Igre 
Rast cena nafte koincidirao sa eskalacijom rata na Bliskom istoku: Kako će se kretati cene goriva u Srbiji?
Komentari25/10/2024
-20:33
Rat na Bliskom istoku u više navrata, uticao je na promene na evropskim berzama nafte, a poslednje značajnije promene vidljive su nakon početka izralskog napada na Liban, što se vidi po cenama naftnih derivata i na srpskim pumpama. Postavlja se pitanje da li će cene i dalje da rastu.
Za razliku od početka rata u Ukrajini, kada je cena nafte za prvih šest meseci skočila sa 70 na 125 evra po barelu, početak rata na Bliskom istoku izazvao je blagi rast, ali i brzo smirivanje cena na berzama.
Blaži poremećaji vidljivi su u protekle tri nedelje zbog izralskog napada na Liban, kada cena nafte po barelu skače za 16 procenata.
"Što se stiče rata na Bliskom istoku, do sada što smo imali, kratkog daha, brz skok nafte u svega nekoliko dana, da bi onda došlo do korekcije i pada cena nafte. Tako da, konkretno, ovaj rat na Bliskom istoku nije imao neke značajne efekte, neuporedive, u odnosu na sukob koji imamo u Ukrajini", rekao je za Euronews Srbija Mihailo Đurđević, investicioni analitičar i makrostrateg kompanije Senzal capital.
U Srbiji je benzin ove godine najskuplji bio 30. aprila - 202 dinara, a evro-dizel 12. jula - 208 dinara.
Tanjug/AP/David Zalubowski
Nakon toga cene na pumpama padaju.
Ipak, poslednjih mesec dana rast cena koincidirao je sa eskalacijom rata na Bliskom istoku. Evro-dizel je poskupeo za pet, a benzin za šest dinara. Danas su objavljene nove niže cene goriva u odnosu na prošlu nedelju, a koje će važiti u narednih sedam dana. Više o tome OVDE.
Povezane vesti
Neće biti velikih promena
Nekoliko dinara poskupljenja može biti posledica sezone, ali veće promene ne treba očekivati, kaže za Euronews Srbija generalni sekretar udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
"Na osnovu sadašnjih pokazatelja, tu velikih promena neće biti, otprilike na ovom nivou. Međutim, ovo što sada pričamo, već u sledećem minutu može potpuno da se prelomi, ukoliko dođe do nekog velikog globalnog incidenta. Znate da su geopolitičke tenzije jako velike, znači na to ne može niko da utiče niti može da predvidi. Ono što se tržišta tiče, nafte ima dovoljno stabilno je snabdevanje, sadašnja ponuda sirove nafte u potpunosti može da zadovolji svu potražnju, a tako je i na tržištu derivata nafte", rekao je Mićović.
Iako cene naftnih derivata u toku godine osciliraju i po 25 dinara po litru, poremećaji na berzama ne mogu se odmah preslikati na domaće tržište.
"Ako pričamo konkretno o nafti, to obično može da bude oko par nedelja, ali to poprilično zavisi od, da kažem, dobavljača, konkretno ako pričamo o pumpama goriva, to poprilično zavisi od njega, jer ta nafta koja se trguje na berzama, to generalno nije krajnji proizvod i ona i te kako mora posle da prođe i kroz rafinerije, postoji čitav lanac snbdevanja, tako da ti efekti generalno ne mogu se osetiti već sutra", Đurđević.
Osim rata, u bliskoj budućnosti na cenu nafte na berzama uticaće i američki izbori, zaključuje Đurđević.
Kaže da poskupljenja ne treba očekivati, jer bi se mogla negativno odraziti na volju birača.
Kako će se kretati cene?
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže za Euronews Srbija da su poskupljenja prethodne dve nedelje više bila stvar nekog negativnog očekivanja prometnika.
Povezane vesti
"Inače, što se tiče same cene sirove nafte, ona se u prvom momentu nešto povećala, međutim ona je i dalje bliža 70 dolara po barelu nego 80, negde na 74. A ovo je vrsta sirove nafte koju mi koristimo u Evropi. Prognoza ne bi trebalo da bude da će naročito da raste i cena derivata na pumpama", rekao je on.
Cena derivata u Evropi i kod nas, kaže Atanacković, ustanovljava se u odnosu na berzansku cenu derivata na Mediteranu, tako da ona može biti eventualno i nešto različita, zavisno od tražnje i mogućnosti te berze na Mediteranu.
"Inače, zaista može doći do nekog opet skoka, koji će možda biti ukoliko se ipak Izrael odluči da bombarduje naftna prostrojenja u Iranu, koja su prilično osetljiva što se toga tiče, jer 90 odsto tih instalacija se nalaze na Hargu, jednom ostrvu pored Irana. Tu bi možda mogao napad da izazove zaista probleme iranskom izvozu. Međutim, postoje druge rezerve, jer trenutno se proizvodi manje sirove nafte nego što bi to moglo, iz razloga da bi cena bila relativno stabilna. Tako da bi to moglo da eventualno nešto kratkoročno poremeti cene sirove nafte, a time posledično i cene derivata", rekao je Atanacković.
On kaže i da jedna od mogućnosti koja je zakonom predviđena je da država može u slučaju određenih kriza da pratično utiče na maloprodajnu cenu derivata time što će da smanji akcize.
Atanacković navodi da i zbog visine akcize, u Srbiji su praktično i derivati nešto skuplji nego u pojedinim zemljama u okruženju.
Na pitanje koliko su benzinske pumpe u Srbiji zavisne od cene nafte na berzi, on kaže da bi ona trebalo da zavisi od berzanske cene derivata, ne sirove nafte, nego derivata na Mediteranu.
"Ta cena može biti značajno drugačija zato što je poznato da Evropa nema dovoljno kapaciteta za proizvodnju derivata, tako da rafinerije uvoze sirovu naftu, nego uvoze već gotove derivate koji se za Evropu često proizvode u Indiji ili slično. U velikoj meri bi zavisila prohodnost Crvenog mora i Suetskog kanala, ukoliko dođe do neke kratkih sukoba onda bi i transport toga bio vrlo komplikovan", naveo je Atanacković.
Komentari (0)