2 odsto. Pritom, neke zemlje kao što su Italija, Švedska, Finska imaju inflaciju oko 1 odsto. Ovaj nivo inflacije do 2 odsto guraju  naše susedne države, jer Hrvatska ima 4,5 odsto, Mađarska 4,8 odsto, Rumunija 5,5 odsto, dokje  jezgro ovih razvijenijih evropskih zemalja unutar EU svelo inflaciji negde na oko 1 odsto", kaže Nikolić i zaključuje:

"Dakle, da zaključimo, mi ćemo živeti ovu godinu sa inflacijom približno isto kao što je bila i prethodna godina, a ta naša inflacija će biti duplo veća od inflacije koju ima Evropska unija"

Rabrenović: Inflacija dolazi u povoljne okvire, gotovi recepti ne postoje

Ekonomista Mihajlo Rabrenović je pohvalio mere Naraodne banke Srbije  i ukazao na stabilne prilike

"Ja bih pohvalio mere Narodne banke Srbije koje utiču na to da imamo stabilne prilike u poslednjih deset godina. Kao što znamo, to nije uvek bio slučaj, posebno je karakteristična prva decenija 21. veka, kada smo imali veliki pad vrednosti dinara i to se jako loše odrazilo na građane i na privredu i to je ujedno i deo odgovora na vaše pitanje da različiti ekonomski indikatori mogu nepovoljno da utiču na građane od inflacije do kursa dinara, realne kupovne moći i tako dalje"

Euronews

Rabrenović objašnjava kako rast plata i penzija veći od rasta inflacije

"Što se tiče građana, čini se da ova inflacija polako dolazi u povoljnije okvire. Osetiće svakako blago povećanje cena. Imamo rast plata i penzija o kome se govori, koji je veći od rasta inflacije, tako da ne očekujem neke značajnije probleme. Svakako, to je uvek osetljivo pitanje, ali nadajmo se da svi zajedno prilagođavamo novim okolnostima. Gotovih recepata nema. Evo, susedna Hrvatska ima, čini mi se, u januaru oko 5 odst" kaže on i dodaje:

"Ekonomija je vrlo jedna delikatna, osetljiva biljka. Mora da se neguje. Sve geopolitičke okolnosti negativno utiču. Svi znamo od kovid-a , do ovih ratnih dešavanja u Evropi, sve je to dalo svoj danak, pa i te nestašice i cene energenata koje su uključene kao inputi u proizvodnju, ne samo kod nas, nego i u regionu, i u Evropi, negativno utiču i sada se treba boriti"

Više o ovoj temi pogledajte u videu na početku teksta