Igre 
Raste broj korisnika kartica: Da li čekovi odlaze u prošlost?
Komentari24/03/2025
-07:01
U Srbiji je na kraju prošle godine bilo izdato 12,2 miliona kartica. One su jedan od najčešće korišćenih platnih instrumenata za mala plaćanja. Prema podacima Narodne banke Srbije, broj izdatih kartica raste, pa je tako na kraju 2024. porastao za 5,9 odsto u odnosu na kraj 2023. godine, kada je bilo izdato 11,5 miliona kartica. U odnosu na kraj 2020. kada je bilo izdato 9,5 miliona kartica, taj broj je porastao za 28 odsto.
Rast broja izdatih platnih kartica prati i trend rasta kupovina obavljenih karticama, pa je tako tokom 2024. u prodavnicama u Srbiji ovim platnim instrumentom ukupno izvršeno 681,7 miliona kupovina.
Prema podacima NBS, počev od prvog tromesečja 2022. godine u usponu je i trend broja i vrednosti transakcija kupovine robe i usluga na čekove.
I dok raste broj korisnika kartica, postavlja se pitanje ko danas koristi čekove kao sredstvo plaćanja i zašto.
Najmanji iznos limita po jednom čeku, prema podacima sa sajta jedne banke u Srbiji, jeste 200 dinara, a najveći limit za plaćanje roba i usluga po jednom čeku je 5.000 dinara.
Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da ček jeste sredstvo plaćanja, ali da je više sredstvo za odloženo plaćanje.
Koliko su čekovi praktični?
U Narodnoj banci Srbije navode da je tokom prvog tromesečja 2022. godine realizovano 1,5 miliona čekova, u vrednosti od 6,9 milijardi dinara, u istom tromesečju 2023. godine – 1,6 miliona čekova, u vrednosti od 7,6 milijardi, i u istom tromesečju 2024. godine – 1,7 miliona čekova, u vrednosti od 8,3 milijarde dinara.
profimedia
Povezane vesti
U prvih devet meseci 2024. godine za kupovinu robe i usluga realizovana su 5,4 miliona čekova, u vrednosti od 25,7 milijardi dinara, što je povećanje u odnosu na isti period 2023. godine od 7,8 odsto i devet odsto respektivno, podaci su NBS.
Navodeći da je 2018. izdato nešto više od osam i po miliona, Vasić kaže da se upotreba čekova s vremenom smanjuje.
"Tendencija je da se smanjuje korišćenje čekova. To što se od 2022. godine beleži porast njihove upotrebe je nešto što je trenutak ili ljudi prosto kupuju na rate. Kod nas ček jeste sredstvo plaćanja, ali je više sredstvo na odloženo plaćanje, čuveno ček na poček", rekao je Vasić.
On je naveo da podatak da je u prvih devet meseci 2024. godine za kupovinu robe i usluga realizovano 5,4 miliona čekova, i da to ipak pokazuje da se njihova upotreba znatno smanjuje.
Vasić je rekao da je upotreba čekova za plaćanje na rate jedna vrsta jačanja kupovne moći u tom trenutku.
"Ako neko treba da plati 80.000 dinara i 90.000 za veš mašinu ili televizor, mnogo je lakše da kupi te uređaje na šest ili 12 rata, da plati to kao u porcijama, nego da odjednom izvadi 80.000 dinara. To jeste neka vrsta kreditnog proizvoda koji u suštini nema kamatu", rekao je Vasić.
On kaže da bankama više odgovaraju neki drugi proizvodi poput kartica u odnosu na čekove.
profimedia
Povezane vesti
"To su pre svega kartice revolving ili čiste kreditne kartice gde zapravo možete plaćati na rate, ali postoje neke debitne kartice kojima može da se plaća na rate plaćanjem mesečnih fiksnih iznosa 50 ili 100 dinara. Sve su to načini kako banke da privuku korisnike, a da izbegnu čekove. Ček po sebi nije praktičan u smislu ispisivanja, vođenja računa o tome kada dospeva, a s druge strane jeste neki trošak za banku ", rekao je Vasić.
"Trošenje radi trošenja, to nema smisla"
Mnogi se na početku meseca pitaju kako najbolje da isplaniraju kućni budžet.
Savet je da usklade prihode i troškove, kaže Vasić i dodaje da je tu suština ekonomije.
"Ako imate visoke troškove, a nemate dovoljne prihode, samo dve opcije su na stolu. Jedna je da povećate prihode, da nađete dodatni izvor prihoda uz iste troškove, ili da se okrenete ka smanjanju troškova, odnosno da vidite šta vam je to neophodno. Kažu da postoji ono pravilo 30- 30- 40. To znači, nešto što je 30, to moramo da kupimo ili da platimo, nema drugoga. Onih drugih 30 možda moramo, a možda i ne moramo, a ostatak bi možda mogli da stavimo na štednju", rekao je Vasić.
Sagovornik Euronews Srbija dodaje da bi tako otprilike trebalo da izgleda neko opšte pravilo kako rasporediti svoj budžet.
Oni koji nemaju dovoljno prihoda, a imaju rashode, posežu i za kreditima, odnosno tu razliku nadomeste kreditom.
"Ali, kredit ima smisla, samo ako novac koji dobijemo možemo da iskoristimo u neke svrhe koje imaju ekonomsku opravdanost. Na primer, imamo staru mašinu koja troši više struje za pranje veša, a sada imamo novu koja je u klasi A, koja troši manje struje. Ili kada zamenimo stare sijalice LED sijalicama koje troše manje, ili kupimo automobil koji troši manje goriva, koji je hibrid i ima povlastice za registraciju, pa na taj način tu kamatu koju plaćamo vrlo brzo opravdamo kroz uštedu. To ima smisla, a trošenje radi trošenja, to nema smisla", naveo je Vasić.
Komentari (0)