Igre 
Mraz naneo štetu kajsiji: Šta će biti sa rodom i koliki će biti gubici
Komentari21/03/2025
-21:35
Jak mraz protekla tri dana uzrokovao je štete u voćnjacima širom Srbije. Najveće štete nastaju u fazi kada voće cveta ili precvetava. Najviše problema bilo je u zasadima koštunjavog voća, a najugroženije su bile rane sorte kajsija i breskvi, ističu stručnjaci Instituta za voćarstvo u Čačku. Postavlja se pitanje kolike su štete i šta će biti sa rodom te vrste voća.
Cele sedmice u Čačku je bilo jutarnjih mrazova, a i jutros je bilo minus pet stepeni.
Institut za voćarstvo u Čačku trenutno nije napravio procenu štete od posledica niskih temperatura, ali se očekuje da one budu velike, prevashodno na kajsiji koja je bila u punom cvetanju.
Mraz je naneo štetu i drugim voćnim vrstama kao što su trešnja, kruška, šljiva i jabuka ali bez većih posledica.
"Generalno, najviše je kajsija oštećena zbog niskih temperatura proteklih dana", kaže za Euronews Srbija Nenad Popović sa Instituta za voćarstvo u Čačku i naglašava da je sigurno 95 odsto roda uništeno i to prevashodno kasnije.
I tu još nije kraj problema, jer je i april mesec pun iznenađenja.
"Šljiva i jabuka nisu oštećene, ali tek u narednom periodu treba da cvetaju, tako ako se dogode i tada niske temperature, može doći do oštećenja i tih voćnih vrsta", rekao je Popović.
Povezane vesti
Na pitanje da li voćari razmišljaju da kajsiju zamene zamene nekom drugom voćnom vrstom, Popović kaže da je deo tradicije da ljudi gaje kajsiju, među kojima je mijokovačka kajsija autohtona sorta.
"Na svake treće, četvrte godine kajsija rodi, što ekonomski nije isplativo. Međutim, ljudi i dalje zadržavaju se gajanju (kajsije), mahom neki ljudi zbog same tehnologije gajenja prelaze na šljivu, ali to je u manjem opsegu. Ipak, i dalje se kajsija, pogotovo mijokovačka, gaji u velikoj meri", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
prodfimedia
On kaže da je neizvesno šta će biti sa ovogodišnjim rodom.
"Još je mart mesec, znamo da je april najkritičniji, on još nije nastupio, tako da je jako, jako neizvesno šta će biti od voća u našem kraju", rekao je Popović.
Kako zaštiti rod?
Popović kaže da postoje metode zaštite od mraza, navodeći orošavanje, odnosno MI sisteme i navodnjavanje, odnosno prskanje čitavih zasada.
"Ono što je problem jeste da je kajsija kao voćna vrsta više locirana da se gaji na većim nadmorskim visinama, gde nemamo toliko pristupačnu vodu, odnosno te sisteme, jer za te sisteme je potrebna malo veća količina vode. Prevashodno se oni koriste za jabuku i za krušku. Lično znam možda par zasada koji imaju takve sisteme na području Čačka, dosta je skupa investicija", rekao je Popović.
On kaže da postoji mogućnost paljenja, odnosno loženja različitih ostataka vate, ali i navodi da je veliki problem kada postoji veća površina i pogotovo kada imate da se uzastopno četiri, pet dana javljaju niske temperature koje traju jako dugo.
Povezane vesti
Da treba birati lokalitet za gajenje kajsije navodi Đorđe Boškov sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ističući da u godinama kao što je ova, čak i takvi položaji i takav izbor lokaliteta najčešće ne mogu da u potpunosti sačuvaju plodove, odnosno cvetove.
On je za Euronews Srbija rekao da je zaštita od mraza vrlo često skupa za male proizvođače.
"Postoje neke mere koje mogu biti primenjive, ali uvek budu na granici isplativosti na manjim površinama", rekao je Boškov.
On je naveo da su najpre visoke temperature početkom marta uslovile raniju aktivnost korenovog sistema, ranije pumpanje vode i hranljivih materija i izazivanje pokretanje cvetnih pupoljaka i otvaranje cveta mnogo ranije nego što je to bilo u prosečnim godinama u beogradskom Podunavlju.
"Ove godine je to nekih deset dana do dve nedelje ranije nego što je to prosečan početak cvetanja u našim uslovima. I samim tim, ovonedeljne temperature, odnosno 17, 18, 19. marta, kada su bile niske temperature visokog intenziteta i dugog trajanja, uslovile su izmrzavanje ne samo otvorenih cvetova, nego i cvetova u fazi pupoljka", rekao je Boškov.
Najveće štete nanete su kajsiji koje su, dodaje, vrlo ranog i kratkog biološkog mirovanja.
"Ove visoke temperature kod njih proizvedu vrlo rano pokretanje vegetacije i rano cvetanje. Kajsija prosto cveta nakon leske i badema, a u odnosu na druge vrste, cveta znatno ranije. Ove temperature koje su se sada javile sa visokim intenzitetom, i do minus osam i do minus devet, uslovile su velike štete u pojedinim lokalitetima. Čak i u povoljnim mikroklimatskim uslovima za kajsiju, one su nanela značajne štete", kaže on.
Na pitanje koje su sorte najotpornije, Boškov kaže da uvek treba birati sorte kasnijeg vremena cvetanja kada je reč o kajsijama.
On dodaje da postoje mikrolokaliteti gde je verovatno kajsija sačuvala određeni procenat svog roda za ovu godinu, ali pretpostavka je da će cena kajsije ove godine biti značajno veća.
"Ovo je već druga godina za redom kada proizvođači kajsije brzo ostanu bez roda i nemaju nekog drugog rešenja kako bi to nadomestili", dodaje Bošković.
Komentari (0)