Igre 
"Na duži rok moguće usporavanje": Šta nam govore projekcije MMF-a o globalnom BDP-u i ima li razloga za brigu
Komentari25/04/2024
-18:04
Prema aprilskim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, rast globalnog BDP-a će sa procenjenih 3,2 odsto ove i naredne godine, usporiti na 2,8 odsto u periodu od 2026. do 2029. godine, što je za, kako kažu, procentni poen ispod prosečnog rasta pre pandemije koronavirusa. MMF ističe da će se ovakav trend nastaviti bez velikog i brzog tehnološkog napretka, kao i strukturnih reformi.
Ipak, predstavnici MMF-a ukazuju da je svetska ekonomija pokazala otpornost na rast kamatnih stopa i šokove koji proističu iz aktuelnih ratova u Ukrajini i Gazi.
Ali sa druge strane, ističu da postoji i dosta razloga za brigu nabrajujući upornu inflaciju i rastući nivo državnog duga.
MMF ističe da najslabije stoji ekonomija evrozone, čiji će BDP rasti tek 0,8 odsto da bi ubrzao na 1,5 odsto naredne godine.
Nešto bolje stoji Amerika sa rastom od 2,7 odsto ove godine.
Kineska ekonomija raste 4,6 odsto, a ekonomija Rusije 3,2 odsto, dok se za Indiju predviđa, prema izveštaju MMF-a, da će BDP rasti 6,8 odsto.
profimedia
Kada je reč o Srbiji, MMF smatra da srpska ekonomija stoji stabilno, da su projekcije dobre, te predviđaju da će BDP rasti 3,5 odsto ove i 4,5 odsto naredne godine, a po četiri odsto od 2026. do 2029.
Povezane vesti
Pojedini ekonomisti veruju da postoji dosta razloga za pesimizam, iako je MMF sa druge strane optimističniji i savetuje da se podstiču inovacije, poboljša tržišna konkurencija, ali i omogući bolji pristup kreditima.
Zašto dolazi do usporavanja privrednog rasta?
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić kaže za Euronews Srbija da su aprilske projekcije MMF-a dosta dugoročne prognoze i da smatra da možda nije sasvim ispravno iz tog izveštaja izvlačiti nekakav pesimizam, podsetivši da je u odnosu na procene iz oktobra koje je izneo MMF, sada zapravo rast za 2024. godinu podignut za 0,3 procentna poena.
"Tako da je rast dosta stabilan i jak, 3,2 odsto je procena rasta za prošlu 2023. godinu, a to je, podsetimo se, više nego što smo mi imali u Srbiji. Mi smo u Srbiji ostvarili 2,5 odsto, svet u celini je rastao 3,2 odsto. Na dugi rok moguće je da dolazi do usporavanja ekonomske aktivnosti, odnosno stopa privrednog rasta iz jednog prirodnog razloga što zapravo prva i treća najveća ekonomija sveta, to su Kina i Indija, već dolaze u jednu fazu više razvijenosti gde je i prirodno da imaju niže stope privrednog rasta", rekao je profesor Šoškić.
Šoškić kaže da neko usporavanje nije neobično, s obzirom na to da ta dva ključna motora ekonomske aktivnosti u svetu - Kina i Indija, već sad ulaze u fazu jednog visokog nivoa bruto domaćeg proizvoda, koji onda na dugi rok nije lako održavati na tim izuzetno visokim nivoima.
"Oni i danas rastu praktično izvanredno, dakle, pet odsto Kina i 6,3 odsto Indija za prošlu godinu, a najave su da će Indija imati još jači rast 2024. godine. Dakle, to su izuzetno dobri rezultati i rekao bih da generalno svet poslednjih 20 godina raste dosta solidno i dosta stabilno, to je otprilike više od tri odsto na godišnjem nivou. Podsetiću, naša zemlja u poslednjih desetak godina raste niže od toga, dakle, nekih 2,4 odsto. Drugim rečima, svetski trendovi nisu loši, a na dugi rok nije neobično očekivati određeno usporavanje u ovim glavnim motorima ekonomske aktivnosti u svetu, kakve su Kina i Indija", rekao je profesor Ekonomskog fakulteta.
Koje su nepovoljne okolnosti za Evropu
Ekonomija Evrozone će rasti tek 0,8 odsto, a procene su da će rasti sledeće godine na 1,5 odsto.
Na pitanje zašto su tolike razlike u rastu u Evrozoni i u drugim ekonomijama poput Indije i Kine, Rusije gde će rast biti 3,2 odsto i SAD gde će biti nešto manji 2,7 odsto, Šoškić je rekao da je tu razlog relativno jednostavan, navodeći da se evropska privreda na izvestan način sankcijama odvojila od ruskog tržišta sa koga je, s jedne strane, dobijala jeftinu energiju i repromaterijale, a s druge strane, na tom tržištu je plasirala svoje proizvode koji su tu imali jednu stabilnu i dobru tražnju.
Povezane vesti
On smatra da je odvajanje od ruskog tržišta vrlo nepovoljan razvoj okolnosti za evropsku privredu, navodeći da je Evropa, nažalost, kontinent koji nema dovoljno sopstvene energije i nema dovoljno rudnih blaga, pa je neka simbioza sa glavnim proizvođačem energije i repromaterijala, kakva je Rusija, bila prirodna veza.
"Kidanje te prirodne veze smanjuje razvojne perspektive Evrope i mislim da je glavni razlog, s jedne strane, usporenje ekonomske aktivnosti u Evropi, a s druge strane, vidimo da Kina i Indija upravo ulaze na taj prostor i razvijaju svoju privrednu saradnju sa Rusijom, što bih rekao da je takođe bitno za njihovu globalnu konkurentnost. Dakle, ako imate jeftinije izvore energije i jeftinije i redovnije pristupanje raznim repromaterijalima koje proizvodi ruska privreda, to omogućava i bitno utiče na globalnu konkurentnost", kaže Šoškić.
Navodeći da je Evropa u specifičnom slučaju, Šoškić je rekao da Amerika već bolje stoji jer ima samostalno dosta repromaterijala koje može da proizvede, ima rudnih nalazišta i energetskih izvora.
"Evropa čini mi se u ovim međunarodnim okolnostima zapravo plaća najveći ceh i to vidimo kroz ne samo buduće stope privrednog rasta nego i trenutne stope privrednog rasta. Motor ekonomske privrede kakav je Nemačka prošle godine je imao recesiju, tako da to nisu dobri trendovi", rekao je Šoškić.
profimedia
On kaže da bi Evropa u tom nekom restrukturiranju trebalo da pokuša na svaki način da nađe jeftinije izvore energije i druge inpute koji su im potrebni za privredni razvoj, inače će biti suočena sa tom činjenicom koji mnogi najavljuju, da će se praktično ekonomska aktivnost sa evropskog kontinenta suštinski seliti negde drugde, najverovatnije u Aziju ili neka druga područja gde su povoljniji ukupni uslovi, pa i Ameriku.
Da li će Srbija uspeti da ubrza rast
Povodom procena MMF-a da će u Srbiji BDP rasti 3,5 odsto ove godine, naredne 4,5 odsto, a prema dugoročnim projekcijama oko četiri odsto od 2026. do 2029. godine, Šoškić je naveo da je relativan uspeh zapravo na evropskom kontinentu imati pozitivne stope privrednog rasta, ali i podsetio da je Srbija u poslednje dve godine u proseku rasla 2,5 odsto.
"Srbija nije ostvarila nekakve naročito dobre rezultate u prethodnim godinama, moguće da će doći do nekih pozitivnih pomaka u narednom periodu, voleo bih da se to tako desi i obistini, ali čak i te najviše procene i najpovoljnije procene za naredni period do četiri odsto, to nije dovoljno da Srbija zaista prihvati priključak sa zemljama Centralne i Istočne Evrope koje su u poslednjih deset godina rasle brže u proseku nego što je Srbija", rekao je on.
Profesor Šoškić navodi da je Srbija suštinski dodatno zaostajala za Centralnom i Istočnom Evropom, zemljama kao što su Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska i Slovenija i da bi počela da ih pristiže, mora da ima svake godine te više stope prirodnog rasta.
On je naglasio da su za ubrzaniji razvoj potrebne neke ključne pretpostavke, navodeći investicije na visokom nivou učešća u bruto domaćem proizvodu, institucionalni razvoj na višem nivou, što podrazumeva da institucije bolje funkcionišu, ukupne uslove poslovanja na višem nivou i obrazovanu radnu snagu sa konkurentnim znanjima.
"Da li će Srbija uspeti da obezbedi te preduslove za ubrzanje privrednog rasta, ostaje da vidimo. S obzirom na naš trend poslednjih deset godina, teško je gajiti preterani optimizam u tom domenu, ali moguće je da će Srbija u ovim ukupnim uslovima na našem kontinentu ući u kategoriju zemalja koje su sa nešto višim stopama privrednog rasta od tog jezgra zapadne Evrope koji je u vrlo nezgodnoj poziciji sa aspekta cene energije i repromaterijala u ovom i narednom periodu, kako to najveći broj analitičara procenjuje", naveo je Šoškić.
Komentari (0)