Jedna od tema na KBF: Propis iz Nemačke može značajno da utiče na privredu u Srbiji

Trećeg dana Kopaonik biznis foruma najaktuelnije teme se tiču zelene agende, energetike, ali i toga koliko jedan propis koji je donet u EU može da utiče na naše privrednike. Reč je o zakonu koji je u Nemačkoj donet 2023. godine, a tiče se lanca snabdevača. Na Kopaoniku se govorilo koji su efekti tog zakona na srpsku privredu, a Dragijana Radonjić Petrović iz Saveza ekonomista Srbije je rekla za Euronews Srbija da je taj propis dosta rigorozan i da je Nemačka jedina zemlja u EU koja ga trenutno primenjuje. 

"Počela je 2023. godine, a to se odnosio na sve kompanije koje imaju preko 3.000 zaposlenih i koje imaju dobavljače iz celog sveta, da bi 2024. godine postao još rigorozniji i odnosi se na kompanije koje imaju preko 1.000 zaposlenih, što znači na veliki broj privrednih društava u Nemačkoj", objasnila je sagovornica Euronews Srbija. 

Ona podseća da je Nemačka tradicionalno naš najveći spoljnotrgovinski partner i da mnoge naše kompanije izvoze u Nemačku. Zbog toga je, naglašava, vrlo važno da osvestimo koji je to zakon koji moraju da poštuju i naši dobavljači.

"Svi koji izvoze u Nemačku, bilo da se radi o sirovinama, poluproizvodima, moraju da poštuju taj zakon. Jedino ne moraju ako izvoze gotove preoizvode. Ali, s obzirom da su naše firme uglavnom dobavljači velikih nemačkih kompanija, taj zakon se odnosi na njih", istakla je Radonjić Petrović.  

Kaže da je zakon rigorozan u smislu da moraju da se poštuju ljudksa prava, da nema zloupotrebe dece na radnim mestima, da nema loše plaćenih poslova.  

"U principu, taj deo koji se tiče radnih prava se manje odnosi na Evropu, jer je Evropa manje-više usaglađena sa tim. Tu su u problemu Indija, Paksitan, Bangladeš i zemlje dalekog istoka", rekla je.

Tanjug/ Strahinja Aćimović

Kada je reč o privrednicima u Srbiji, navodi da njih "žulja" ekološki spekt.  

"Recimo, ako imate poljoprivrednike koji snabdevaju određene firme, njihovi traktori neće moći da koriste dizel od 2026. godine, je će se tražiti da karbonski otisak bude mali i da se koriste goriva koja manje zagađuju životnu sredinu", rekla je.

"Kazne su ogromne. Maksimalne kazne su od ukupno dva odsto prometa na celokupnom svetskom globalnom nivou. Ja sam imala na panelu firmu koja je imala promet 4,4 milijarde, njihova kazna bi iznosila 88 miliona evra. I pritom imaju zabranu da se javljaju na javne tendere. Tako da se oni vrlo dobro prate taj zakon i sovje dobavljače teraju da ga poštuju, rekla je Dragijana Radonjić Petrović.

Direktne strane investicije pružaju makroekonomsku stabilnost

Ona je poručila da ne bi bilo dobro da dođe do značajnijeg pada sirektnih stranih investicija zato što one daju zemlji makroekonomsku stabilnost.  

"“U prava dva meseca se pokazao određeni pad tih stranih direktnih investicija, ali prosto su toliko turbulentna vremena globalno i lokalno, da to nije začuđujuće. Mislim da će one imati jednu svoju dobru tendenciju. Pravi način da se sopune i nadomeste te investicije jeste da se domaći investitori aktiviraju malo više", rekla je Radonjić Petrović.  

Kaže da su najveći izazovi srpske prirede do kraja godine da se postigne želejni rast i da se održi stopa rasta koja postoji, kao i da se nastavi sa privlačenjem direktnih stranih investicija.  

Međutim, ističe i da je potrebno animirati privatni sektor. Sagovornica Euronews Srbija kaže da je potrebno da biznis bolje razume državi i da država bolje razume biznis.  

"Zato KBF i služi kao platforma gde se otvoreno razgovara. Tu se čuju i kritički tonovi, ali u najboljoj nameri, jer vi želite da pomognete svojoj državi, a država sigurno želi da pomogne privredi", navela je.