Potencijali energije vetra u Srbiji: Treba li vetroelektrane da pređu u vlasništvo države?

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Stefan Goranović

26/10/2024

18:15

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

I pored značajnog potencijala za proizvodnju električne energije pomoću vetra, u Srbiji postoji tek desetak vetroparkova. Svi oni su u privatnim rukama, ali i to bi uskoro moglo da se promeni. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prošle nedelje, kada je potpisan ugovor o gradnji solarnih elektrana velikih kapaciteta, to i nagovestio.

"Gledaćemo da deo industrije vetra koja je otišla u privatne ruke, otkupimo da bismo dodatno mogli mi da trošimo, a ne da to slobodno bude izvoženo na evropsko i druga svetska tržište", rekao je Vučić.

Bivša resorna ministarka Zorana Mihajlović nije iznenađena i pozdravlja svaku takvu odluku.

"Ja pozdravljam svaku odluku da mi kao država budemo vlasnici svega toga jer to nama treba. Mi smo se obavezali na smanjenje emisije 40 odsto do 2030. godine, rast obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije 49 odsto", rekla je Mihajlović za Euronews Srbija.

Ona dodaje da je 2030. godine tu ispred nas.

"To su razvijeni projekti koji već proizvode, završili sve svoje, dakle one birokratske poslove koje su imali, tako da s te strane to može samo da donese dobit", rekla je Mihajlović.

Dobit su imali i vlasnici vetroelektrana jer je Srbija, slično drugim zemljama, propisala feed-in tarife u prvih 12 godina poslovanja. To znači, koliko proizvedete država plati.

S toga postavlja se pitanje treba li graditi nove vetroelektrane ili otkupljivati postojeće, godinama subvencionisane.

Nekadašnja ministarka kaže da je potrebno i jedno i drugo.

"Izgradnja vetroelektrane ne znači samo izgradnja vetroelektrane, ono što mi vidimo. To znači prenosnu mrežu, to znači visokonaponsku mrežu, to su ozbiljne investicije. Dakle, to je jedan deo koji nama daje stabilnost u onim vetroelektranama koje to imaju. Dakle, one koje su izgrađene, one su priključene na mrežu, one su prošle ceo taj tok i Elektromreža Srbije je napravila visokonaponsku mrežu koja je između ostalog izuzetno skupa. Dakle, s te strane postoji ta početna prednost. Sa druge strane, ja sam isto uvek da, to nam nije dovoljno. To što imamo šest odsto kapaciteta i da kupimo i 2-3 odsto, to svakako nije dovoljno", rekla je Mihajlović.

U Stranci slobode i pravde su mišljenja da vetroparkove ne treba otkupljivati, već praviti, a bivši predsednik nadzornog odvora EPS-a Dušan Nikezić kaže da su tri najveća vetroparka ostvarila prihod od 95 miliona evra u prošle godini uz dobit od 54 miliona.

"Kada govorimo o vetroelektranama, ova vlast je investitorima dala sve. Dala im je najbolje lokacije praktično besplatno, dala im je feed-in tarife čime su poslovali bez ikakvog rizika, obezbedila im je da EPS snosi troškove balansiranja energije i sad na kraju će još da ih otkupi parama građana da bi verovatno zaradili još više nego što su zaradjivali do sada", rekao je Nikezić.

U SSP-u kritikuju vlast jer tvrde ne uspevaju da do dodatnih megavata dođu razvojem EPS-a.

"EPS mora da bude nosilac razvoja obnovljivih izvora energije, da EPS ulaže u vetroelektrane, da EPS ulaže u solarne elektrane, u razvoj dodatnog hidropotencijala koji Srbija nesumljivo ima i da EPS mora da bude generator tog razvoja, a ne strani investitori i firme bliske vlasti", rekao je Nikezić.

"Prelazak privatnih vetroelektrana u ruke države pozitivna ideja"

U Srbiji je na mreži tek 10 vetroparkova ukupne snage 512 megavata, što pokriva relativno mali procenat energetskih potreba.

Menadžarka Udruženja obnovljivi izvori energije Danijela Isailović kaže za Euronews Srbija da industrija energije vetra pre svega dominantno u rukama domaćeg i stranog privatnog kapitala jer su to kompanije koje su pre 10-15 godina uglavnom prepoznale Srbiju kao potencijalni region gde se mogu razvijati i graditi vetroelektrane.

"Dakle, tu govorimo o projektima u razvoju, a i o izgrađenim vetroelektranama", dodaje ona.

Isailović kaže da postoje i projekti koji su u državnom vlasništvu, poput vetroelektrane Kostolac koja je u procesu izgradnje, koja bi sledeće godine trebalo da postane operativna, a da koliko je poznati, EPS ima i druge ambicije da na nekim svojim pogodnim lokacijama ili širi taj postojeći vetropark ili da gradi.

"Što se tiče same ideje da potencijalno neke privatne vetroelektrane pređu u ruke države, dakle, ta ideja može biti potpuno pozitivna. To pokazuje da naša država želi da ima više zelene energije. Naravno, lakše je preuzeti neke projekte koji su u razvoju nego projekte koji su već izgrađeni, jer izgrađeni projekti se nalaze pod kreditima Evropske banke za obnovu razvoja i Svetske banke, tako da bi bila neophodna i njihova saglasnost. Projekti u razvoju, njihovo preuzimanje bi čisto bio odnos između dva kupca, u ovom slučaju države i privatnog kapitala i verujem da bi lako našli zajednički interes", rekla je ona.

Euronews Srbija

Prema njenim rečima, to je možda dobro jer postoje projekti koji čekaju na izgradnju već desetak godina i ako privatni kapital nije bio sposoban da ih realizuje, možda bi ipak država trebalo da iskoristi taj potencijal.

Nevezano za to da li bi trebalo praviti nove ili otkupljivati već postojeće vetroelektrane, Isailović je rekla da je važno ne gubiti vreme s obzirom na da Srnija ima neke postavljene ciljeve kako one na koje se kao država obavezala u svojim nacionalnim planovima za klimu i energetiku tako i prema Energetskoj zajednici i Pariskom klimatskom sporazumu.

"Tako da brzina delovanja je za energetsku tranziciju vrlo važna", naglasila je Isailović.

Kakvi su potencijali razvoja industrije vetra u Srbiji?

Isailović kaže da u Srbiji ima područja u Južnom Banatu koja su dobra za industriju vetra, zatim na području Istočne Srbije i jugu centralne Srbije, ali da se vetroelektrane razvijaju i u drugim delovima zemlje gde god postoji iole dobar potencijal vetra i slobodni kapaciteti na mreži.

"Dakle, to nije više nije samo pitanje vetra, već je i pitanje koliko je razvijen prenosni sistem električne energije i koliko može mreža da prihvati. Sve te parametre treba uzeti u obzir i, naravno, aspekte zaštite životne sredine, jer postoje neka područja koja su jednostavno prirodna, zaštićena dobra i vi tu ne možete graditi ni vetroparkove, a ni solarne elektrane", rekla je ona.

Ona je navela da u Banatu postoji veliki broj dozvola i projekata u razvoju.

Na pitanje koliko bi bilo dovoljno vetroelektrana da bi u Srbiji postojao značajniji udeo vetra u proizvodnji energije, Isailović je navela da je nedavno u probni rad puštena i 11. vetroelektrana, a da predstoji završetak projekata koji su prošle godine pobedili na aukcijama.

"Nove aukcije za 300 megavata vetra dolaze, već u novembru će biti raspisane, sledeće godine još jedne i to je za ovaj neki period. Ukoliko se sve to izgradi, negde do 2030. godine, to je dovoljno uz ono što je u planu operatora prenosnog sistema", rekla je ona.