Nova odluka Narodne banke Srbije: Referentna kamatna stopa smanjena na 5,75 odsto
Komentari12/09/2024
-12:04
Izvršni odbor Narodne banke Srbije na današnjoj sednici je odlučio da nastavi da ublažava monetarne uslove smanjujući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,75 odsto.
Smanjena je i stopa na depozitne olakšice – na 4,5 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 7 odsto.
Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu da se inflacija od maja nalazi u granicama cilja (3 ± 1,5 odsto), kao i da se do kraja perioda projekcije očekuje njeno kretanje unutar tih granica, sa tendencijom njenog daljeg smanjivanja ka centralnoj projekciji cilja.
"Uzimajući u obzir ostvareno i očekivano kretanje ključnih faktora inflacije, a pre svega dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i dosadašnji dezinflatorni uticaj restriktivnih monetarnih mera, Izvršni odbor je procenio da postoje uslovi za nastavak ublažavanja monetarne politike putem smanjenja referentne kamatne stope", navodi se na sajtu NBS.
Izvršni odbor je procenio da, i pored započetog ublažavanja, monetarna politika i dalje ima restriktivan karakter.
"Narodna banka Srbije zadržaće i u narednom periodu oprezan pristup u relaksaciji monetarnih uslova, a dalje odluke monetarne politike zavisiće od podataka o inflaciji i makroekonomskim kretanjima koji budu pristizali", navodi se na sajtu NBS.
Inflacija na putanji koja je u skladu sa projekcijom NBS
Iako nešto postepenije nego što se prethodno očekivalo, usporavanje globalne inflacije se nastavlja, uz doprinos faktora i na strani ponude, i na strani tražnje, kažu u NBS.
Dodaju da se inflacija u Srbiji nalazi u granicama cilja (3 ± 1,5%) i da je na putanji koja je u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije.
U julu je međugodišnja inflacija iznosila 4,3 odsto, dok je mesečna inflacija bila na nivou od 0,4 odsto, što je jednako prosečnim mesečnim ostvarenjima od početka godine.
Rast inflacije u julu delom je bio posledica i međunarodnih kretanja, pri čemu su mesečnu dinamiku inflacije obeležila poskupljenja pojedinih kategorija prerađene hrane – hleba, kafe i konditorskih proizvoda, na čije cene se odražava rast cena ovih proizvoda na svetskom tržištu ili sirovina u njihovoj proizvodnji, kao i rast cena usluga.
"U narednom periodu inflacija bi trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja, s tim da će do kraja ove godine usporiti na oko četiri odsto, a zatim će se tokom naredne godine postepeno približiti centralnoj vrednosti cilja od tri odsto. Tome će najviše doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i inflaciona očekivanja, kao i očekivani pad svetske cene nafte u skladu s fjučersima", navodi NBS.
Kako se dodaje, u pravcu niže inflacije trebalo bi da deluje i akcija "najbolja cena", koja je planirana da traje do kraja oktobra i koja ima za cilj očuvanje životnog standarda građana.
Lošiji rezultati u poljoprivredi neće se odraziti na projekciju rasta BDP-a
Odlučujući o monetarnoj politici Izvršni odbor je imao u vidu da je privredni rast Srbije podržan smanjenjem inflacije, realnim rastom zarada i smanjenjem stope nezaposlenosti (prema Anketi o radnoj snazi na najniži nivo do sada od 8,2 odsto u drugom tromesečju), tekućim investicionim ciklusom, kao i poboljšanjem kreditnih uslova koje je rezultat ublažavanja monetarne politike.
U prvoj polovini ove godine međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije iznosio je 4,3 odsto i bio je vođen domaćom tražnjom, u okviru koje su najveći doprinos obezbedili potrošnja domaćinstava i bruto investicije u osnovne fondove.
Posmatrano s proizvodne strane, privrednom rastu najviše su doprinosili uslužni sektori, posebno trgovina, kao i građevinarstvo i prerađivačka industrija.
"I pored tog što će rezultati ovogodišnje poljoprivredne proizvodnje zbog suše tokom letnjih meseci verovatno biti lošiji od očekivanih, prema našoj oceni, to se neće odraziti na projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda na nivou godine od 3,8 odsto imajući u vidu povoljna kretanja u drugim privrednim oblastima", kažu u NBS.
Komentari (0)