Igre 
Đedović Handanović: Rezerve u dolini Jadra predstavljaju "dar od boga"
Komentari20/02/2024
-19:54
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas da rezerve litijuma koje Srbija ima u dolini Jadra predstavljaju "dar od boga" i istakla da Vlada Srbije u vezi sa projektom Jadar radi na odgovoran način i donosi odluke, pre svega na osnovu dokumentacije koja je prošla javni uvid.
"Imamo priliku, bogati smo, ležimo na milijardama, bukvalno od raznih strateških mineralnih sirovina i želimo da ih koristimo na najefikasniji mogući način u interesu, pre svega, naše industrije, proizvodnje, razvoja privrede. Da li neko ne želi da u zapadnoj Srbiji ljudi imaju mogućnost da zarađuju hiljadu, hiljadu i po evra? Кome to ide u prilog?", navela je ministarka za RTS.
Podsetila je da je u januaru 2022. vlada stopirala projekat Jadar i da ona nastoji da sagleda s tim u vezi sve što je u skladu s njenim nadležnostima.
"Ono što je u skladu s mojim poslom je da sagledam sve rizike koje određeni projekat nosi, sve dobre strane i da onda donosimo odgovorne odluke koje su pre svega u interesu građana, države i privrede. To jeste moj posao, a ja nisam ničiji ministar osim građana Republike Srbije", navela je Đedović Handanović.
Minstarka je podsetila da je više puta isticala da je Srbija zemlja bogata mineralnim sirovinama i rudama. "To se odnosi na litijum, borat, kobalt, nikl, zlato, srebro, kao i ugalj, koji je takođe strateška sirovina i mi treba da te sirovine eksploatišemo na najodrživi mogući način, jer to nam donosi pre svega ekonomske koristi i povećava naš bruto domaći proizvod", rekla je Đedović Handanović.
"Donosimo odgovorne odluke"
Istakla je da to povećava plate i penzije građana, jer se tako puni budžet.
"Moramo da razvijamo energetski sektor i treba da imamo u vidu koje su to prednosti i kako da se nosimo sa rizicima koje ti rudarski projekti nose sa sobom, a da svaki projekat to nosi i u energetici i u rudarstvu, to je tačno, ali mi imamo izbora pre svega u davanju dozvola kada je rudarstvo u pitanju, kada sagledavamo i studije izvodljivosti i eksploatacije, da sagledavamo glavne rudarske projekte i sve drugo", navodi ona.
Povezane vesti
Ministarka je naglasila i da u vezi sa projetkom Jadar i slličnim situacijama Vlada Srbije radi na odgovoran način i donosi odluke na osnovu pre svega dokumentacije koja je prošla javni uvid.
"Socijalne mreže mogu svašta da zaključe, ali i da šire lažne vesti i to nije samo pitanje litijuma ili nečega drugog, to je pitanje raznih tema i u Evropi, u svetu, u Srbiji, u najrazvijenim zemljama, da svako može da napiše šta god želi i da ne snosi skoro nikakve posledice", rekla je Đedović Handanović.
Dinko Knežević
Ona je navela da se država protiv toga bori, ne samo kada je ovaj projekat u pitanju, nego kada je uopšte sprovođenje određenih mera.
"Ja ovde pričam pre svega o javnom sektoru, o vladi, da jednostavno mi radimo na odgovoran način, da donosimo odluke na osnovu pre svega dokumentacije, koja je razvijena, predstavljena i prošla javni uvid", ističe ministarka.
Navela je da iza takve dokumetanije stoje pre svega stručnjaci, kao i kompanije koje razvijaju određene projekte, "zato što treba da dokažu i pokažu koje su tehnologije koriste i da li su one najmodernije".
"Mi imamo pravo da tražimo primenjivanje najviših rudarskih standarda, koji se svake godine povećavaju, pre svega u razvijenim zemljama", navela je ministarka.
Zeleno rudarenje litijuma
Kada je reč o zelenom rudarenju litijuma, ona misli da je to moguće jer se, pre svega, tehnologija unapređuje.
Povezane vesti
"Ono što je sigurno je da Srbija ima mogućnost da bude među tri zemlje u svetu koja proizvodi kritičnu sirovinu za razvoj električnih automobila. Svi želimo zelenu tranziciju, energetsku tranziciju, ceo svet se obavezao na poslednjem КOP-u Ujedinjenim Arapskim Emiratima da povećava udeo obnovljivih izvora energije do 2030. godine, sa određenim ciljevima koji su već procenjeni kao skoro nerealni", navela je ona.
Dodaje da je Srbija pokrenula strategiju razvoja mineralnih sirovina, koja nije postojala u poslednjih 15 godina, kao i da je sada završen javni poziv, a ugovaranje je u toku, pa bi trebalo da bude završena ove godine.
"Pokrenuli smo izmenu Zakona o rudarstvu da bi što više zaštitili interese, pre svega, naše zemlje, naših građana. Ti zakoni menjani su u poslednjih 20 godina na jedan ili na drugi način. Nekad su nas štitili više, nekad manje, ali sigurno smo identifikovali gde možemo da ga unapredimo i on će biti realizovan", kaže ona.
profimedia
Prema njenim rečima, svako neizostavno mora da pregovara sa državom da bi uopšte i dobio bilo kakvu dozvolu. Ministraka je naglasilla želju da Srbija ima za cilj i više obnovljivih izvora energije, ali i navodi i da nije moguće razvijati se, a da to ne utiče na životnu sredinu, a da je samo pitanje kako je zaštititi na adekvatan način da ti uticaji budu što manji.
"Vi ne možete da proizvodite ništa u električnoj energiji, ni iz vetra, ni iz solara, ni iz hidroelektrana, ni iz termoelektrana, a da nemate neke uticaje. Industrijski razvoj je nemoguć bez uticaja. Ali to je tako bilo i pre 100 godina i 150 i 200, kada smo parnu mašinu izmislili. Ili sad kada smo veštačku intelijenciju izmislili. Pa i ona će imati negativne posledice", rekla je ona.
Proizvodnja struje iz uglja važna
Istakla je i da se slaže sa izjavama predsednika da je proizvodnja struje iz uglja važna.
"Slažem se sa izjavama predsednika što se tiče struje iz uglja, zato što je to naša bazna energija i mi znamo da, šta god mi pričali i koje god planove pravili tranzicione, dok zapravo ne izgradimo nove neophodne kapacitete, da zamenimo u dovoljnoj meri i količini taj ugalj, zapravo može samo, kad pritisnemo prekidač, da se ništa ne desi. A da moramo s druge strane da planiramo i razvoj obnovljivih izvora energije - i to je činjenica", naglasila je ministarka.
Ona je istakla da je država omogućila privatnom sektoru da se razvija i zato što je podržavala razvoj obnovljivih izvora energije iz privatnih resursa.
profimedia
"Taj privatni sektor donosi milijarde novih investicija u realizacije tih projekata, podiže bruto domaći proizvod, utiče na povećanje zaposlenosti. I doneće nam preko milijardu evra novih investicija. A postigli smo izuzetno kompetitivnu, odnosno nisku cenu struje u tom momentu koja je bila skoro duplo niža od tržišne cene i ona će biti dugoročno jako niska. Ali, činjenica je da elektroprivreda treba da brže razvija kapacitet obnovljivih izvora energije. Ne smemo da zaboravimo ni hidroelektrane. Mi smo uspešno prošle godine završili revitalizaciju Đardapa 1, koji nam je doneo novih 100 megavata, što uopšte nije malo", navela je Đedović Handanović.
Ona je istakla da je to na većem nivou nego mnogi vetroparkovi koji postoje u Srbiji. Napomenula je i da je deo obnovljive energije iz hidroelektrana prošle godine bio 36 odsto.
Kada je reč o pregovorima sa Rumunijom oko Đerdapa 3, ona je navela da se hidrološka studija završava, kao i prethodna studija izvodljivosti.
"I to su relevantni pokazatelji koji treba da nam kažu u kom pravcu dalje da se projekat razvija, koliki da bude njegov kapacitet, pa onda da se procene troškovi", kaže ministarka.
Rusija strateški partner
Kada je reč o skladišetnju i čuvanju energije, ona je naglasila da se sada apsolutno dobro upravlja tim portfolijom i to zahvaljujući hidroelektranama, uz plan da se to nastavi.
"Nama će Đerdap 3 da omogući dvonedeljno skladištenje električne energije, a Bistrica pet dana. To je apsolutno strateški važno naravno i za elektroprivredu koja je opet pružila usluge balansiranja i za obnovljive izvore energije, odnosno za dosta privatnih proizvođača iz obnovljivih izvora. Elektroprivreda je tu veoma bitan faktor, ali je bitan faktor i za integraciju. Te sve hidroelektrane su bitan faktor za integraciju obnovljivih izvora energije u naš sistem'', navela je Đedović Handanović.
Istakla je da je zato važno da se svi koraci neophodni u razvoju tog projekta završe.
"I da, naravno, u konsultacijama sa rumunskom stranom dođemo do održivog rešenja. To se postiže razgovorom, dogovorom, što je nama sa Rumunijom strateški cilj. I za sektor gasa, takođe", napomenula je.
Ona je osvrnula na strateško partnerstvo s Rusijom u energetskom sektoru.
"To je bio slučaj u prošlosti i plan je da ostane slučaj i u budućnosti, u smislu da jednostavno mi najpovoljnije izvore gasa i najveće količine izvora gasa imamo iz Ruske Federacije. O uslovima je još rano pričati, mi dijalog aktivno vodimo sa našim partnerima iz Rusije po raznim pitanjima. Oni su nam pomogli da revitalizujemo uspešno Đerdap 1, zato što je i tehnologija zapravo ruskih mašina na tom postrojenju i tu su bili najmerodavniji da to urade", kaže Đedović Handanović.
Tanjug/Andrija Vukelić
Napomenula je da je gasni ugovor Srbije sa Azerbejdžanom i dalje na snazi.
"Najbitnije da imamo fleksibilnost, da imamo mogućnost da povlačimo one količine koje su nam neophodne, u odnosu na to koje su nam količine najisplativije i tako se i vodimo time. Najbitnije da građani ne treba da brinu, da smo obezbedili svega dovoljno, što se energenata tiče, a pre svega vidite da je i zima blaga i da naravno nećemo plaćati i trošiti ono što nam nije neophodno. Ali nam je bitno da imamo uslove za diversifikaciju. Кada nemate uslove, nemate ni izbora", ističe Đedović Handanović.
Ona navodi da je u sklopu planiranja agresivnog rasta privrede, predviđen i rast tražnje gasa.
"Reč je o nešto iznad 4,2 ili 4,3 milijarde kubika u narednih pet godina, ali bitno je da imamo fizičke uslove diversifikacije i više različitih izvora, jer time postižete i bolju cenu i bolju konkurentnost i na kraju krajeva da, ukoliko se nešto negde nepredviđeno desi , imate alternativu", poručila je Đedović Handanović.
Komentari (0)