Finska i Austrija najbliže početku rudarenja: Kolike su rezerve litijuma u Evropi i gde je na toj mapi Srbija
Komentari13/08/2024
-16:32
Od kako je Ustavni sud 11. jula poništio odluku Vlade Srbije kojom je prethodno bio ukinut prostorni plan projekta "Jadar", rudarenje litijuma ponovo je u fokusu. Javnost se uzburkala i pokrenula se polemika o potencijalnoj šteti i koristi od rudarenja litijuma. U međuvremenu, pojavljuju se i informacije o drugim nalazištima ovog metala širom Evrope.
Evropska unija je jedan od najvećih potrošača litijuma, ali u želji da smanji svoju zavisnost od Kine, raste i potreba da se na ovom kontinentu otvore rudnici, i to na mestima gde su pronađena velika nalazišta ovog metala.
Najveći svetski proizvođači litijuma jesu Australija sa 52 odsto proizvedenog litijuma, sledi je Čile sa 25 odsto, dok treće mesto zauzima Kina sa gotovo 13 odsto proizvedenog litijuma.
Ostatak ukupno proizvedenog litijuma je uglavnom u ostalim zemljama Južne i Severne Amerike.
U Evropi se za sada litijum, i to u manjim količinama, proizvodi samo u Portugaliji, ali prema istraživanju Geološkog instituta Sjedinjenih Američkih Država postoje velika nalazišta i u ostalim evropskim zemljama.
Nemačka poseduje trenutno najveće rezerve litijuma, gotovo tri miliona tona.
Sledi je Češka sa 1,3 miliona tona, dok se Srbija nalazi na trećem mestu i rezerve u Srbiji su takođe veće od jednog miliona.
Slede Španija i Portugalija sa 300.000, odnosno 270.000 tona, a nalazišta su i u Austriji kao i u Finskoj sa po 50.000 tona rezervi litijuma.
Kada je previđen eventualni početak rudarenja?
Kada je reč o godinama eventualnog početka rudarenja litijuma, najbliža ovom scenariju mogla bi da bude upravo Finska, čija kompanija Keliber želi da već sledeće godine otpočne rudarenje.
Iste želje ima i Austrija, čija kompanija European Lithium planira da proizvodnju počne početkom naredne godine ako njena vlada da zeleno svetlo.
Za istu godinu početak rudarenja planiraju i Španci.
U mestu Kovaš do Barozo u Portugaliji, jednoj od inače najvećih nalazišta litijuma u Evropi, prema poslednjim najavama rudnik bi trebalo da bude otvoren 2026. godine.
Značajna nalazišta litijuma su takođe otkrivena i u Francuskoj, koja proizvodnju planira do 2028. godine.
Iako u svim ovim evropskim zemljama postoje velike količine, odnosno velika nalazišta litijuma, reklo bi se da pravo bogatstvo leži na nemačko-češkoj granici i veruje se da bi tamo rudnici mogli da postanu aktivni od 2028. godine.
Inače, 2020. češka kompanija ČEZ, kao i firma European Metals, rade studiju izvodljivosti za izgradnju rafinerija za proizvodnju litijuma.
Velika nalazišta u Evropi takođe otkrivena su i u Irskoj, Velikoj Britaniji, ali i u Srbiji.
Kopanja u Srbiji neće biti barem u naredne dve godine
Nakon pauze duge dve godine, kada je tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila da je na projekat "Jadar" stavljena tačka, tema iskopavanja litijuma u Srbiji je ponovo aktuelizovana i to u julu ove godine kada je Ustavni sud poništio uredbu vlade o poništenju prostornog plana za ovaj projekat.
Svega par dana kasnije naša vlada je usvojila novu uredbu kojom se priča o projektu "Jadar" vraća u prethodno stanje, što je i kompanija Rio Tinto pozdravila.
Odluku vlade takođe su pozdravili i iz Evropske unije kada su došli u Beograd i, između ostalog, potpisali i memorandum o strateškim sirovinama, najavljujući da će projekat "Jadar" biti realizovan uz podršku, ali i poštovanje najviših evropskih ekoloških standarda.
Međutim, deo javnosti u Srbiji se, kao i pre dve godine, pobunio i onda su započeti protesti širom naše zemlje.
Vlast u Srbiji ističe da će odluka o otvaranju litijuma biti doneta nakon što se stručnjaci budu izjasnili o ovom projektu, ali najavljuju i da do kopanja neće doći barem u naredne dve godine.
Kako se navodi, rudnik u Srbiji mogao bi da proizvede 58.000 tona litijuma godišnje, što bi, kako ističu, bilo dovoljno za proizvodnju više od milion električnih automobila.
"Potrebna argumentovana rasprava"
Da je potrebna argumentovana debata i pristalica i onih koji ne podržavaju projekat "Jadar" smatra novinar iz "Nove ekonomije" Aleksandar Milošević, navodeći da u razumnoj atmosferi treba ukrstiti stavove.
Prema njegovim rečima, može da se zaključi da se litijum praktično ne kopa nigde u Evropi u ovom trenutku, iako su zalihe poznate već godinama u zemljama širom Evrope.
On kaže da postoji minimalna proizvodnja u Portugaliji, a da su operacije u Austriji i skandinavskim državama neuporedivo manje u odnosu na onu koja se planira u Srbiji.
"Ono što je za nas uporedivo, to je Nemačka i to je Češka. I kao što vidimo, u Nemačkoj i u Češkoj te stvari apsolutno ne idu tim tokom kao što bi se moglo očekivati kada ne bi bilo nikakvih protesta lokalnih zajednica. Dakle, to je svugde nešto što je sporna stvar, što ne znači da neće biti realizovano ni u ovim drugim državama kao ni kod nas", rekao je Milošević.
U Srbiji, dodaje, postoji veliko protivljenje ovom rudniku i da u poslednjih deset godina nije uređena dobra stvar ni na objašnjavanju ljudima zapravo koje tehnologije će biti primenjene i kako će to funkcionisati, niti je bila stručna rasprava koja bi svima mogla na kraju razjasni da li je to bezbedno ili nije bezbedno.
Kako pomiriti ekonomske i ekološke aspekte projekta "Jadar"?
Milošević je naveo da je prioritet da se utvrdi koliki će biti ekološki negativni efekat ovog rudnika i da tek nakon toga treba sagleda da li se to Srbiji uopšte ekonomski isplati.
Srbija bi, dodaje, od tog rudnika primarno imala rudnu rentu, radna mesta, plate za ta radna mesta i potencijalno viši proizvodni nivo - fabrike baterije i fabrike automobila.
Prema njegovim rečima, rudna renta je pet odsto na prihod kompanije, a kada se ona obračuna po onome kolika je danas cena litijuma, a to je između 11.000 i 14.000 dolara po toni, dobija se iznos koji je negde oko 30 miliona evra.
"To je taj neki nivo 25-35 miliona evra godišnje. Da li se nama isplati da zbog toga otvaramo uopšte rudnik", naveo je Milošević.
On kaže da je Srbija iz svog budžeta sada odvojila subvenciju za otvaranje fabrike baterija od 419 miliona evra što je, dodaje, 10-godišnja ili 15-godišnja rudna renta od rudnika koji će ukupno imati postojati 40 godina.
Milošević kaže da postoje procene o 1.000-2.000 radnih mesta i postoji potencijal za otvaranje fabrike baterija, fabrike automobila.
Kako je naveo, nemački kacelar Olaf Šolc je nedavno došao u Srbiji, zajedno sa direktorom Mercedes-Benza, da pruži garancije da će to biti ekološki rudnik i da pruži garancije za otvaranje fabrika koja će doneti veću vrednost Srbiji.
"Mi nismo čuli te garancije od njega. Mi smo čuli uveravanja da Nemačka će raditi samo ukoliko tu budu poštovani standardi, da oni to žele, da je to njihov standard koji oni poštuju i potencijal da se otvori Mercedesova fabrika ovde, koju direktor Mercedesa nije decidno nama rekao otvorićemo fabriku koja će proizvoditi milion automobila u Srbiji. Rekao je - razmotrićemo mogućnost da otvorimo fabriku", rekao je Milošević.
On dodaje da s jedne strane postoje protivnici rudnika koji kažu da će biće uništena poljoprivreda i da "tu više neće ni trava da raste", a s druge strane je Rio Tinto koji kaže da je projektom predviđen podzemni rudnik koji će zapravo omogućiti da se poljoprivreda nastavi razvijati na površini.
Oni bi, kaže Milošević, trebalo da sednu za jedan sto i ukrste te stavove, pa da se vidi ko je u pravu.
"Ono što nama najviše šteti to je da imamo s jedne strane katastrofične, kataklizmične, apokaliptične scenarije koji nam se svakodnevno plasiraju, a s druge strane imamo jedne hvalospevne scenarije, znate - duga, cveće, zlato i tako dalje. Nijedna od te dve stvari zapravo nije verovatno tačna i mi moramo nekako malo da smirimo tu jednu debatu i da vidimo šta kažu argumenti", zaključio je Milošević.
Komentari (0)