Igre 
Đedović Handanović: Do 2030. svaki drugi proizvedeni megavat-sat u Srbiji treba da bude iz obnovljih izvora
Komentari23/10/2024
-13:15
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da integrisani nacionalni energetski i klimatski plan koji je Vlada usvojila, predviđa da do 2030. skoro svaki drugi proizvedeni megavat-sat električne energije bude iz obnovljivih izvora, čime Srbija teži da prati evropske ciljeve u oblasti energetike.
Đedović Handanović u svom onlajn obraćanju na 20. Samitu Evrope u Salcburgu, rekla je da Srbija progresivnim usklađivanjem svog zakonodavnog okvira sa evropskom regulativom i razvojem energetske infrastrukture stvara uslove za veću sigurnost snabdevanja, ali i za ubrzanu dekarbonizaciju energetskog sektora, navodi se u saopštenju.
"Kroz predložene izmene Zakona o energetici, omogućeno je prenošenje Paketa za integraciju električne energije koji sadrži devet propisa EU, a koji treba da omogući spajanje tržišta električne energije, tranziciju ka čistim izvorima energije i sigurno i dostupno snabdevanje građana i privrede", rekla je ministarka u jučerašnjem onlajn uključenju.
Ona je istakla da Srbija investicije u prenosnu i distributivnu mrežu i izgradnju gasnih interekonekcija realizuje uz značajnu finansijsku podršku EU, doprinoseći diversifikaciji izvora snabdevanja u regionu.
"Završetkom Balkanskog toka Srbija je dobila novi pravac snabdevanja ruskim gasom, koji je i dalje važan izvor snabdevanja ovim energentom. Prošle godine završili smo gasnu interkonekciju Srbija-Bugarska, kojom se Srbija povezala i sa novim izvorima snabdevanja, iz Azerbejdžana i LNG terminala u Grčkoj. Ugovorili smo isporuke gasa iz Azerbejdžana, a imamo mogućnost nabavljanja određenih količina i iz LNG terminala u Aleksandropolisu", rekla je Đedović Handanović.
Potpisana dva memoranduma
Ministarka je podsetila da su ove godine potpisali dva memoranduma za izgradnju novih gasnih interkonekcija.
Ona je dodala da je potpisan memorandum sa Rumunijom, kapaciteta 1,6 milijardi metara kubnih godišnje i Severnom Makedonijom, kapaciteta 1,2 milijardi metara kubnih godišnje, koji će omogućiti dalju diversifikaciju izvora snabdevanja.
Povezane vesti
"Oba planirana projekta doprineće većoj energetskoj sigurnosti ne samo Srbije, već i regiona, jer će više zemalja Jugoistočne Evrope biti bolje povezano i otpornije u slučaju poremećaja u snabdevanju", navela je Đedović Handanović.
Govoreći o povećanju proizvodnih kapaciteta, ministarka je rekla da je težište na ulaganjima u vetar, solar i gradnju velikih reverzibilnih hidroelektrana, koje imaju ulogu i skladišta energije.
"Kroz prvi krug aukcija za tržišne premije za OIE obezbedili smo više od 715 MW novih kapaciteta iz OIE, što je skoro 10 odsto postojećih kapaciteta, a novi krug aukcija planiran je do kraja godine", izjavila je ministarka.
Razmatranje nuklearne energije
Dugoročno posmatrano, u svojim strateškim dokumentima Srbija razmatra i korišćenje nuklearne energije, kako bi obezbedila dovoljno bazne energije sa niskim emisijama ugljenika.
"Predloženim izmenama Zakona o energetici predvideli smo ponovo uvođenje oblasti nuklearne energije, odnosno prestanak važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Paralelno sa izradom regulatornog okvira, radimo na izgradnji institucionalnog kapaciteta, gde smo već okupili više od 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća i pet ministarstava", rekla je ministarka.
Ona je dodala da preliminarna tehnička studija treba da pokaže koje su raspoložive tehnologije i najbolje opcije za srpski energetski sistem, pre nego što se pristupi donošenju informisane odluke o eventualnom razvoju nuklearnog programa.
Upitana o planovima za eksploataciju litijuma, ministarka je rekla da je potrebno najmanje dve godine da se završe sve studije o projektu Jadar, koji je jedan od najvećih rudarskih projekata u razvoju u Evropi trenutno.
Povezane vesti
Dodala je da glas struke treba da bude najvažniji pri donošenju odluka u vezi sa realizacijom projekta.
"Verujem da razvoj tehnologija u 21. veku nudi rešenja koja mogu da umanje rizike po životnu sredinu. Nažalost, ova tema je u Srbiji visoko politizovana i veliki je broj dezinformacija u javnosti. Zato je važno da slušamo struku i da kroz javnu debatu dođemo do najboljih rešenja", zaključila je Đedović Handanović.
Preporuka za vas
Komentari (0)