Test prijateljstva sa Rusijom: Ekonomista Rabrenović o potezu kojim bi mogle da se izbegnu sankcije NIS-u
Komentari21/12/2024
-16:24
Ekonomista Mihajlo Rabrenović ocenio je danas da najave da će SAD uvesti sankcije NIS-u zbog ruskog vlasništva predstavljaju "još jednu vrstu pritiska na Srbiju da se opredeli", odnosno da se rusko prisustvo i kapital "istisnu iz ovog regiona".
"Mi imamo tu sudbinu naše geografije, gde je uvek borba različitih velikih i regionalnih sila za prisustvo na Balkanu. Tako da, politički gledano, mudro je da to uzmemo u obzir i treba da vodimo računa da sagledamo sve scenarije", rekao je on za Tanjug.
Rabrenović je naveo da treba videti šta konkretno piše u zahtevu za sankcije, ali i da mu se čini da su pritisci sada mnogo značajniji i veći, odnosno da se vrše ne samo prema nafti koja dolazi iz Rusije, već i na ruski kapital u Rafineriji.
"Obruč se steže i sad se postavlja pitanje da li ćemo mi izvršiti određena strategijska prilagođavanja. Ove najave ja doživljavam ne samo kao jedno pravno, već i kao političko pitanje da se prilagodimo", rekao je on.
Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da pokuša da proba da vrati NIS kroz jedan kolegijalni razgovor sa ruskom stranom, koji svakako ne bi bio prijatan i bio bi test prijateljstva.
"Srbija je zemlja koja se uzdržala od uvođenja sankcija Rusiji, i zbog toga smo je trpeli i dosta. Mislim da je i to nešto što treba uzeti u obzir", kazao je Rabrenović i podsetio da je 2008. godine NIS ustupljen Rusima za dosta povoljnu prijateljsku cenu, a da je sada posle 16 godina jedna nova geopolitička situacija.
Kako objašnjava, jedno od rešenja je vraćanje NIS-a otkupom akcija, dok je drugo administrativna odluka koja bi bila iznuđena a to je da Republika Srbija donese odluku o nacionalizaciji, što nije neuobičjno, jer na primer u Francuskoj politička garnitura čas podržava, čas privatizuje železnice.
"Ako je cilj da se zaštite građani i privreda, ako to bude jedina opcija, ne samo zbog pravnih i ekonomskih odnosa, onda mi moramo da se adaptiramo i da donosimo racionalne odluke", rekao je Rabrenović.
Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević je rekao da je Srbija zemlja koja nema direktan izlaz na more i da je u našem najboljem interesu otvaranje tržišta u svakom pravcu odakle se mogu dobiti odgovarajući pre svega derivati, eventualno i sirova nafta.
"Moramo videti i sagledati kakva je ekonomija rafinerije u Pančevu i da li ona ima ekonomskog smisla, zatim kakav je odnos sa Petrohemijom i industrijom hemije, s ambicijama ekonomskog razvoja u pravcu proizvodnje automobila, baterija ili šta god to bilo i sagledati stratešku poziciju u jednom širem kontekstu" rekao je on za Tanjug.
Kovačević je naglasio i da je problem sigurnosti snabdevanja u Srbiji endemski problem prisutan jako dugo.
Komentari (0)