Šta državi i građanima donosi investicioni rejting: Obara kamatne stope, pojeftinjuje zaduživanje i privlači ulaganja

Komentari

Autor: Bloomberg Adrija

07/10/2024

18:44

Šta državi i građanima donosi investicioni rejting: Obara kamatne stope, pojeftinjuje zaduživanje i privlači ulaganja - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Investicioni kreditni rejting koji je Srbija konačno dobila u petak značajan je ne samo za državu već i za celokupnu privredu, a i same građane. Ovakav rang rejtinga zemlje šalje pozitivan signal investitorima, pa se mogu očekivati veća ulaganja, ali i povoljnije kamatne stope, odnosno jeftiniji krediti za sve, ocenjuju analitičari za Bloomerg Adria.

Iako ocena kreditnog rejtinga najviše, odnosno neposredno, pre svega utiče na javni sektor i njegove troškove zaduživanja, ipak ima efekta i na privredni sektor jedne zemlje. U tom smislu, privreda ima pristup jeftinijim izvorima kapitala jer će banke spustiti marže koje jednim delom i formiraju na osnovu premije rizika. Niže kamatne stope značile bi povoljnije kredite i za privredu i za građane.

Podsetimo, rejting agencija Standard and Poor's podigla je Srbiji u petak ocenu, koja je dostigla BBB-/A-3, što je prvi stepen iznad špekulativnog ranga.

Standard and Poor's tada je saopštio da su izgledi za kreditni rejting Srbije stabilni. "Snažni spoljni baferi će zajedno sa dovoljnim i sve raznovrsnijim stranim direktnim investicijama delovati nasuprot mogućih spoljnih rizika", istakli su iz agencije u saopštenju.

Koliko je ovakav rejting značajan ne samo za državu već i celokupnu privredu i građane Srbije, objašnjava Nikola Stakić, profesor Univerziteta Singidunum.

"Ako gledamo tri entiteta, javni sektor, privredu i stanovništvo, neposredan efekat je prvo na javni sektor i na troškove njegovog zaduživanja, koji će biti niži. Kasnije bi, posredno, i ceo privredni sektor trebalo da ima pristup jeftinijim izvorima kapitala jer se niža premija rizika zemlje oslikava prvenstveno na banke koje dolaze iz zapadnoevropskih zemalja", kaže Stakić za Bloomberg Adriju.

Bolji rejting zemlje podrazumeva manju premiju rizika, što posledično smanjuje troškove finansiranja koje imaju banke.

"Ne govorimo o euriboru kao međubankarskoj stopi koja se određuje na tržišnoj osnovi, već i o bankarskoj marži o kojoj one diskreciono odlučuju, a koja je jednim delom upravo izgrađena na osnovu premije rizika i ocene kreditnog rizika."

Prema tome, kako navodi Stakić, posledično se može očekivati pojeftinjenje bankarskih pozajmica, i to ne samo za privredu, već i za građane.

"Praksa zemalja koje su na istom ili sličnom rejtingu kao što je sada Srbija, pokazuje da one imaju niže bankarske marže. Bez obzira na to da li je u pitanju kredit sa fiksnom ili fluktuirajućom kamatnom stopom, trebalo bi da građani dobiju jeftinije pozajmice. Ipak, taj proces neće biti simultan, neće ići preko noći, već postepeno", kaže Stakić.

I za Radeta Rakočevića, vlasnika i direktora investicione kompanije Senzal Capital, investicioni rejting predstavlja korak napred za srpske finansije i srpsku ekonomiju, i vetar u leđa za investitore.

On kaže da se tim otvara prostor za veliki broj najvećih investicionih kompanija, odnosno osiguravajućih društava, penzionih i investicionih fondova, "koji po pravilima poslovanja imaju zabranu da investiraju u hartije od vrednosti država koje imaju džank status".

"Praksa je pokazala da je kod prelaska iz tzv. džanka u investicioni rejting, što se sada dogodilo sa Srbijom, mnogo veći rast cena obveznica nego kod prelaza sa, na primer, rejtinga BBB minus na BBB. Za 30 odsto se smanjuje taj razmak u ceni obveznica, pa možemo očekivati mnogo povoljnije uslove po kojima će se naša država, a onda i kompanije zaduživati na globalnom tržištu", rekao je Rakočević za Bloomberg Adria TV.

On je naveo da će efekat investicionog rejtinga biti slabiji za građane, ali da će se s vremenom i on osetiti. "Postoji taj jedan period u kome banke prilagođavaju kamatne stope, ne spuštaju ih tako brzo, ali rezultat toga svakako će biti i to da će građanima ostati više novca u novčaniku."

"I pad kamata od 0,1 procentnog poena je značajan"

Zamenik glavnog ekonomiste u Centru za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić takođe napominje da viši kreditni rejting vodi ka sve jeftinijem zaduživanju. On je pre svega objasnio kako se investicioni rejting odražava na zaduživanje države.

"Kamatna stopa po kojoj se država zadužuje ima tri komponente, jedna je bezrizična kamatna stopa koja pokriva vremensku vrednost novca i inflaciju, druga je kamatna margina koja služi za pokrivanje administrativnih troškova zaduživanja, a treća je premija na rizik - koju upravo kreditni rejting i opisuje. Viši kreditni rejting signalizira manji rizik i manju kamatnu stopu", rekao je Medić, prenosi Beta.

Kako ističe, ovaj kreditni rejting je naročito važan za Srbiju. "Nije da će se otvoriti sva vrata kada su u pitanju investicioni i penzioni fondovi, ali se mnoga otvaraju, jer će biti više kupaca hartija od vrednosti, što će uticati na pad kamata za zaduživanje države."

Medić je objasnio da ako se država zaduživala, na primer, po kamati od tri odsto, da se posle dobijanja investicionog rejtinga ne može očekivati da padne na dva odsto ili jedan i po odsto. "Ali i pad od 0,1 procentnog poena je veoma značajan kada je reč o pozajmicama od milijardu ili milijardu i po evra, za koliko se poslednjih nekoliko meseci država zaduživala."

I on naglašava da investicioni kreditni rejting šalje pozitivan signal investitorima, ne samo uhartije od vrednosti nego i investitorima u privredi i bankarstvu, što je značajno za priliv investicija u celini. Medić kaže i da poboljšanje rejtinga zemlje može da bude korisno pojedinim investitorima jer im se otvara jedno dodatno tržište koje im je, zbog propisa o rejtingu, bilo zatvoreno.

Japan "ganja" samo investicioni rejting

Na to ukazuje i Stakić kada kaže da veliki igrači na globalnom tržištu ne ulažu u zemlje koje nisu dostigle investicioni rejting.

"Ograničenje rejtinga prvenstveno se odnosi na institucionalne investitore kao što su penzijski fondovi, investicioni fondovi i osiguravajuća društva. Oni zbog svoje prirode poslovanja, koja je konzervativnija prema prihvatanju rizika, imaju potpuno ograničenje ulaganja ili određenu granicu do koje mogu da ulažu u hartije zemlje špekulativnog ranga. Sada im se taj prostor znatno proširuje, pa veliki investitori koji imaju pregršt investicionog kapitala ulažu u hartije od vrednosti investicionog ranga."

Jedna od država koja je posebno "osetljiva" na ulaganja van svojih granica jeste i Japan, koji "tradicionalno ima veću averziju investicionog ulaganja van svoje zemlje".

"Njihova investiciona politika se razlikuje kada se radi o međunarodnom delovanju, bez obzira na to da li su u pitanju strane direktne investicije ili portfolio ulaganja."