Igre 
Hoće li nova taktika bojkota naterati trgovce da snize cene i da li potrošači mogu na to da utiču?
Komentari25/02/2025
-17:02
U toku je jednonedeljni bojkot trgovinskog lanca Delez na koji je potrošače pozvalo Udruženje Efektiva, a čiji je cilj da se trajno smanje cene. Bojkot Deleza je počeo juče i, kako je najavila Efektiva, trajaće do 2. marta. To je treći bojkot ovakve vrste ove godine. Prvi je bio 31. januara i trajao je samo tog dana, drugi je trajao pet dana od 10. do 14. februara, a oba su bila usmerena na pet velikih trgovinskih lanaca. Nakon toga je najavljen i treći talas bojkota po jednog trgovinskog lanca i to na period od po sedam dana.
Docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Aleksa Dokić kaže za Euronews Srbija da će većina potrošača nezadovoljstvo zbog visokih cena iskaliti na članu lanca snabdevanja koji je najvidljiviji što su u ovom slučaju maloprodavci, ali naglašava da je problem mnogo dublji.
On objašnjava da svaki konkretan proizvod, svaka kategorija proizvoda, ima neki svoj karakterističan lanac snabdevanja koji čine proizvođači, eventualno neki posrednici i maloprodavci, koji zaračunavaju svako svoju stopu bruto marže i tako se dolazi do finalne maloprodajne cene koje kupci plaćaju.
Dokić navodi da ono što je ključno jeste koji su odnosi zaračunatih stopa bruto marže i kolika je stopa profitabilnosti svakog igrača.
O bojkotu na društvenim mrežama
Bojkot je tema i društvenih mreža, putem kojih je upravo blizu 20.000 potrošača glasalo u anketi o redosledu sprovođenja bojkota trgovinskih lanaca.
Već neko vreme korisnici društvenih mreža upoređuju cene hrane, postavljaju svoje analize na mreži X, pa su tako obavili da jedan sirni namaz u Maksiju košta 246 dinara, dok je u ruskom diskontu Mere 84,90 dinara.
To su uglavnom razlozi zbog čega potrošači odlučuju da stupe u bojkot.
Povezane vesti
Udruženje Efektiva na društvene mreže postavlja i video snimke upravo iz Maksija kako bi prikazali kako prodajni objekti izgledaju u određenim satima u toku bojkota.
S druge strane, Izvršni odbor Delez Srbija se oglasio i saopštio da razume i deli nezadovoljstvo potrošača zbog rasta cena, ali da treba da se zna da je ta kompanija poslednja karika u lancu snabdevanja hranom i u tom smislu ima ograničenu mogućnost da utiče na cene.
Oni takođe pozivaju sve koji utiču ili učestvuju u lancu snabdevanja na saradnju kako bi cene bile što niže za kupce, jer, kako su istakli, to je upravo zajednička odgovornost.
Takođe su uputili dopis Udruženju potrošača Efektiva. Između ostalog se navodi da iz dosadašnjih izjava i postupaka predstavnika tog udruženja proističe nesumnjiva namera da se naruši poslovni ugled i nanese materijalna šteta društvu Delez uz iznošenje netačnih podataka i prikazivanja poslovanja tog društva na neistinit način, a što je kažnjivo u smislu člana 239 Krivičnog zakonika.
Oni su naveli i da u slučaju prouzrokovanja dalje štete i narušavanja ugleda društva Delez, to društvo će biti prinuđen da preduzme adekvatne pravne mere.
Ekološki pokret Ekostraža je na društvenim mrežama naveo da ukoliko Delez bude uputio tužbu Udruženju potrošača Efektiva, da će pozvati na trajni bojkot.
Inače, i studenti su se pridružili bojkotu i na svojim zvaničnim Instagram stranicama poručili "Promeni navike, bojkotuj konzumerizam". Kažu da će da podržati manje prodavnice i brendove, lokalne pijace i da će kupovati najosnovnije namirnice.
Povezane vesti
Gde je prostor za smanjenje cena?
Iz Deleza je stiglo saopštenje da prosečno 94 odsto od maloprodene cene oni moraju dalje da distribuiraju.
Postavlja se pitanje šta to u stvari znači i da li tu ima prostora za smanjenje cena u maloprodaji.
profimedia
Dokić kaže da pretpostavlja da Delez aludira na to da je zapravo profit kompanije šest odsto, a da preostalih 94 odsto potpada pod namirivanje poslovnih, finansijskih i ostalih rashoda i na izmirenje dugovanja prema dobavljačima.
On navodi da potrošačima nije drago da proizvodi budu preskupi u supermarketima.
"Ali činjenica je da je problem dublji i fundamentalni nedostatak u celoj ovoj priči je što mi nemamo dovoljno podataka i nemamo prave informacije da bismo mogli adekvatno da analiziramo situaciju", rekao je Dokić.
Na pitanje koliko su dobavljači bitni u tom lancu formiranja cena i koliko one od njih zavise, Dokić je rekao da to zavisi i od kategorije proizvoda koja se posmatra.
"Nije isto ako pričamo o mlečnim proizvodima, kućnoj hemiji, mesu. Svaki konkretan proizvod, svaka kategorija proizvoda, ima neki svoj karakterističan lanac snabdevanja koji čine proizvođači, eventualno neki posrednici ako postoje veletrgovci, i maloprodavci. To je ono što čini celinu. Jasno je da svaki od ovih igrača zaračunava neku svoju stopu bruto marže i tako se, u stvari, i dolazi do one finalne maloprodajne cene koje mi kao kupci plaćamo kada uđemo u supermarket", rekao je Dokić.
On objašnjava da ono što je ključno jeste koji su odnosi zaračunatih stopa bruto marže i kolika je stopa profitabilnosti svakog igrača.
"Jedino onda mi možemo imati prave podatke. Ako mi sada ugradimo maloprodavca za proizvod A, a on na njemu zarađuje, na primer, tri ili četiri odsto, a imate proizvođača tog proizvoda koji, na primer, zaradi 30 odsto na tom proizvodu. Znači, nije problematika samo kod maloprodavca. I njegov manevarski prostor je značajno limitiran. On može da koriguje samo u domenu visine svoje stope bruto marže, ali ono što definiše manevarski prostor je njegova ulazna cena - koliko je on platio da bi taj proizvod stavio na prodajni raf. Svaki proizvod ima svoju karakterističnu priču, tako da svaka analiza mora biti na nivou kategorije proizvoda, ne na nivou igrača", rekao je on.
Sagovornik Euronews Srbija objašnjava da ako neki maloprodavac kaže da je njegova stopa neto profita pet odsto, možda je u nekoj kategoriji 50 odsto, a možda je u nekoj jedan odsto.
Koje bi bilo dugoročno rešenje?
U lancu formiranja cena su i uvoznici.
Često je u inostranstvu neki proizvod dosta jeftiniji nego u Srbiji i tu se, kaže Dokić, dolazi do sistemskog problema, navodeći da je Srbija uvozno orijentisano tržište.
"Naš prerađivački sektor nije na nivou evropskih konkurenata. Naš output možda može da zadovolji regionalno tržište, nije dovoljno jako i sposobno da izađe na neko evropsko ili globalno tržište, naravno, čast izuzecima. Ali to je početni problem. I šta je rešenje? Moramo da uvozimo. Šta je problem kod uvoza? Srbija je malo tržište, imamo mali broj stanovnika, malu kupovnu moć. I sad šta se dešava? Naravno da će proizvod biti jeftiniji u zemlji proizvodnje koja troši 10 puta više tog proizvoda mesečno nego na tržištu Srbije gde plaćate carinu, gde imate manji uvoz, samim tim nemate adekvatnu ekonomiju obima i vaša uvozna cena je viša", naveo je Dokić.
Na pitanje šta bi bilo trajno sistemsko rešenje i šta država treba da uradi da bi cene bile niže za potrošače, Dokić navodi da sistemski problem zahteva sistemsko rešenje.
"Nije ni dovoljno reći - država treba da uradi ovo ili maloprodavci treba da urade ovo. To je klasično gašenje nekih lokalnih požara. Jedino što je pravo rešenje je dugoročno rešenje koje zahteva određeno odricanje u početku. To znači pravljenje adekvatne tržišne sredine za pravi razvoj konkurencije u domenu proizvodnje i u domenu trgovine. Mi moramo da ojačamo naše firme, da podstaknemo našu proizvodnju i onda automatski imati multiplikativne efekte koji se prenose na ostale sektore i onda imate pravu razvijenu privredu koja može da odoli uvoznim izazovima", zaključio je Dokić.
Komentari (0)