Igre 
Cene usluga i hrane "gurale" inflaciju: Odakle sve vrebaju neizvesnosti i koliko mogu da utiču na projekcije
Komentari19/02/2025
-17:32
Inflacija u Srbiji će, prema novoj centralnoj projekciji Narodne banke Srbije, nastaviti da se kreće u granicama cilja i u naredne dve godine, a to je 3,0 odsto plus minus 1,5 odsto, najnovija je projekcija iz februarskog izveštaja NBS o inflaciji. Docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu Svetozar Tanasković kaže za Euronews Srbija da trenutni nivo inflacije jeste oko gornje granice projektovane inflacije, kao i da se očekuje njeno opadanje, ukoliko se ništa ekstremno ne dogodi.
On objašnjava da je projekcija inflacije napravljena na osnovu određenih pretpostavki, koje su vezane za decembar prošle godine jer ona obuhvata izveštaj o kretanjima za poslednji kvartal 2024.
"Te projekcije uključuju neka očekivanja šta će se dešavati u toku ove godine, koja su delimično konzervativna, delimično optimistična u nekim svojim elementima. Od januara imamo dosta novih promena na globalnoj političkoj sceni, takođe i na domaćem terenu imamo dosta neizvesnosti, koje mogu da utiču da ova projekcija ne bude u skladu sa ovim", rekao je Tanasković.
Navodeći da se očekuje opadanje inflacije, Tanasković kaže da i dalje ne znamo šta će se desiti sa celom pričom oko NIS-a.
"I dalje očekujemo kako će Amerika konkretno definisati svoju spoljno-trgovinsku politiku prema glavnim trgovinskim konkurentima, što će se naravno odraziti i na poziciju Srbije, odnosno na spoljno-trgovinsku tražnju. Tako da sve je dosta neizvesno da bismo mogli, ne da (prognoziramo) za kraj godine, nego pogotovo za dve naredne godine", rekao je on.
S obzirom na cene energenata i njihov uticaj da "poguraju" inflaciju, Tanasković je rekao da energenti sa te strane u 2024. nisu toliko negativno uticali, bar kada je reč o kraju godine.
Euronews
"Ali cela priča kako će se sve završiti oko NIS-a, da li će biti prodaja, da li će ostati, da li će se produžiti mogućnost poslovanja u okviru sadašnjeg aranžmana, dosta unosi neku neizvesnost. Nismo sigurni ako se desi neki negativan scenario kako ćete uticati na dostupnost goriva, kako će uticati na cene koje mogu da se formiraju, jer u tom slučaju morate da se prilično oslanjate na uvoz. Pitanje je koliko će te rezerve da potraju, koliko će se omogućiti transakcije pojedinaca na benzinskim pumpama NIS-a. Tako da može da ima dosta negativnih efekata", rekao je Tanasković.
Povezane vesti
Šta je najviše "poguralo" inflaciju?
Cene usluga su jedan od dominantnih faktora koji su gurali inflaciju, smatra Tanasković i navodi da je takođe cena hrane imala značajan efekat na celokupnu inflaciju.
To se, kaže, zadržava i dalje, navodeći da je bazna inflacija čak veća od prosečne inflacije i da je tako bilo i prošle godine.
Sagovornik Euronews Srbija je naveo da i istraživanje koje je i Narodna banka Srbije radila, kao i ostale eksterne analize, pokazuju da je povećanje cena u maloprodajnim objektima bilo veće i brže nego u regionu, a pogotovo u zapadnoj Evropi.
profimedia
On smatra da je problem što je politika vođena prethodnih godina dovela do toga da postoje veliki trgovinski lanci, a da je broj maloprodajnih objekata, klasičnih malih radnji na ćošku koje su u individualnim vlasništvima, mnogo manje nego ranije.
"Ti veliki trgovinski lanci sad imaju mnogo veći uticaj na naš budžet, odnosno njihova pozicija je mnogo značajnija. Samim tim mogu da poguraju ukoliko se dogovaraju, a vidimo da se jedan postupak protiv njih vodi baš povodom toga", rekao je Tanasković povodom postupka koji Komisija za zaštitu konkurencije vodi protiv četiri maloprodajna lanca zbog sumnje na dogovor o cenama.
Povodom fenomena "cheapinflation", o kome je danas govorio viceguverner NBS Željko Jović, da zapravo više poskupljuju jeftini proizvodi, odnosno jeftiniji brendovi od skupljih brendova, Tanasković objašnjava da se ti jeftiniji brendovi ponašaju slično kao i ostali brendovi.
"Relativno posmatrano, odnos cene kada je na nižem nivou ako poraste za 10 dinara sa 50 i za 10 dinara sa 100, relativni efekat u procentima posmatrano je drugačiji. Tako da i ti jeftiniji proizvodi su takođe možda bili pod nekim efektom rasta globalnih cena", rekao je on.
Povezane vesti
Tanasković objašnjava da su cene kakaoa, kafe i maslinovog ulja značajno porasle prošle godine zbog izuzetno loših vremenskih uslova u zemljama koje su glavni proizvođači, što je poguralo troškove proizvodnje kod njih.
"Tako da se samo u odnosu na njihovu cenu, koja je bazno bila niža u odnosu na skuplje, kvalitetnije ili možda brendove koji se više vrednuju, dosta povećala i uzrokovala da taj rast bude veći", naveo je Tanasković.
Komentari (0)