Igre 
Dileme oko litijuma u Portugaliji: Da li najavljeno partnerstvo EU sa Srbijom podrazumeva i projekat Jadar
Komentari26/05/2024
-09:59
Evropska unija najavljuje partnerstvo sa Srbijom o kritičnim sirovinama, pa se postavlja pitanje da li će se u Srbiji ipak kopati litijum. Zvanično trgovinsko partnerstvo o snabdevanju kritičnim sirovinama iz Srbije je u pripremi a pregovori oko pravnih prepreka su u finalnoj fazi, rekao je za Euronews evropski komesar Maroš Šefčović, zadužen za zelenu agendu na marginama samita o kritičnim sirovinama održanom posle prošle nedelje u Briselu.
Šefčović je govorio o jedinstvenom položaju Srbije u odnosu na minerale navedene u zakonu o kritičnim sirovinama Evropske unije, poput litijuma visokog kvaliteta, koje je nazvao jednim od najboljih na svetu.
Šefčović nije pominjao Rio Tinto, ali je rekao da je izvršna vlast Evropske unije u bliskom kontaktu sa Vladom Srbije i da joj pomaže da obezbedi da sve procene uticaja na životnu sredinu budu obavljene po najvišim evropskim standardima.
Projekat Rio Tinta je obustavila Vlada Srbije 2022. godine zbog velikih protesta ekoloških organizacija i dela građana i meštana sela kod Loznice na zapadu Srbije,gde je bio planiran rudnik.
U međuvremenu, predstavnici vlasti govore da je to bila greška i da je litijum velika razvojna šansa Srbije.
Na pitanje Euronews Srbije u kojoj fazi je sada projekat Jadar i da li je bilo kontakata sa vlastima u Srbiji, iz Rio Tinta odgovaraju da su trenutno fokusirani na razgovor sa svim zainteresovanim stranama, ali i da je odluka o budućnosti projekta isključivo u nadležnosti Vlade Srbije.
Da li je jadarit razvojna šansa za Srbiju?
Srbija i Evropska komisija potpisale su prošle jeseni Pismo o namerama za uspostavljanje strateškog partnerstva u oblasti lanca vrednosti kritičnih sirovina i električnih vozila, uključujući materijale, baterije, proizvodnju i reciklažu.
Povezane vesti
Pismo su potpisali tadašnji šef diplomatije Srbije Ivica Dačić i Šefčović, a vest o tim razgovorima objavio je na svom instagram nalogu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
On je početkom godine u Davosu rekao da Srbija želi dalje razgovore sa rudarskom kompanijom Rio Tinto o projektu iskopavanja litijuma.
Da iskopavanje ruda nije najbolja razvojna šansa Srbije smatra Dušan Vasiljević, međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine.
On za Euronews Srbija kaže da dobici koji bi time bili ostvareni ne bi bili vredni uložene investicije.
Vasiljević je rekao i da je važno da Srbija čuva svoje interese, ali ocenjuje da ubrzavanjem početka rudarenja u Srbiji Evropa traži način da zadovolji svoje ekonomske potrebe.
"Pored toga što (u Evropi) imaju ekonomski interes, poštuju i interese, opšti interes. Znači, interes građana, interes države, lokalne zajednice. Opšti interes bi mogao da bude ispred, partikularnog, ispred bilo koje industrije, ispred bilo kog interesa, bilo koje grupe, koja nema direktnog, da kažemo, nekakvu vezu sa tim nekim područjima. Znači, ako postoji neko drugo rešenje, ja zagovaram da se ono primeni. Jer ovo, kad se tu krene, vi imate evrolitijum u Valjevu, vi imate na čitavom drugom nizu mesta kojekakva kopanja, pa ne znam li ćemo mi da postanemo zemlja resursa ili zemlja finalnih proizvoda", rekao je Vasiljević.
Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović rekao je za Euronews Srbija da nema proizvodnje, industrije i bilo kakvog industrijskog procesa koji nema neke uticaje na životnu sredinu, navodeći da je poljoprivreda zagađivač 80 odsto voda u svetu i da je ekstrakciona industrija zagađivač na nivou 50 odsto.
Povezane vesti
Upitan ko bi, u slučaju da se bude kopao litijum u Dolini Jadra, bio garancija da će se sprovoditi striogi regulatorni i ekološki okviri, Jovović je naveo da garancija jesu propisi u Srbiji koji postoje i pre nego što su uvedeni čak i u Evropskoj uniji.
On je rekao da je 1992. godine stupio na snagu tadašnji pravilnik koji je uveo mehanizam procena uticaja na životnu sredinu, koji su u tom trenutku imale možda pet ili šest zemalja današnje Evropske unije.
"Ne znači da je taj mehanizam uvek davao najbolji rezultat, ali do sada ni u Evropi, ni u svetu, ni ovde ne postoji bolji tool ili alat kojim možete da procenite stanje uticaja nekog industrijskog postrojenja ili nekog kompleksa na životnu sredinu", rekao je profesor Jovović.
Jovović je naveo da SANU ni druge organizacije nikada nisu razmatrale studije o proceni uticaja na životnu sredinu pošto je proces prekinut u momentu kada je trebalo da se studije pojave u javnosti.
"Ono o čemu se razgovara kao studiji, to je ta studija Biološkog fakulteta koja je urađena na izuzetan način i koja je pokazala da postoji određeni biodiverzitet i da na prostoru same fabrike biće, naravno, uklonjen taj biodiverzitet što je i logično ako gradite fabriku, ali da šta god da gradite na toj lokaciji, pa makar gradili školu, bolnicu ili vrtić, isto će se desiti", rekao je Jovović.
Vasiljević kaže da je Rio Tinto potrošio pola milijarde evra za 20 godina i oni naravno "guraju" da se taj projekat izvede, da bi vratili to što su uložili.
"Sa njihove tačke gledišta, ja nemam nikakvu dilemu zašto oni to rade. Jako jednostavno. Ja imam dilemu zašto se to toliko forsira zbog nekog interesa, da li Evrope... Ako smo mi, kao zemlja, mogli da definišemo neke svoje, naše posebne i partikularne interese u drugim oblastima, da se ne spominje u spoljnoj politici recimo, pa zašto ne bismo mogli da imamo nekakav sopstveni interes u ekonomskom interesu ili ovakvim nekim stvarima? Valjda postoji nešto što bi bilo dobro za sve, a ne samo za tako neke posebne grupe", naveo je Vasiljević.
Šta kažu u Rio Tintu?
U odgovoru za Euronews Srbija, Rio Tinto navodi i da su u proteklih nekoliko meseci održali više od 100 sastanaka sa više od 3.500 članova lokalne zajednice.
Podsećaju da bi, ukoliko se realizuje projekat, Jadar bio najsavremeniji podzemni rudnik sa proizvodnjom litijuma dovoljnom za izradu baterija za milion vozila godišnje.
Dodaju i da bi sa ulaganjem od 2,55 milijardi evra, ovo bila i najveća greenfield investicija u istoriji Srbije, od koje bi opština Loznica duplirala svoj budžet sa 25 miliona evra po osnovu poreza i taksi.
Navode i da se procenjuje da bi država Srbije prihodovala više od 180 miliona evra godišnje od poreza i rudne rente.
Litijum svakodnevna tema u selu u Porugaliji
Litijum je svakodnevna tema u jednom planinskom selu u Portugaliji, čiji meštani dobro poznaju kamere i novinare. Reč je o selu Kovaš do Barozo, udaljenom oko 200 kilometara od Porta.
Već sedam godina istrajavaju u tome da spreče otvaranje rudnika, dok kompanija zadužena za njega, Savana Risorsiz veruje da će sa iskopavanjem početi već 2026.
"Ne rudniku, da životu, nema prolaza", samo su neke od poruka meštana Savani risorsiz, kompaniji sa sedištem u Londonu osnovanoj 2010. godine, čiji je plan otvaranje četiri površinska kopa u okviru tzv. projekta Barozo u Portugaliji, gde bi se litijum iskopavao narednih 17 godina.
Tri četvrtine zemljišta potrebnog za rudnik je u većinskom vlasništvu sela Kovaš do Barozo.
Euronews Svet
Vode se sudski procesi oko zemljišta koje su privatna lica koja ne žive u Kovaš do Barozu prodala kompaniji.
Na jednom od njih svakog dana stražu čuva meštanka i aktivistkinja Aida Fernandeš.
"Zdrav razum nalaže da se čeka da se proces okonča, pa da se vrše ispitivanja. Ali kompanija to ne poštuje. Zato smo ovde već pet meseci ispred mašine, smenjujemo se i branimo zemlju od 7.30 do 17 časova. Ako nas nema, vozač ima instrukcije da krene da radi", rekla je Fernandeš za Euronews Srbija.
Portugalski političari o litijumu retko govore, sem da je to razvojna šansa za ovaj kraj.
Ipak, meštani imaju saveznika, predsednika opštine kojoj selo pripada.
On je član vladajuće partije, i kaže da su mu obećani razgovori o rudniku. Od početka je protiv projekta.
"Dodatno nas brine što ova kompanija do sada nije otvorila nijedan rudnik. Ne znamo kakve kapacitete ima. To je finansijska kompanija koja gleda svoje interese. Prvo su obećali 600 radnih mesta. Posle su smanjili na 300, pa na 200. Ako bude 60, to će biti maksimum", rekao je predsednik opštine Botikaš Fernando Kveiroga za Euronews Srbija.
U nedavnom intervjuu za Euronews direktor Savane risorsiz govorio je kako vidi strahove u Kovaš do Barozu.
"Prvo, normalno je da kada dolazi do novog razvoja, ima i briga. Ali manje je normalno da te brige preuveličavaju ljudi koji pokušavaju da strah dodatno povećaju. Danas nam modernizacija dozvoljava da koristimo malo vode, da voda ne otiče u ekosistem, dakle da kontrolišemo zagađenje", rekao je direktor u kompaniji Savana risorsiz Emaneul Proensa.
Portugalija bogata spodumenom
EU je donela akt o kritičnim sirovinama tražeći od članica da do 2030. godine 10 odsto ovakvih materijala proizvedu u Uniji.
Cilj je da smanji zavisnost od Kine, Južne Amerike, SAD.
Zato Brisel pomno prati kako će se dalje razvijati situacija u Kovaš do Barozu. U blizini sela Kovaš do Barozo je opština Bragado gde takođe ima litijuma.
Ispitivanje vrši profesor Univerziteta u Portu Alešandro Lima. Kaže da je sever Portugalije bogat spodumenom, mineralom iz koga se vadi litijum. Brani iskopavanje i podseća da sličan manji rudnik postoji i u Finskoj.
"Jedan od mitova je da to mora da bude površinski kop. Ne mora. Za projekat Barozo, jesu to predložili, ali ima drugih mesta gde rudnik može da bude pod zemljom.....Vrsta minerala koji ovde imamo, spodumen, nije štetan po okolinu ali problem je što je za tretiranje rude potrebna voda. Dakle, zalihe vode treba pripremiti tokom zime, a onda ih koristiti i leti", rekao je za Euronews Srbija geolog, profesor Univerziteta u Portu Alešandro Lima.
Euronews Svet
Na pitanje šta predlaže kada je u pitanju jadarit u Srbiji, Lima kaže da je jadarit novi mineral, tek nedavno otkriven.
"Tretmani kojima treba da se napada taj mineral su sasvim različiti od spodumena. Ne znam šta je bio predlog ali znam da su potrebni drugi reagensi. Širom sveta ima iskustava u tretmanu spodumena, ali ne sa jadaritom, to je razlika", rekao je Lima.
Razlika između spodumena i jadarita
Vasiljević je rekao da je jadarit potpuno nova jedinstvena ruda, ali da se nigde ne eksploatiše.
On dodaje da tehnologija eksploatacije jadarita može biti samo slična nekoj drugoj tehnologiji, ali da nije rađena nikad, samo u laboratorijskim uslovima.
Jovović je rekao da je na osnovu onoga što je urađeno za procenu uticaja na životnu sredinu, sama ruda jadarit je mnogo povoljnija od rude spodumena.
"Spodumen je mnogo čvršći, tvrđi materijal koji mora da se na određenim metalurškim procesima prerađuje na visokim temperaturama. Ovaj materijal je mnogo jednostavniji. Koristi se sumporna kiselina za rastvaranje, koja kasnije prelazi u natrijum sulfat, kao treći proizvod. Znači, nema nikakvog ispuštanja u životnu sredinu. Količine vode u odnosu na mnoge druge procese su mnogo manje, znači 10 kilograma po kilogramu litijum karbonata. Količina otpada jeste značajna kada pogledate sam proces, ali, na primer, 8-10 puta manje nego kada proizvodite ugalj za termoenergetske sisteme. Znači, kažem vam, ništa u ovom procesu nije značajnije nego bilo koje neko uobičajeno industrijsko postrojenje", rekao je Jovović.
S druge strane, navodi on, nije tačno da ne postoje iskustva.
"Da li mislite da bi neko isprojektovao postrojenje i u njega uložio nekoliko milijardi, da ne zna kako će proces ići? Na hiljade eksperimenata, i hiljade analiza urađene su u laboratorijama po svetu. U Sheffieldu u Britaniji, koji je jedan od najuglednijih univerziteta na svetu. U Delftu na univerzitetu, koji je jedan od najuglednijih univerziteta na svetu. U laboratorijama same kompanije, u Vonduriju, u Australiji i u Americi", rekao je on i dodao da su analize urađene i u Srbiji.
Komentari (0)