Rast BDP-a od skoro četiri odsto: "Možemo da budemo zadovoljni, rast u Srbiji presedan u odnosu na region i EU"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

09/10/2024

20:14

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Realni rast bruto domađeg proizvoda Srbije za osam meseci ove godine na međugodišnjem nivou uvećan je približno četiri odsto, a kako se konstatuje u najnovijem izdanju stručnog časopisa "Makroekonomske analize i trendovi", inflacija je i dalje među najvećim u Evropskoj uniji. Postavlja se pitanje da li je ova visina rasta BDP-a dobar rezultat i kako korespondira sa inflacijom.

Urednik časopisa MAT Ivan Nikolić kaže za Euronews Srbija da se možemo da budemo zadovoljni rastom, za koji navodi da je sada gotovo i preseden posmatrano i u regionu i u Evropi.

"Evropa je suočena sa velikim problemima, pre svega geopolitičkim, i rast je svela na neke veoma niske stope, čak mnoge zemlje su u negativnoj zoni. Mi, kako procenjujemo, za prvih osam meseca smo zabeležili rast od četiri odsto. Ako se nastavi ovom dinamikom, verovatno ćemo ostvariti tih željenih 3,8 odsto na kraju godine, što bi bio gotovo podvig u ovim okolnostima", rekao je on.

Očekuje se, kaže, da se stopa rasta već naredne godine i narednih godina dalje povećava.

Nikolić je naveo da Evropska unija jeste u problemu i da se to odražava na robni izvoz Srbije, imajući u vidu da je EU najvažniji ekonomski partner Srbije.

On dodaje da s obzirom da tražnja jenjava sa te strane, to opet negativno utiče i na BDP, budući da okosnicu tog robnog izvoza Srbije čini prerađivačka industrija.

"A prerađivačka industrija, kada nema tražnje, odnosno kada je domaća tražnja jednostavno ograničena i, naravno, morate da tražete izlaz van zemlje, onda ima veliki problem", rekao je Nikolić.

Koji sektori čine okosnicu rasta?

Nikolić je naveo da Evropa u ovom trenutku ne beleži rast nego stagnira i da je rast od četiri odsto sasvim dovoljan da bi Srbija ubrzano sustizala Evropsku uniju.

"Naravno, kada posmatramo od zemlje do zemlje, situacija je različita. U okruženju je Hrvatska jako dobra poslednjih godina, ona je iskoristila neke fondove iz Evropske unije, posle Covida i turizam je puno uticao na njen razvoj. Ona ima visoke stope rasta, sve ove druge zemlje su u problemu, čak i zemlje koje su u Evroskoj uniji, Bulgarska, Rumunija, Mađarska, one imaju relativno niske stope i relativno visoku inflaciju", kaže Nikolić.

Rast obima ukupne industrijske proizvodnje u Srbiji je usporio za skoro jedan procentni poen. Na pitanje koji je sektor to nadomestio to, pa da se nije osetilo na rastu, Nikolić objašnjava da je to rezultat, pre svega, rezultat pređivačkog sektora, koji je jezgro robnog izvoza Srbije.

"Ako govorimo o ukupnoj industriji, imamo problem sa elektroprivredom, delimično sa rudarstvom, a to je opet posledica i elektroprivrede. Ona je kolateralna šteta ove godine loših hidroloških uslova. Imali smo sušu i toplo leto, to se odrazilo na nizak vodostaj, koji je opet iznedrio loš rezultat u proizvodnji struje. I to će tako trajati, verovatno, cele ove godine. Sad ulazimo u jednu visoku bazu iz prošle godine, jer je opet taj vodostaj bio jako visok, ali kada govorimo o onome što vuče industriju, to je pređivački sektor", kaže sagovornik Euronews Srbija.

On dodaje da je untar pređivačkog sektora bitno je istaći proizvodnju osnovnih metala, prehrambenu industriju koja čini petinu tog pređivačkog sektora, proizvodnja računara i elektronskih uređaja koja je najrazvijeniji sektor pređivačke industrije.

"Ta tri sektora, zajedno sa proizvodnjom metalnih proizvoda, osim mašina, i proizvodnjom ostalih saobraćajnih sredstava, čini okusnicu rasta", naglasio je Nikolić.

Nepovoljne vremenske prilike su ove godine uticale negativno i na poljoprivredu, a Nikolić kaže da to usporava rast.

"Ocenili smo da je pad poljoprivredne proizvodnje u ovoj godini, odnosno dodate vrednosti u poljoprivrednom sektoru oko pet odsto, on će se dalje širiti. Procene su da bi to moglo da bude oko osam odst na nivou cele godine i to pod pretpostavkom da smo unutar poljoprivrede u stočarstvu praktično ostvarili isti rezultat kao prethodne godine, što je malo optimistično i videćemo šta će do kraja godine biti. Ali, svakako je pad dubok i on je pre svega posledica loših klimatskih uslova tokom ove godine", rekao je Nikolić.

On kaže da je kukuruz kao najvažnija namirnica u biljnoj proizvodnji, zabeležila pad ove godine veći od 23 odsto, a da su sve jesenje kulture zabeležile dvocifreni pad, a pojedine industrijske i preko 30 odsto.

Prema njegovi rečima, učešće sektora poljoprivrede u BDP-u bio je prošle godine samo 4,4 odsto, a oce će pasti ispod četiri odsto.

"To više, dakle, nema tako značajan udeo, bez obzira na oscilacije, čak i na ovaj dubok pad u ovoj godini. Ali ipak je značajan sa aspekta, naravno, i sigurnosti, proizvodnje hrane i izvoza, jer je to sektor koji je neto izvoznik", naveo je Nikolić.

"Održan visok priliv stranih direktnih investicija"

Povodom rasta obima spoljnotrgovinske razmena, ali rasta i spoljnotrgovinskog deficita, Nikolić je rekao da je prošle godine zabeležena visoka redukcija smanjivanja deficita, što je bila posledica, pre svega, pada cena, odnosno, povoljnijih cena nego prethodne, 2022. godine.

"U ovoj godini je došlo do opet nekih promena, tako da je izvoz ograničen ovom eksternom traženjom, pre svega iz EU, koja malaksava i koja je zaista slaba, beleži rast, ali nedovoljan da deficit održi na onom nivou iz prethodne godine, tako da izvoz blago raste, uvoz robni, pre svega, za oko 4-5 puta brže raste nego izvoz, što se, naravno, nepovoljno odražava na širenje deficita", navodi sagovornik Euronews Srbija.

To, dodaje, ostavlja posledice na tekući platni bilans, ali na svu sreću, i u ovoj godini, održan je visok priliv stranih direktnih investicija, koji potpuno zatvora taj deficit i nema problema ni na međunarodnom deviznom trištu.

"Dinar je stabilan, po tom osnovu rastu i devizne rezerve, prema tome u ovom slučaju i ove godine rast deficita nije kritičan. To bi bio problem ukoliko bi se ovaj trend nastavio i narednih godina", kaže Nikolić.