Uticaj blokada na ekonomiju: MMF smanjio projekciju privrednog rasta Srbije za ovu godinu

Međunarodni monetarni fond smanjio je projekcije privrednog rasta za Srbiju za 2025. godinu sa 4,2 na 3,5 odsto. Povodom objave MMF-a, oglasio se ministar finansija Siniša Mali koji je poručio da je to posledica nasilja i blokada koje se već mesecima unazad dešavaju u našoj zemlji. O tome koji su razlozi smanjenja projekcije privrednog rasta Srbije, da li to isključivo ima veze sa političkom krizom u Srbiji ili i sa ekonomskom situacijom u svetu, u priči Pavla Kosića.

Posle loših vesti od MMF-a reaguje ministar finansija Siniša Mali. Navodi da za Srbiju nasilje i blokade imaju pogubne ekonomske posledice.

"Poslednji je trenutak da upalimo sve alarme zdravog razuma i sačuvamo postignute ekonomske parametre, jer bez ekonomske stabilnosti nema rasta i napretka", upozorio je Mali.

Ekonomski analitičari, međutim, ističu da se u izveštaju MMF-a nasilje i blokade uopšte ne pominju, kao i da se proizvodnja u Srbiji odvija nesmetanim tempom.

"Zaista smo imali jedan talas nasilja, tu je ministar Mali u pravu. Ja nisam od njega očekivao toliku iskrenost u tom pogledu da će biti tako samokritičan kada se o tome radi. Međutim, činjenica je da MMF to uopšte nije pomenuo u svom izveštaju, da to zapravo niko ne pominje i da taj talas nasilja, koliko god on bio tragičan za naše društvo, kada se radi o tim napadima na studente, zapravo ne utiče na ekonomiju", rekao je za Euronews Srbija Aleksandar Milošević, zamenik direktora "Nove Ekonomije".

Euronews

Na ekonomiju Srbije utiče politička kriza u zemlji, kažu iz Bečkog ekonomskog instituta. Ali, kako navode, reč je o neznatnom uticaju.

"MMF je, koliko sam ja primetio, najviše smanjio prognozu za američku privredu, za 0,9%, a tamo nema studentskih protesta, to pokazuje da to nije glavna priča. Čak i ako prihvatimo tu tezu da zbog protesta, odnosno političke krize, sada imamo manji ekonomski rast. Ako se ta politička kriza razreši na način na koji treba - taj rast će se vratiti ili će biti još jači narednih godina. To je, na neki način, investicija - sada malo žrtvujete ekonomski rast, da biste na neki srednji rok imali veći rast", rekao je Branimir Jovanović iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Smanjenje projekcija ekonomskog rasta Srbije zapravo je, ukazuju stručnjaci, u skladu sa smanjenom projekcijom i za ostatak sveta, pogotovo za Evropu.

"Srbija - da, u padu je, ostatak Evrope je u padu, Hrvatska nije u padu. Oni uspevaju da opstanu, mi nažalost ne uspevamo tu da se izborimo i možda bi ministar Mali mogao da se obrati za savet tim nekim kolegama koje bolje uspevaju da izađu na kraj sa ovim teškoćama sa kojima se svi susrećemo", rekao je Milošević.

Prema procenama Bečkog ekonomskog instituta, očekuje se da će rast u Srbiji ove godine biti oko tri odsto, što je 0,7 procenata manje nego što je ranije prognozirano. Međutim, već od naredne godine, ekonomski rast mogao bi da se ubrza na oko četiri odsto na godišnjem nivou.