Počeo Kopaonik biznis forum, Tabaković: Moramo da čuvamo stabilnost ako želimo ekonomiju visokih prinosa

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković poručila je danas, na zvaničnom otvaranju 32. Kopaonik biznis foruma "Srbija 2027: Težeći ekonomiji sa visokim prinosima", da stabilnost moramo da čuvamo ako želimo ekonomiju sa visokim dohotkom.

"Stabilnost moramo da čuvamo u ovom konkurentnom svetu, punom izazova, kada se dešavaju nikada brže promene u svetskom poretku i kada raste jaz između ključnih ekonomija, pre svega u ekonomiji", rekla je Tabaković na prvoj plenarnoj sesiji KBF-a.

Ona je podsetila da je Srbija prvi put prošle godine dobila investicioni rejting od agencije Standar end purs i naglasila da je kreditni rejting rezultat dobrih političkih i ekonomskih odluka u zemlji, jer je jedno od drugog neodvojivo.

"Kontinuitet političke stabilnosti neophodan je preduslov za suštinske i nimalo lake strukturne reforme koje razvijaju društvo", naglasila je Tabakovićeva.

Kazala je da je lepo imati petogodišnje i desetogodišnje planove, ali da nije lako u okolnostima kada se stvari menjaju za noć ili dan držati se takvih planova.

"Ta stabilnost nam je uz dobre politike omogućila da u Srbiji i u najkompleksnijim uslovima i prošlu godinu obeleže brojni rekordi. Inflaciju koju smo prošle godine vratili u granice ciljanog okvira od tri plus minus 1,5 procenata uz rast koji je bio u samom evropskom vrhu. Obezbedili smo rekordne devizne rezerve zemlje od 29,3 milijarde evra", rekla je guvernerka centralne banke.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Naglasila je da su rekordne i rezerve zlata koje trenutno iznose 48,7 tona.

"Dinarska štednja je prošle godine povećana za blizu 40 procenata. Imali smo i rekordne strane direktne investicije od 5,2 milijarde evra. I formalna zaposlenost u privatnom sektoru je na rekordnom nivou. I za preko 160.000 ljudi je viša nego u periodu pre pandemije. Stope nezaposlenosti su na najnižem nivou. Spisak postignutog je prilično dug, ali i spisak globalnih rizika sve duži", navela je ona.

Tabaković je rekla da su se odgovarajuće mere prenele na kamatne stope na tržištu novca i kredita uz rast kreditne aktivnosti od 8,2 odsto i uz rast dinarizacije plasmana.

Tanjug/Strahinja Aćimović

"Dinarska štednja je zabeležila rekordan nominalni rast od preko 53 milijarde dinara na preko 191 milijardu dinara. Time je dinarska štednja gotovo 11 puta veća u odnosu na 2012. godinu. Podsećam da rezultati i naše poslednje analize isplativosti dinarske i devizne štednje potvrđuju da je u proteklih 12 godina dinarska štednja bila isplativija od devizne i u kratkom i u dugom roku. U cilju zaštite interesa korisnika finansijskih usluga doneli smo i odluku o privremenom ograničenju kamatnih stopa kod ugovora o kreditu zaključenih građanima što će biti posebno uređeno i zakonom. Usvojili smo i propise iz naše nadležnosti koji će omogućiti sprovođenje državnog programa stambenih kredita za mlade", rekla je Tabaković.

Ona je rekla da je u Srbiji u decembru spušten udeo problematičnih, nenaplativih, kredita na najniži nivo, od 2,5 odsto.

"Devizne rezerve su na kraju prošle godine bile na rekordnom nivou od 29,3 milijardi evra i pokrivaju sedam meseci uvoza robe i usluga i 167 procenata novčane mase M1. I rezerve zlata koje tradicionalno imaju ulogu sigurne aktive povećali smo na rekordne nivoe od 48,7 tona i vrednost im je preko sedam puta viša nego u julu 2012. godine. Adekvatnost naših odluka potvrđuje i činjenica da je cena zlata na svetskom tržištu prošle godine povećana za oko 30 procenata, a taj rast se nastavlja", istakla je ona.

Navela je da je rast bruto domaćeg proizvoda od 3,9 procenata u 2024. godini bio u samom vrhu Evrope vođen investicijama u osnovna sredstva i privatnom potrošnjom.

"Rastu investicija doprineli su rekordna profitabilnost privrede, visoki prilivi po osnovu stranih direktnih investicija i kapitalna ulaganja države", rekla je ona.

"Cena AI će biti pomodarstvo, gubitak istine i čoveka kao kreativnog bića"

Tabaković je ocenila da veštačka inteligencija (AI) kao reč u nazivu sadrži suštinsku neistinu i poručila da AI ne postoji jer je kreativnost ljudska i upozorila na dve najveće štete koja će ona doneti civlizaciji - a to su gubitak isitne i čoveka kao kreativnog bića.

"Veštačka inteligencija radi po algoritmima i po unetim podacima koje već imate", naglasila je Tabaković.

Prema njenim rečima, cena "nazovi AI" biće lažne vesti, pomodarstvo u kojem će se postupati po zahtevanom pricipu da svi projekti imaju procenu koristi i troškova.

"Pomodarstvo u primeni AI u svim oblastima na kraju će imati dve nedopustive žrtve za ljudsku civilizaciju - dve najveće štete će biti - izgubiti istinu i izgubiti čoveka koji je jedino krativno biće koje može da stvara inteligenciju koja može brže i jednostavnije da radi mnoge tehničke procese ali ne može da misli", rekla je Tabaković.

Naglasila je da će AI na kraju imati dve žrtve koje su nedopustive za ljudsku civilizaciju.

Kako podići domaće investicije i koji su gorući problemi za srpske privrednike?

Počeo je Kopovnik biznis forum, na kome će do 5. marta biti više od 200 govornika. Centralna tema je "Srbija 2027- Težeći ekonomiji sa visokim prinosima". Kopaonik biznis forum sinoć je zvanično otvoren posle brojnih panela koji su održani tokom takozvanog nultog dana. Bilo je brojnih poruka, a mnoge od njih tiču se pre svega makroekonomske politike. 

Kada je reč o privrednom rastu Srbije, on je ocenjen kao dobar, jer je njegov trend poslednjih desetak godina negde oko četiri odsto, prenela je reporterka Euronews Srbija. 

Međutim, poruka je i da privredni rast nije kao takav održiv na duge staze i da Srbiji nedostaju domaće investicije. 

Kada je reč o bruto domaćem proizvodu po glavi stanovnika, poručeno je da je Srbija i dalje na oko 60 odsto od onog željenog cilja, a to je da se ravna sa zemljama centralne Evrope. 

O tome šta muči domaće privrednike i koji su za njih gorući problemi, reporterka Euronews Srbija razgovarala je sa predsednikom Saveza ekonomista Srbije Aleksandrom Vlahovićem.

On je naglasio da nema snažnog razvoja srpske privrede bez podizanja nivoa domaćih privatnih investicija. 

Domaće privatne investicije se godinama kreću na nivou od 4,2 odsto do 4,3 odsto bruto domaćem proizvodu. 

"One u strukturi ukupnih investicija padaju. Dok na jednoj strani imamo izuzetno dobre rezultate kada se u pitanju državne kapitalne investicije, dobre rezultate kada su u pitanju strane direktne investicije, po domaćim privatnim investicijama očigledno godinama unazad postoji problem", rekao je Vlahović. 

On dodaje da postoji problem prihvatanja rizika investiranja koje domaći privatni investitor sagledava. 

"Mi ćemo upravo o tome govoriti na koji način podići domaće privatne investicije da bi one dale svoj doprinos razvoju pre svega ovim sektorima naprednih tehnologija koji treba da menjaju strukturu privrede", rekao je Vlahović. 

"Snažna makroekonomska politika se isplatila Srbiji"

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Lev Ratnovski ocenio je da je uprkos trenutnim dešavanjima, srpska ekonomija uspešna, a ekonomski rast je viši nego u odnosu na druge uporedive zemlje. 

On navodi da domaću potražnju podupire snažno tržište rada i investicione aktivnosti, uključujući domaće ulaganje u sklopu programa "Skok u budućnost". 

"Inflacija je opala, a nivo rezervi u Srbiji je dostigao rekordni iznos. Snažna makroekonomska politika se isplatila Srbiji, a dobijanje investicionog rejtinga je ogroman uspeh što će doprineti boljitku ekonomije u budućnosti. Međutim, rashodi su se povećali, ali fiskalni deficit je ostao netaknut, zahvaljujući visokim prihodima i smanjenju javnog duga", rekao je Ratnovski. 

Tokom dana na Kopaonik bizinis forumu obratiće se i čelnici finansijskih institucija u Srbiji.

Takođe, biće brojne teme kao što su moguće carine SAD prema Evropi, ali i upotreba veštačke inteligencije u biznisu.

Planirano je da se tokom četiri dana foruma održi 38 panela, tri sesije, četiri specijalna događaja i tri obraćanja gostiju kroz koje će se govoriti o uticaju ratova i carinskih ratova, sukoba SAD-a i Kine i potencijalno Evrope i Kine, uticaju na Evropu i Zapadni Balkan i posledično na Srbiju.