Igre 
"Manji rizik i neizvesnost za korisnike zajmova": Hoće li novi zakon "pogurati" potražnju za stambenim kreditima?
Komentari11/09/2024
-16:00
Narodna banka Srbije predstavila je u ponedeljak nacrt novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Najveću pažnju privukla su predviđena ograničenja maksimalnih iznosa kamatnih stopa. Predloženo je ograničavanje kamatnih stopa za sve kreditne proizvode, a to bi trebalo da obezbedi da se nagli rast kamatnih stopa na tržištu ne reflektuje naglo na korisnike, već da se taj rast uspori.
Uvodi se niža stopa zakonske zatezne kamate na novčane obaveze u docnji korisnika, važeća opšta stopa zakonske zatezne kamate je 14 odsto, a bila bi 12 odsto, za evre 10,25 odsto.
Prilikom odobravanja novih stambenih kredita, nominalna kamatna stopa ne sme da bude veća od 5,44 odsto, a najveća efektivna 7,75 odsto.
Kada je reč o postojećim kreditima s promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi i privremena mera ograničenja kamatnih stopa koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje nominalne kamatne stope od pet odsto sve do 31. decembra 2026. godine.
Kada su u pitanju postojeći gotovinski i potrošački krediti, efektivna kamatna stopa ograničena je na 15,65 odsto, dok će maksimalna za novoodobrene biti 16 odsto.
Ograničene su i efektivne kamatne stope za sve novoodobrene minuse i kreditne kartice na 18 odsto, odnosno 20 odsto kod prekoračenja.
Novim rešenjima predloženo je da se bankama zabranjuje davanje kredita uslovljenih korišćenjem neke druge usluge.
profimedia
Povezane vesti
Uvodi se digitalizovano sklapanje ugovora o finansijskim uslugama, a prilikom nemogućnosti otplate stambenog kredita, korisnik će moći sam da proda nekretninu.
Narodna banka Srbije pozvala je sve zainteresovane da do 20. septembra na imejl adrese: kabinetguvernera@nbs.rs i zastita.korisnika@nbs.rs dostave svoje komentare, primedbe i predloge na Nacrt novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Smanjenje neizvesnosti i rizika
Cilj predloženog ograničenja kamatnih stopa za nove stambene kredite jeste da se ograniče mogući skokovi kamatnih stopa u budućnosti, navodi za Euronews Srbija profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić.
To znači, dodaje, da ako, na primer, opet dođe za dve, tri ili četiri godine do rasta kamatnih stopa, korisnici kredita ne bi bili izloženi naglom povećanju rata, koja su obično posledica rasta euribora.
"Na ovaj način se zapravo smanjuje neizvesnost, odnosno na neki način smanjuje rizik za nove korisnike kredita. U onoj situaciji kada, ako i do toga dođe, što naravno niko ne može da zna, jednostavno postoji mehanizam, dakle skup pravila, koji će omogućiti tim ljudima da redovno servisiraju svoje obaveze, odnosno da ne budu izloženi naglom povećanju što je bio slučaj tokom rasta inflacije, odnosno naglo povećanja kamatnih stopa u Evropi i kod nas", rekao je Đukić.
On je, međutim, rekao da tih 5,44 odsto nije trajno ograničenje nego trenutna kalkulacija bazirana na podacima iz prethodnog perioda i naglasio da ako u narednom periodu dođe do pada kamatnih stopa, što se očekuje, onda to ograničenje u nekom narednom periodu realno može biti manje od 5,4 odsto i obrnuto.
"Kada se govori o stambenim kreditima koji podrazumevaju period otplate od 10 do 20 godina, ako za pet-šest godina ili kasnije dođe do nekog rasta, onda bi ta granica, naravno, bila viša", rekao je Đukić.
Povezane vesti
Narodna banka je u septembru ograničila kamatne stope na kredite sa promenljivom kamatnom stopom, a Đukić navodi prema nacrtu novog zakona, za postojeće korisnike kod kojih je primenjena ta privremena mera, to bi značilo u okviru prelazne odredbe zadržavanje kamatne stope na maksimalnih pet odsto još dve godine.
profimedia
Na pitanje da li to znači da bi njihovi krediti poskupeli kada istekne ta mera, a na snagu stupi nov zakon, Đukić je rekao da to ne mora nužno da znači.
"To sada ne može niko da zna, jer ako očekujete pad kamatnih stopa u Evropi kao posledicu smanjenja ključnih kamatnih stopa, to će generalno značiti jeftinije kredite, ako govorimo o promenljivim kamatnih stopa", kaže profesor i dodaje da su očekivanja da će doći do snižavanja euribora u nekom narednom periodu.
Da li su previsoki "plafoni" za kamatu?
Postavlja se pitanje da li se, ako bude usvojen nov zakon, može očekivati veća potražnja za stambenim kreditima u narednom periodu.
Profesor Đukić kaže da potražnja za stambenim kreditima pretežno zavisi od raspoloživog dohotka, odnosno od visine primanja i da novi zakon ne bi nije faktor koji može da pogura tražnju, odnosno da je smanji, ali da svakako može uticati kasnije na sposobnost klijenta da otplaćuje taj kredita.
Za one koji koriste dozvoljeni minus dobro je što postoji ograničenje kamatnih stopa, ali i prostor za dodatnu edukaciju, dodaje on.
"U Holandiji kada nekome hoće da objasne šta zapravo znači kupovati neki proizvod kreditnom karticom, i na primer, na njemu piše cena 1.000 dinara, oni vam kažu, to nije 1.000, to je 1.200, znači, kada se na kraju sve sabere. Tako da uz edukaciju treba pružiti dodatnu podršku ljudima da bolje razumeju šta znači potpisivanje nekog ugovora, odnosno kakve to efekte može da ima", rekao je on.
Povodom gotovinskih potrošačkih kredita, kod kojih je novim rešenjima takozvani plafon za kamatu 15,67 odsto i na pitanje da li je to ograničenje previsoko s obzirom na to da je u ovom trenutku moguće te kredite dobiti dosta povoljnije, Đukić je rekao da u datim okolnostima to nije previsok "plafon".
"Ključno je razumeti da će i u narednom periodu, kao i do sada, kamatne stope zavisiti od konkurencije, od stanja na tržištu, od samih ponuda banaka. A ovo je samo prosto da imate neki stepen sigurnosti ili manje neizvesnosti za slučaj da dođe do ponovnog naglog povećanja kamatnih stopa u budućnosti", naveo je sagovornik Euronews Srbija i ocenio da je prilikom ograničavanja kamatnih stopa na kredite potreban oprez kako to ne bi bilo suviše strogo ili usko.
Komentari (0)