Igre 
Ekonomski pokazatelji u odnosu na EU: Kako bi Srbija mogla da duplira BDP?
Komentari22/10/2024
-07:01
Od 2000. godine Srbija je uvećala svoj bruto društveni proizvod 11 puta, ali se i dalje nalazi na dnu kada se poredi sa zemljama članicama Evropske unije. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika u Srbiji sada iznosi 12.461 evro, što je tri puta veći BDP nego 2012. godine, rekao je sinoć na RTS-u predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On kaže da zemlja, da bi se takav rezultat ostvario, mora da se vodi na inteligentan i dobar način.
"Da li znate koliki je BDP bio 2012. godine? Danas je 12.461 evra, a bio je 4.870 evra. Danas imamo tri puta veći BDP po glavi stanovnika nego što smo imali pre samo 12 godina", rekao je predsednik.
Da biste tako nešto uradili, vi morate da vodite računa o svakom potezu, dodao je Vučić.
Prema podacima Svetske banke, srpski BDP iznosi oko 75 milijardi dolara, hrvatski blizu 83 milijarde, BDP Bugarske iznosi oko 100 milijardi, Češke oko 330, a Irske oko 545 milijardi dolara.
Po stopi rizika od siromaštva i socijalne isključenosti, stanovništvo Srbije nalazi se u Evropskom vrhu. U Srbiji je ova stopa na 28 odsto, dok je prosečna vrednost u Evropskoj uniji oko 21 odsto.
Posmatrano pojedinačno, najniža stopa rizika od siromaštva je u Češkoj, gde iznosi 12 procenata, a najviše u Rumuniji, gde je 32 odsto.
Ako posmatramo cenu dizel goriva, u Srbiji je cena po litru veća nego u nekim od najrazvijenijih zemalja unije. Dok u Srbiji litar dizela košta 1,62 evra, u Nemačkoj 1,53, a u Francuskoj 1,59 evra. Kada je reč o benzinu, cena u Srbiji je za oko 15 centi jeftinija nego u Nemačkoj i Francuskoj, ali za oko 6 centi skuplja nego u Sloveniji.
Povezane vesti
Čak i za zemlju koja je ekonomski uspešna kao Srbija u poređenju sa komšijama, ali i sa mnogim drugim zemljama u Evropi, vreme potrebno da se prevaziđe raskorak sa Evropskom unijom je i do 70 godina, izjavio je na sajmu knjiga šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre.
Na pitanje gde je je nastao toliki raskorak, Mihailo Gaić iz NALED-a kaže da Srbija i ceo region Istočne Evrope i Balkana 200 godina već kaska za Zapadnom Evropom, često iz istorijskih i kulturoloških razloga.
"Industrijska revolucija je kasno došla u naš region i onda se, zapravo, već stvorio veliki jaz između zemalja Zapadne Evrope, o kojima, zapravo, najviše razmišljamo kada kažemo Evropska unija, i naših zemalja ovde u okruženju", kaže on.
profimedia
On je naveo da je Srbija uspevala da drži korak sa Evropom, jer je njen dohodak mereno po glavi stanovnika, bio otprilike oko polovina dohotka u Zapadnoj Evropi do početka tranzicije.
Gajić je podsetio šta se dešavalo 90-tih godina i na međunarodne sankcije, navodeći da je privreda Srbije u to vreme bila potpuno izolovana.
"I onda je, zapravo, ta decenija ona gde možemo da tražimo najveći razlog za zaostajanje srpske privrede odnosno za ostalim državama Evrope", rekao je Gajić i dodao da se neke druge zemlje iz Istočne Evrope koji su imale sličan nivo ekonomije kao Srbija, poput Rumunije i Bugarske ili tek nešto malo razvijenije kao što su bila Poljska, Mađarska i Čehoslovačka, 90-te godine iskoristili da promene svoj, ne samo politički, nego i ekonomski sistem.
"Stopa rasta bi mogla da ide i na sedam odsto"
On kaže da Srbija, od svih zemalja EU, može da se poredi sa Bugarskom koja ima relativno sličan broj stanovnika, slične probleme vezane za iseljavanje mladih u razvijene zemlje i nisku stopu rađanja, kao i sličnu strukturu privrede.
Povezane vesti
"Naravno, svi bi možda želeli da budemo skandinavska zemlja ili Nemačka, ali nekako je prirodnije da se poredimo sa Bugarskom", rekao je Gajić.
On kaže da je EU skupina zemalja koje imaju svaka svoje ekonomske probleme.
"Tu su od najbogatijih zemalja na svetu, kao što su skandinavske zemlje, koje imaju svoj socijalni model, koji se dosta razlikuje od, recimo, tog socijalnog modela drugih uspešnih zemalja u Evropi kontinentalnog tipa, kao što su Austrija ili Nemačka. Onda imamo i mnogo manje uspešne zemlje, tu su pored Bugarske i Rumunije, takođe zemlje kao što su Italija ili Grčka, koje imaju jako visok javni dug, niske stope rasta, i naročito na drugi rok jako slabu stopu rasta produktivnosti privrede", kaže Gajić.
On je dodao da svaka od tih grupa zemalja ima svoje neke karakteristike koje ih razlikuju od drugih.
"Zapravo kada posmatramo prosek Evropske unije - da, dobijamo neku metriku, ali ona nije u potpunosti jasna", kaže sagovornik Euronews Srbija.
Dobre stope rasta
On kaže da Srbija već ima relativno pristojne stope rasta i da je predviđeno da će ove i naredne godine stope rasta biti oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda.
"Postoje neke stvari koje su uređene kako treba, recimo, taj jaz koji postoji između Srbije i drugih zemalja vezano za iznos kapitalnih ulaganja u infrastrukturu je zatvoren. Srbija sada izdvaja više za javnu infrastrukturu nego uporedive zemlje i Centralne i Istočne Evrope, koje su članice Europske unije. Ali postoji niz stvari gde bi trebalo više obratiti pažnju", rekao je Gajić navodeći kvalitet zdravstvenog sistema i kvalitet obrazovanja.
On kaže da je ljudski kapital ono na čemu Srbija treba da gradi svoju komparativnu prednosti, imajući vidu da Srbija nije velika zemlja sa brojnim prirodnim resursima, nego da su ljudi upravo najveći komparativni resurs.
"To su dve stvari na koje treba obratiti veću pažnju. Naravno, vraćamo se na stalno pitanje kvalitetne institucije, dakle, kakav je kvalitet zakona, da li se oni zapravo primenjuju u praksi, koliki je nivo birokratije, da li postoji korupcija itd. Dakle, to su, čini mi se, tri glavna osnova gde bi Srbija trebalo da uradi značajan deo svog domaćeg zadatka, da bi se to efektiralo u više stope ekonomskog rasta", rekao je on.
Prema nekim projekcijama Svetske banke, navodi Gajić, ukoliko bi Srbija uspela da izvrši taj niz reformi, stopa rasta bi mogla da poraste sa tih prosečnih oko 3,5 do četiri odsto godišnje možda čak i na sedam odsto što bi, dodaje, omogućilo da Srbija na svakih 10 godina duplira bruto domaći proizvod.
Komentari (0)