Igre 
"Ulazak na jedinstveno tržište EU veći korak nego slobodna trgovina": Šta su preduslovi i koje su koristi
Komentari24/04/2024
-18:10
Ideju o Planu rasta za Zapadni Balkan predstavila je prošle godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen. U Evropskom parlamentu danas je izglasan Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan, koji je jedan od stubova tog plana, a koji podrazumeva šest milijardi evra finansijske pomoći zemljama regiona, među kojima je i Srbija.
Plan počiva na četiri stuba, a prvi je brža integracija u jedinstveno tržište Evropske unije.
Postavlja se pitanje koje su koristi od toga za ekonomiju i građane Srbije.
Ekonomisti objašnjavaju da je ulazak na jedinstveno tržište EU veći korak nego slobodna trgovina sa EU, što bi otvorilo dublju integraciju i učinilo bi Srbiju još boljom destinacijom za biznis.
U Centru za evropske politike kažu da je puna integracija u tržište EU moguća ili pristupanjem EU ili eventualno potpisivanjem nekog posebnog sporazuma (po uzoru na European Economic Area), a da je za to potrebno potpuno usklađivanje sa pravom EU i osnovnim vrednostima vezanim za demokratiju i vladavinu prava.
Ministar finansija Siniša Mali je ranije rekao da Plan rasta za Zapadni Balkan dati jedinstvenu mogućnost za bližu saradnju sa EU, posebno novi podsticaj ubrzane integracije u jedinstveno tržište EU, kao oblasti i programe u kojima je moguće čvršće povezivanje sa EU pre punopravnog članstva.
Na nedavnom sastanku ministra finansija i ministarke za evropske integracije Tanje Miščević sa članovima tima zaduženim za koordinaciju, planiranje i sprovođenje aktivnosti u okviru prvog stuba Plana rasta za Zapadni Balkan, postignut je dogovor da nadležni resori preduzmu sve neophodne mere kako bi se dinamika dogovorenog ubrzala, te omogućio dalji rast ekonomije kroz pristup tržištu od 450 miliona stanovnika, uz veće mogućnosti plasmana roba i usluga i smanjene transakcione troškove.
Povezane vesti
Plan rasta za Zapadni Balkan predviđa šest milijardi evra za zemlje regiona, od kojih je dve milijarde u grantovima, a četiri milijarde u povoljnim kreditima.
Kako su ranije poručili iz Brisela, cilj plana je da se ekonomski rast zemalja Zapadnog Balkana udvostruči, kako bi se što pre približile evropskim standardima.
Na današnjoj poslednjoj plenarnoj sednici aktuelnog saziva Evropskog parlamenta glasalo se i o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan, o čemu više može da se pročita OVDE.
"Male zemlje imaju velike benefite kad pristupaju većem tržištu"
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za Euronews Srbija da je ulazak na jedinstveno tržište veći korak nego slobodna trgovina sa EU, navodeći da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju doneo slobodnu trgovinu i učinio Srbiju privlačnom investicionom destinacijom.
"Mogli smo mi da se ubijemo od svih investicionih paketa, nuđenja pogodnosti, da tu robu nemaju investitori gde da prodaju, jer uglavnom niko nije došao zbog tržišta Srbije. Dakle, ulazak na jedinstveno tržište EU bi otvorilo dublju integraciju i učinilo bi nas još boljom destinacijom za biznis, jer mala smo zemlja koja se nalazi nadomak tog tržišta, a još uvek ne mora u potpunosti da se povinuje svim zahtevima", rekao je Stevanović.
On dodaje da se otvara i prostor za niže cene kapitala, pošto bi onda i kretanje kapitala postalo slobodno u maksimalnoj meri, a dobrim delom i kretanje radne snage liberalizovano.
"Dakle, mogli bismo da uživamo u tome što umesto da budemo zamandaljeni ili relativno zamandaljeni na malom tržištu, da budemo u stvari deo jednog mnogo većeg. U suštini, male zemlje imaju velike benefite kad pristupaju većem tržištu", rekao je Stevanović.
Povezane vesti
Programska direktorka Centra za evropske politike Milena Mihajlović kaže za Euronews Srbija da najpre treba razjasniti da Plan ne predviđa integraciju u jedinstveno tržište EU, već samo u određene njegove elemente opisane u sedam prioritetnih akcija.
"Kada su u pitanju ponuđeni elementi, oni će svakako omogućiti produbljivanje povezanosti naših privrednika sa onim u Uniji, povećanje izvoza u oblastima u kojima se ostvari adekvatna usklađenost sa propisima i pravilima EU, smanjenje troškova izvoza. Takođe, ukoliko se sprovedu potrebne mere i reforme, može se očekivati i porast investicija iz EU", rekla je Mihajlović.
profimedia
Osim potrebe da se napravi konkretan plan usklađivanja sa EU pravom u datim oblastima kako bi se iskoristile mogućnosti ponuđene Planom, Mihajlović kaže da je potrebno praviti stalan napredak u oblasti vladavine prava i demokratije, kako bi se jačalo poverenje EU investitora i ekonomskih operatera u pravni i institucionalni sistem Srbije koji podjednako treba da štiti prava domaćih i stranih građana i privrednika.
Povezane vesti
Koristi od jedinstvenog tržišta, kako je navela Mihajlović, osetiće se onda kada se prioritetne akcije sprovedu, odnosno tek nakon što se propisi Srbije usklade sa evropskim, izgrade ili ojačaju institucije za sprovođenje tih mera, a potom donesu odgovarajuće odluke.
"To će, na primer, omogućiti jednak tretman naše robe u usklađenim oblastima robne razmene na tržištu EU. To je moguće uraditi u naredne 2-3 godine ukoliko se na ovim procesima bude predano radilo. Treba, međutim, imati na umu i da sve mere naše integracije u tržište EU podrazumevaju reciprocitet, odnosno podjednako otvaranje našeg tržišta za privrednike iz EU, što će svakako dovesti i do povećanog pritiska konkurencije na našem tržištu u istim oblastima. Stoga blagovremeno treba analizirati te očekivane efekte", rekla je Mihajlović.
Stevanović naglašava da bi brža integracija u jedinstveno tržište EU mogla da bude dodatni zamajac za rast Srbije i ekonomija celog Zapadnog Balkana.
"Naši potencijali za izvoz na to tržište bi verovatno porasli. Moguće je da s druge strane ne bismo mogli da radimo neke stvari koje smo radili do sada, ali mislim da će nam se još gledati kroz prste za našu politiku subvencija koja je potpuno u suprotnosti sa evropskim standardima i to što dobar deo investitora dolaze iz jedne zemlje na koju se ne gleda toliko blagonaklono kao pre 6-7 godina, ali i dalje nije to još ništa strašno", rekao je Stevanović.
"Smanjenje razvojnog jaza između regiona i EU"
Među četiri stuba na kojima počiva Plan, osim brže integracije u jedinstveno tržište Evropske unije i finansijske pomoći kroz Instrument za reforme i rast, jesu i regionalna ekonomska integracija kao preduslov brže integracije sa EU i ubrzanje fundamentalnih reformi.
Stevanović je naveo da je zajedničko regionalno tržište isto fantastična ideja, ali i dodao da se na prostoru Zapadnog Balkana pojedine države "miniraju" inicijative.
"Preko Balkana u stvari se nadgornjavaju Sjedinjene Države i Nemačka. Bukvalno jedni drugima miniraju inicijative u zavisnosti gde imaju najveći politički uticaj. Te države se opiru ovom ili onom projektu integracija na zapadnom Balkanu. Dakle, s te strane bilo bi dobro da dve vodeće sile, koje ključno oblikuju budućnost Zapadnog Balkana, a to su Sjedinjene Države i Evropska unija, imaju barem onaj iole usaglašen pristup i da ne dolazi do toga u stvari da bukvalno neke inicijative koje su dobre bivaju minirane", rekao je Stevanović.
On je naveo primer inicijative "Otvoreni Balkan", naglašavajući da nije postojao nijedan razlog da Crna Gora ne pristupi toj incijativi.
"S druge strane, Bosna i Hercegovina iz čisto političkih razloga zbog Bošnjaka ne želi da pristupi Otvorenom Balkanu. Mislim sebi prave štetu, ali ne znam kakve strahove imaju i u stvari kakve ciljevi imaju Bošnjaci kao takvi. Kosovo nije nikad htelo da pristupi, jer je imalo opet svoje ciljevi koji su bili oprečni u odnosu na sve ostale i najčešće je bilo to, u stvari, dobrano pogurano od strane zemalja koje su jedna drugoj rušili, kako da kažem, inicijative i želje da njihove politike prođu na Balkanu", rekao je Stevanović.
Mihajlović navodi da sam Plan daje paušalnu procenu efekta na stope rasta na prostoru Zapadnog Balkana, kako kao posledica stvaranja zajedničkog regionalnog tržišta, tako i integracije u predložene elemente tržišta EU, ali i dodala da očekuje da će povećanje EU investicija i izvoza ka EU imati veoma pozitivan efekat po BDP Srbije u srednjem i dužem roku.
"Tome će doprineti i sprovođenje četvrtog stuba Plana, tj. Instrumenta za reforme i rast Zapadnog Balkana, kroz koji Srbija može dobiti oko 1,74 milijarde evra za projekte razvoja infrastrukture, energetike, jačanje veština i kvalifikacija na tržištu rada. Preduslov da se ta prilika iskoristi jeste napredak u domenu demokratije i vladavine prava, kao i sprovođenje sporazuma postignutih u dijalogu Beograda i Prištine. Pored toga, Srbija će – kao i njeni susedi u regionu – morati da kontinuirano sprovodi konkretne reformske mere koje se dogovaraju sa Evropskom komisijom u Reformskoj agendi", rekla je Mihajlović.
Ona kaže da se ciljevi Plana razvoja za Zapadni Balkan odnose na smanjenje razvojnog jaza između regiona i EU, budući da sve zemlje u regionu kaskaju za Unijom u tom pogledu.
Google Maps, Tanjug/AP/Michael Sohn
"Srbija se trenutno nalazi na samo 42 odsto BDP po glavi stanovnika u odnosu na prosek EU. Takođe, Plan treba da podstakne usklađivanje sa pravom EU u različitim oblastima, što može da ubrza i sam proces pregovora o članstvu", rekla je Mihajlović.
Kada je reč o implementaciji novog finansijskog instrumenta u okviru Plana, koji obuhvata period od 2024. do 2027. godine, Mihajlović je rekla da je predviđeno da određena sredstva (predfinansiranje) pristignu već polovinom ove godine – ukoliko Evropska komisija proceni da je Srbija ispunila preduslove u oblasti demokratije i vladavine prava, kao i implementacije sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine.
"Nakon toga, predviđeno je da se dogovorene tranše isplaćuju dva puta godišnje, a uvek nakon provere i potvrde da su ovi preduslovi i dalje ispunjeni, i nakon potvrde da su dogovorene mere iz Reformske agende zaista i sprovedene", rekla je Mihajlović.
Ona je dodala da je taj Instrument osmišljen tako da se sredstva isplaćuju isključivo prema reformskom učinku, a po uzoru na Instrument za oporavak i otpornost (Recovery and Resilience Facility) koji podržava reforme u zemljama članicama EU od 2021. godine.
Komentari (0)