Da li i kako Beogradska berza može postati tržište koje privlači značajnija ulaganja?

Beogradska berza je 2023. godine zabeležila drastičan pad prometa, ali 2024. godine imamo blag oporavak. Rast prometa prešao je 50 odsto, ali uglavnom se odnosi na trgovinu obveznicama, a ne akcijama. Da li Beogradska berza može postati tržište koje privlači značajnija ulaganja?

U 2024. godini, promet na Beogradskoj berzi bio je skroman – oko 25 miliona evra u akcijama i 260 miliona evra u obveznicama. Akcije omogućavaju deo u vlasništvu kompanije i pravo na deo njene dobiti, dok obveznice znače da pozajmljujete novac kompaniji ili instituciji uz kamatu.

"Obveznice su dosta sigurnije u odnosu na akcije, akcije je teško predvideti i one su rizičnije. S druge strane, obveznice su prilicno konzervativne, najveći rizik je da kompanija bankrotirta, i samim tim kamata je proporcionalno i niža", kaže Miroslav Radaković, suosnivač i partner u Tradewin24.

Među najtrgovanijim akcijama 2024. godine su deonice NIS-a i Messer Tehnogasa. Kompanije kao što su Lasta i Tigar beleže pad. Za stabilno tržište su potrebni razni investitori, uključujući i institucionalne.

"Po meni, država treba da reformiše penzioni sistem u Srbiji. Da omogući da se naši doprinosi, koji se sada u potpunosti uplaćuju u državni penzioni fond, da se liberalizuju - jedan deo da ide u državni fond, ali da građani veći deo prinosa mogu da uplaćuju u investicione fondove", rekao je Radaković.

Negativan trend u razvoju tržišta hartija od vrednosti

Redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić kaže da je potreban snažan intitucionalni ambijent i da bi to pre svega značilo da u komisiji za hartije od vrednosti i na beogradskoj berzi budu ljudi od kompetencija i poverenja. Ističe i da neadekvatno sačinjeni finansijski i revizorski izveštaji u Srbiji nisu sankcionisani. 

"Ključna stvar je da postoji garancija da su te informacije tačne. Dakle, da je svaki finansijski izvetaj profesionalno urađen, da je svaka revizija profesionalno urađena, da brokeri i dileri mogu davati samo kvalifikovane i profesionalne savete", rekao je Šoškić.

Od 2014. godine prisutan je negativan trend u razvoju tržišta hartija od vrednosti, ističe Šoškić i dodaje da je trenutni institucionalni ambijent, prema oceni međunarodnih analitičara, u lošem stanju. Edukacija investitora je ključna.

"Danas mladi ljudi stiču međunarodne licence, kao što su SFA i druge. I naravno, na neki način potrebna je edukacija samih kompanija, da shvate da izlaskom na berzu mogu da obezbede sebi dodatno povoljno finansiranje i brži endogeni rast bez rasta zaduživanja", rekao je Šoškić. 

Tržište u Srbiji je slabo razvijeno, što jasno pokazuje i podatak da Njujorška berza za manje od četiri minuta ostvaruje promet koji Beogradska berza postigne za celu godinu.