Igre 
Tabaković: Kretanje evra prema dolaru ne utiče direktno na kurs dinara prema evru
Komentari05/03/2025
-12:00
Jačanje ili slabljenje evra prema američkom dolaru na međunarodnom tržištu nema direktan uticaj na kretanje kursa dinara prema evru kao referentnoj valuti na domaćem deviznom tržištu, izjavila je danas guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
"Kurs dinara prema evru formira se na osnovu ponude i tražnje za devizama – evrom – na domaćem deviznom tržištu, pri čemu se zvanični srednji kurs dinara prema evru utvrđuje na osnovu podataka o transakcijama kupoprodaje deviza – evra – na međubankarskom deviznom tržištu. Ta ponuda i tražnja za evrom potiču od klijenata banaka koje posluju u Srbiji, fizičkih i pravnih lica – rezidenata, odnosno građana i kompanija, zatim od banaka za podmirivanje njihovih potreba za domaćom i stranom valutom, kao i od stranih (uglavnom finansijskih) institucija – nerezidenata", istakla je ona u razgovoru za RTS-a na pitanje može li odnos evro-dolar uticati na kretanje evra prema dinaru u situaciji kada će se evro verovatno naći pod udarom zbog američkih carina na robu iz Evropske unije.
Napomenula je da kretanje odnosa evra i američkog dolara utiče na zvanični srednji kurs dinara prema američkom dolaru, budući da se zvanični srednji kurs dinara prema drugim valutama, koje nisu evro, utvrđuje na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru i aktuelnih međuvalutnih odnosa evra prema drugim valutama na inostranim tržištima.
"Međutim, potrebno je imati u vidu da sva kretanja u međunarodnom okruženju, uključujući geopolitičke krize, protekcionizam, odluke vodećih centralnih banaka i druga kretanja, utiču i na kretanje ponude i tražnje za evrom na domaćem deviznom tržištu", rekla je ona.
Dodala je da pritom Narodna banka Srbije, u okviru režima rukovođeno plivajućeg deviznog kursa koji sprovodi, može da reaguje na domaćem deviznom tržištu kupovinom ili prodajom deviza – evra – kako bi održala relativnu stabilnost deviznog kursa, imajući u vidu značaj ove stabilnosti za cenovnu, finansijsku i celokupnu makroekonomsku stabilnost naše zemlje.
Čipflacija potvrđena na primeru nekoliko desetina proizvoda
Govoreći o najnovijem fenomenu zvanom čipflacija ("cheapflation"), objasnila je da je reč o pojavi da u periodu pojačanih inflatornih pritisaka cene jeftinijih brendova iste kategorije proizvoda rastu brže od skupljih.
Prema njenim rečima, ovaj fenomen je potvrđen i za druge zemlje, a Narodna banka Srbije je testirala i potvrdila njegovo prisustvo u Srbiji od početka 2022. do kraja 2024. godine, i to na primeru 58 proizvoda iz kategorije prerađene hrane i pića – mlečnih proizvoda, mesnih prerađevina, kafe, bezalkoholnih pića, konditorskih proizvoda i drugog.
Povezane vesti
"Ključni razlozi koji mogu dovesti do ove pojave jesu generalno niska cenovna elastičnost tražnje za hranom, zatim zamena skupljih brendova jeftinijim u periodu pojačanih inflatornih pritisaka i nesavršenost tržišnih struktura, koja olakšava prenošenje povećanih troškova proizvodnje više nego u punoj meri na maloprodajne cene, na šta sam više puta ukazivala u javnosti", rekla je Tabaković.
Navela je da pojava da cene jeftinijih brendova više rastu od skupljih ima i socijalni karakter, jer direktno pogađa stanovništvo s manjim dohotkom.
"Takođe, rast cena hrane, dodatno poguran ovim efektom, stvara utisak kod stanovništva da je inflacija veća od zvaničnih podataka, što povećava inflaciona očekivanja i na taj način dodatno podstiče inflaciju", ukazala je ona.
"Teško je oceniti u kojoj meri se protesti odražavaju na ekonomsku aktivnost"
Odgovarajući na pitanje da li protesti studenata mogu usporiti ekonomski rast, rekla je da efekat ovih protesta nije uključen u osnovni scenario NBS za projekciju rasta BDP-a, jer je, kako je navela, u ovom trenutku teško oceniti u kojoj meri se protesti odražavaju na ekonomsku aktivnost, ali da svakako postoji mogućnost da se oni odraze na ekonomsku aktivnost.
"Za sada ne vidimo da ima većih zastoja u proizvodnom sektoru, pre svega u industrijskoj proizvodnji, a nastavlja se i aktivnost u uslužnim sektorima. Protesti bi pre svega mogli da utiču na odlaganje određenih investicija i potrošnje za kasnije, i to se za sada vidi u prilivu stranih direktnih investicija, koji je sporiji u dosadašnjem toku godine", rekla je guvernerka NBS.
Dodala je da će efekti protesta na BDP zavisiti pre svega od toga koliko će oni trajati, ali, kako je ukazala, s obzirom na to da smo još na početku godine, postoji mogućnost da se investiciona aktivnost ubrza u ostatku godine i da se nadoknadi smanjena aktivnost s početka godine.
Komentari (0)