Igre 
Odložene sankcije NIS-u: Šta može da se reši za 30 dana i kako naći najbolje rešenje za Srbiju
Komentari27/02/2025
-15:03
Američke sankcije prema NIS-u odložene su za 30 dana, saopštio je danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Sankcije je trebalo da stupe na snagu jutros u šest sati, ali dopisom američkog Ministarstva finansija odložene su do 28. marta. Prethodno je kompanija NIS, uz podršku Vlade Srbije i Vlade Mađarske, uputila zahtev američkoj kancelariji za upravljanje imovinom u inostranstvu (OFAK) za produženje roka za primenu sankcija od 90 dana. Sagovornici Euronews Srbija kažu da je odluka o odlaganju sankcija NIS-u dobra i sjajna vest i da je taktika bila da se dobije na vremenu.
Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac je rekao da neki analitičari kažu da se bliži kraj rata između Rusije i Ukrajine i da bi se potpisivanjem sporazuma između Rusije i Amerike o kraju tog sukoba verovatno sankcije NIS-u obrisale, u paketu sa svim ostalim sankcijama.
"Pošto su (sankcije) odložene, imamo još mesec dana da sačekamo pa da vidimo šta će da bude. Sigurno je da će ako se Rusija i Amerika dogovore o prestanku rata i naprave veliki dogovor, zaista za njih sporedan problem (u vezi sa sankcijama NIS-u) biti tom prilikom rešen", rekao je Banjac.
On navodi da treba dobro "politički odigrati igru" i naći najbolje rešenje za Srbiju.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaže da smo vest o odlaganju sankcija gotovo prestali da očekujemo jer je praktično usledila u poslednjem momentu.
"Mi smo jutros u šest očekivali vest da su krenule sankcije, a onda je stiglo to da je u poslednjem satu promenjena ta odluka. Tako da smo uspeli da kupimo vreme", rekao je Atanacković.
On navodi da je mesec dana priličan period u kome može dalje da se razmatra i situacija u kojoj bi se našlo ako bi zaista prestala da radi rafinerija u Pančevu, a za koju kaže da bi bila vrlo nepovoljna.
Povezane vesti
"Međutim, sada, zahvaljujući tom periodu, još mesec dana, postoji značajna mogućnost, prvo, da se eventualno za još mesec ili više odloži primena tih sankcija, odnosno da sačekamo dalje rešenje situacije ukupnih američkih sankcija. Ovo praktično ne znači da su za NIS sankcije ukinute, one su samo pomerene, dobili smo određenu licencu da možemo da nastavimo sa radom i to za nas puno znači. Treba dalje biti optimista", rekao je Atanacković.
Šta znači promena udela u NIS-u?
Banjac navodi da je indikativan potez to što je samo dan nakon najavljenog uvođenje sankcija NIS-u Gazprom Neft smanjio, a Gazprom povećao svoj udeo u vlasničkoj strukturi NIS-a.
profimedia
Gazprom Neft je tako smanjio svoj vlasnički udeo u Naftnoj industriji Srbije sa 50 na 44,84 odsto. U isto vreme Gazprom je povećao svoj udeo sa 6,15 odsto na 11,3 odsto, objavio je NIS.
Atanacković kaže da je veliko pitanje da li je smanjenje udela Gazprom Nefta u NIS-u dovoljno za Amerikance da povuku sankcije.
"Prethodne informacije koje smo imali su bile da oni ne žele uopšte rusko vlasništvo u NIS-u. Međutim, ja imam utisak da je ipak ovo prebacivanje sa Gazprom Nefta na Gazprom, a treba reći da se jednostavno Gazpromu nikad nisu uvele sankcije, to je onda značajno pomeranje. Pre svega, pokazali smo da želimo neke promene, da nešto ipak radimo, da nisu tek onako prošla ta dva meseca od prve vesti oko uvođenja sankcija. Tako da mislim da će taj trend i dalje da se nastavi i da ćemo biti u situaciji da nesmetano radimo sve do konačnog rešenja", rekao je Atanacković.
On dodaje da je činjenica da Amerikanci ne mogu samo NIS-u da ukinu sankcije odlukom o ukidanju, jer su one uvedene istovremeno još za brojne druge privredne subjekte u Evropi.
"Ali, već samo omogućavanje da mi na isti način nastavimo da radimo je već dobar znak", smatra Atanacković.
Povezane vesti
Profesor Banjac je naveo da su sankcije NIS-u najčudnije sankcije koje su uvedene do sada, pošto se gotovo ništa ne zna prema kome su usmerene.
"Znamo da su usmerene prema Gazprom Neftu, a ne prema Gazpromu koja je majka firma. Tako da ova promena vlasničke strukture bi mogla da bude potez u tom pravcu. Mislim da bi bez problema, pošto je u pitanju majka i ćerka firma Gazprom, sa lakoćom mogao da uzme i veći deo akcija u NIS-u ako bi to zadovoljilo Amerikance, odnosno tu vrstu sankcija", rekao je Banjac.
Banjac ocenjuje i da je istovremeno indikativan potez to što je juče hrvatski transporter nafte Janaf potpisao sporazum sa mađarskim MOL-om o isporuci 2,1 miliona tona nafte do kraja godine.
"To su upravo količine koje su neophodne i NIS-u da bi mogao da rafiniše naftu za naše tržište. Naime, NIS je imao trogodišnji ugovor na nekih 10 miliona tona, pa sada ako podelimo to na tri godine, otprilike ta dva miliona tona bi moglo da delimično pokrije, odnosno gotovo sasvim da pokrije tu proizvodnju. Naravno, niko nema dovoljno kapaciteta u okruženju da podmiri srpsko tržište, ali ako bi svi zajedno malo povećali proizvodnju, to bi moglo da se desi", rekao je on.
Euronews
Profesor kaže da su sankcije NIS-u čudne i zato što od samog početka nije poznato koji su uslovi.
"Imamo pregovore naše vlade i sa američkom, a i sa ruskom stranom. Čujemo informacije o tome, ali nemamo nikakve jasne informacije šta su se u stvari dogovorili", rekao je Banjac.
Koja bi mogla da budu rešenje?
U veleprodaji NIS pokriva 80 odsto tržišta i sa 400 pumpi 60 odsto u maloprodaji.
NIS je i jedan od najvećih poslodavaca u Srbiji sa više od 12.000 zaposlenih.
Da su sankcije stupile danas na snagu, Banjac kaže da nije moglo ništa značajno da se desi i da NIS-a ima velike rezerve sirove nafte koje služe za preradu.
"Srbija ima tromesečne rezerve nafte, odnosno naftnih derivata kojima može da se snabdeva tržište, tako da ništa naglo ne može da se desi. NIS bi i ovako u sledećem periodu, možda čak i meseci, imao dovoljne količine da obrađuje, rafiniše sirovu naftu i da snabdeva tržište. Mogući problem je sa naplatom, ako banke i platni promet ne funkcionišu. Većina banaka je evropskih, što je još jedna čudna stvar u celoj ovoj priči, jer ovo su američke sankcije ruskoj firmi koje podržavaju Britanci. Evropa se uopšte ne oglašava po tom pitanju, a banke koje rade u Srbiji su evropske banke, ne američke, ni britanske. Tako da i tu nastaje nejasnoća u kom pravcu sve ovo može da ide. Dakle, polako bi se trošile te rezerve, NIS bi isporučivao i dalje naftu svim distributerima i sistem bi funkcionisao neko vreme", rekao je Banjac.
Banjac navodi da je jedno vreme bilo u opticaju da Srbija preuzme veći deo akcija ili čak u potpunosti da preuzme akcije NIS-a.
"Naravno, NIS bi trebalo, odnosno Gazprom bi trebalo to da odobri i da se stvori jedan sporazum, da se oroči takvo preuzimanje NIS-a do kraja sukoba i do prestanka tih ratnih dejstava, odnosno do prestanka sankcija, i onda da se posle vrati to u prethodno vlasništvo ili prethodno stanje. U tom smislu, kao što su neke evropske zemlje radile sa ruskim firmama i obrnuto, moglo bi da se nađe neko rešenje. Međutim, iz ovih informacija koje smo dobijali, da postoje pregovori sa NIS-om i sa ruskom stranom, nismo čuli šta je, u stvari, dogovoreno", rekao je Banjac.
Atanacković kaže da bi Srbija u periodu od mesec dana na koliko je odloženo stupanje na snagu sankcija NIS-u trebalo dalje da se pripremi za situaciju koja bi eventualno mogla da nastane ukoliko bi se ostalo pri odluci o sankcijama.
On je rekao da je čuo da je poručena nova količina sirove nafte koja bi se mogla upumpati u međuvremenu za tih mesec dana.
"Ali, ja sam dalje veliki optimista da ćemo jednostavno nastaviti sa načinom rada kao i do sada, znači bez uvoza ruske nafte, ali sa mogućnošću da kupujemo naftu sa svih drugih strana, od drugih proizvođača", rekao je Atanacković.
profimedia
Ako bi sankcije zaživele i ako bi došlo do toga da NIS više ne može da rafiniše naftu, Banjac kaže da bi to ozbiljno moglo da utiče na privredu jer više od 10 odsto budžeta Republike Srbije potiče upravo od rada NIS-a.
"Doduše, ne bi to bilo u tom smislu toliko smanjeno, jer to punjenje budžeta potiče od akciza. Akciza bi ostala na bilo koje derivate nafte koji bi dolazili u Srbiju, ko god da ih uveze i proizvede. Ali, naravno, i Gazprom je firma koja pozitivno posluje, pa i na taj način od poreza puni budžet. Na kraju, i Srbija je akcionar u NIS-u sa tih nekih 30 odsto, pa i odatle delimično dolaze prihodi Srbiji. Nafta je, kao jedan od najvažnijih energenata koji se koristi, odnosno naftni derivati, zaista bitna za funkcionisanje čitave industrije, a i građanstva u Srbiji, tako da ti poremećaji bi mogli da imaju ozbiljnije posledice", rekao je Banjac.
Banjac kaže da je za Srbiju NIS veoma važna, vredna i značajna kompanija, a gledano sa ruskog aspekta, to je jedna mala kompanija koja radi u jednoj maloj zemlji.
"Njima NIS zaista, u odnosu na one gubitke koje su pretrpeli kroz ovaj rat od onih 350 milijardi koje su im zarobljene u svetskim bankama, ništa ne predstavlja. Tako da NIS može da gura još mnogo dugo, odnosno Gazprom Neft da radi u Srbiji, da izdrži i veće gubitke, a opet da pokaže da je dobra kompanija", rekao je Banjac.
To što je zbog najavljenih sankcija prekinuto trgovanje akcijama NIS-a na berzi za Banjca u ovo trenutku ne može da ništa značajno.
"Oni mogu i skroz da se povuku sa trgovanja sa berzi. Naša berza je mala i to nije tako bitno za sam NIS. Naravno, uvek je dobro kada je na berzi i kada se može taj rejting proceniti u tom smislu. Ima kompanija u Srbiji koje uopšte nisu na berzi, pa i dalje mogu da funkcionišu", rekao je profesor.
Navodeći da nije predočeno šta su to uslovi, Banjac kaže da je u jednom momentu bilo rečeno da bi bilo najbolje da se Rusi potpuno istisnu iz energetskog sektora Srbije što je, dodaje, nemoguće u jednom dužem periodu.
"Ne zaboravimo, mi zavisimo od ruskog gasa, ali ne samo mi. Mnoge evropske zemlje su i dalje na ruskom gasu, čak i koriste rusku naftu, tako da tu treba dobro politički odigrati igru i najbolje proći, naći najbolje rešenje za Srbiju", zaključio je Banjac.
Komentari (0)