"Lokomotiva EU" i najsiromašnija država SAD imaju sličan BDP po glavi stanovnika: Šta nam (ne) govore ovi podaci?

Euronews Business sproveo je istraživanje u kojem je uporedio BDP po glavi stanovnika američkih saveznih država sa evropskim zemljama. Istraživanje je pokazalo da Nemačka i savezna država Misisipi imaju približne brojke. Šta povezuje, a šta razdvaja vodeću ekonomiju Evrope i najsiromašniju američku saveznu državu? 

Misisipi nudi zanimljiv kontrast kada se uporedi sa ekonomijama evropskih država. Iako se često doživljava kao simbol ekonomskih izazova u SAD, podaci iz 2024. godine pokazuju da BDP po glavi stanovnika u Misisipiju iznosi 53.872 dolara. Primera radi, BDP po glavi stanovnika u Nemačkoj iznosi 55.521 dolar. 

Međutim, iako taj podatak pruža vredan uvid u ekonomsku snagu, on ne uzima u obzir sve kvalitete i aspekte života. U Evropi mnoge države imaju razvijenije sisteme socijalne zaštite, univerzalnu zdravstvenu negu i niže stope siromaštva u poređenju s Misisipijem. 

Primera radi, stopa siromaštva u Misisipiju je među najvišim u SAD, a pristup osnovnim uslugama poput obrazovanja i zdravstvene zaštite često je ograničen.

U poređenju Nemačke i Misisipija treba biti oprezan jer je neophodno uporediti i njihove demografske kapacitete i ekonomske adute.  

profimedia

Nemačka ima 85 miliona stanovnika, izvozno je orijentisana i okosnicu njene ekonomije čine automobilska industrija, hemikalije, elektronska oprema i farmaceutski proizvodi. S druge strane, Misisipi ima nešto manje od tri miliona stanovnika, a njegov glavni ekonomski adut je poljoprivreda. 

Inače, nemačka ekonomija je već dve godine u recesiji, a vladajuća semafor koalicija se upravo raspala na pitanju ekonomije. Dodatno, situaciju u zemlji koja se smatra "lokomotivom EU" komplikuju najave novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa o uvođenju carina od 10-20 odsto na robu iz Evrope, kao i sve češći pritisci za ulaganje u sistem odbrane.  

BDP može da se poredi, ali...

Komentarišući ove podatke, ekonomista Uroš Delević je za Euronews Srbija rekao da je BDP kao mera svega što se u jednoj privredi proizvede za godinu dana prilično opšti indikator i da u njega "svašta nešto spada".

"To nije dovoljno da bi se poredio kvalitet života. Pre svega, u SAD imamo problem te duboke dohodovne nejednakosti. To je jedna od zemalja u svetu sa najvećom stopom nejednakosti. Osim toga, zdravstveni sistem tamo funkcioniše sasvim drugačije nego u Evropi. To je jedna važna determinanta kvaliteta života", naveo je Delević. 

Dodaje i da su ekonomski rast, stopa rasta BDP-a i ekonomski razvoj  različite stvari i da jedna ne mora neminovno da uzrokuje drugu.

Prema njegovim rečima, BDP po glavi stanovnika u Nemačkoj i Velikoj Britaniji se može porediti sa tom brojkom iz Misisipija, ali treba uzeti u obzir i druge podatke.

"Dostupnost javne infrastrukture, jednakost kada je u pitanju kvalitetno obrazovanje, kvalitetna zdravstvena zaštita, koliki su troškovi života u SAD, a koliki u Nemačkoj...", naveo je. 

Ističe da je bitan i regionalni disparitet.

"Iako su to savezne države, to su opet velike države. Koji deo te države je na koji način pogođen? Znamo da najsiromašniji uglavnom najveće izdatke imaju za osnovna sredstva, za hranu i egzistencijalne stvari. Koliko je ta takozvana socijalna mreža razvijenija u Evropi? Pogotovo u skandinavskim zemljama mnogo je razvijenija nego u SAD", rekao je ekonomista. 

Podseća da je Džozef Štiglic u svojoj knjizi “Cena nejednakosti" dosta opširno pisao o tome koliko je nedostatak SAD u tome što ne mogu da sačuvaju one koji su najviše pogođeni.