Šta piše u planu rasta za Zapadni Balkan: Šest milijardi evra pomoći i pristup tržištu EU
Komentari08/11/2023
-14:04
U najnovijem planu rasta za Zapadni Balkan, koji je predstavljen u Briselu navodi se da Evropska komisija čvrsto veruje da proširenje ostaje ključna politika Evropske unije, a posebno da je punopravno članstvo Zapadnog Balkana u EU u političkim, bezbednosnim i ekonomskim interesima Unije.
Kako se navodi u dokumentu, rat Rusije protiv Ukrajine još jednom ilustruje potrebu za odlučnim geostrateškim ulaganjem u stabilnu, jaku i ujedinjenu Evropu i ističe se da je rat imao značajan uticaj na partnere sa Zapadnog Balkana, stvarajući dodatni pritisak na njihove ekonomije i društva i stvarajući rizike po njihovu stabilnost.
"Potreba da se oni približe EU i da se ubrza njihov proces pridruživanja, zasnovan na reformama vezanim za EU u zemljama, nikada nije bila jasnija nego danas. Većina građana zemalja Zapadnog Balkana smatraju da bi članstvo njihove zemlje u EU bilo dobro i u tom pogledu, novi plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja priliku za dalje povećanje vidljivosti i svesti o podršci EU regionu", navodi se u dokumentu.
Dodaje se da je ekonomska konvergencija suštinski element za približavanje zemalja Zapadnog Balkana EU, ali i dodaje da trenutno nivo i brzina konvergencije između Zapadnog Balkana i EU nisu zadovoljavajući - bilo u smislu reformskih procesa ili socio-ekonomske konvergencije, kao i da to koči njihov napredak na putu ka EU.
"Zato postoji potreba da se ubrza i podstakne priprema Zapadnog Balkana za članstvo u EU tako što će se izneti neke od njegovih prednosti, posebno na načine koji mogu direktno da osete građani zemalja Zapadnog Balkana. Cilj bi trebalo da omogući partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali brzinu procesa proširenja i rast njihovih ekonomija", navodi se.
U tom smislu, Komisija predlaže novi plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan na četiri stuba, čiji je cilj unapređenje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, usklađivanjem Zapadnog Balkana sa pravilima jedinstvenog tržišta, jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz Zajedničko Regionalno tržište na osnovu pravila i standarda EU, ubrzavanje temeljnih reformi, uključujući i povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz reformu i rast.
Ta finansijska pomoć povećava se za šest milijardi evra bespovratne podrške i kreditne podrške, uz plaćanje uslovljeno ispunjavanjem reformi.
Kako se navodi, temeljne reforme, uključujući jačanje vladavine prava i osnovnih prava, su neophodne za stvaranje povoljnog okruženja za privlačenje investicija i generisanje održiv ekonomski rast uz smanjenje emisija.
"Ovaj novi plan rasta nadovezuje se na postojeću metodologiju proširenja", navodi se i dodaje da plan rasta ne dovodi u pitanje tekuće procese pristupanja i posebne uslove koji su u njemu izloženi u ovom kontekstu, posebno u pogledu osnova.
Pojašnjava se i da je Zajedničko regionalno tržište (CRM) inicijativa koju su dogovorili lideri šest zemalja Zapadnog Balkana na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji 2020. godine.
Predviđeno je i da plan pomogne zemlje da se fokusiraju na zajedničku budućnost kao članice EU i da prevaziđu bilateralne izazove koji, navodi se nažalost troše previše energije u regionu i sputavaju je.
Tu je bitno jačanje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije jer, ističe se za zemlje na putu pristupanja EU, bliža povezanost sa jedinstvenom EU tržištem bi donosila koristi koje bi mogle direktno da osete građani zemalja Zapadnog Balkana.
Završetak posla na koji se šest partnera obavezalo u kontekstu zajedničkog regionalnog Tržišta biće neophodan preduslov za bližu integraciju sa jedinstvenim tržištem. Navodi se i da će potencijal dalje integracije Zapadnog Balkana u odgovarajuće delove jedinstvenog tržišta biti podržan jačanjem infrastrukturnih veza sa EU, pre svega implementacijom Global Gateway strategije na Zapadnom Balkanu.
Takođe EK namerava da predložiti izmene i dopune Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kako bi se uveo mehanizam koji bi omogućio telima SSP-a da prošire prava i obaveze pravne tekovine EU na Zapadni Balkan, kada se ispune uslovi.
EK predlaže predlaže da EU da hrabru ponudu regionu, ponudu koja pruža mogućnosti za jačanje socio-ekonomske konvergencije i dovođenje naših partnera bliže jedinstvenom tržištu EU u mnogim oblastima, pored značajnih dodatnih finansijskih sredstava podrške. Tom ponudom nastoji da se neke ekonomske koristi prenesu u pretpristupnom periodu, što će doneti korist za celu EU.
Da bi se otkrio potencijal ovog plana rasta, partneri sa Zapadnog Balkana će morati da ispune ovu ponudu uz odlučne napore da se napreduje i na domaćoj reformskoj agendi i na jačanju ekonomske integracije u regionu.
Vlasti zemalja imaju odgovornost da komuniciraju i rade efektivno na planu rasta i njegovu implementaciju.
Kao mere podrške integraciji u jedinstveno tržište predlažu se podsticanje inovacija, povećanje valorizacije znanja i zaštita ulaganja u nove proizvode, uspostavljanje strukturirane mreže saradnje između partnera sa Zapadnog Balkana, zatim podsticanje razvoja poljoprivredno-prehrambene industrije, uključujući ribarstvo i vodozemstvo, u skladu sa EU standardima.
Takođe kao mera se predlaže i podsticanje poljoprivredne trgovine, podsticanje inovacija razvojem posebnog Evropskog saveta za inovacije, ubrzanje transfera i nadogradnje tehnoloških i društvenih inovacijskih rešenja za postizanje klimatski neutralnih i pametnih gradova.
Takođe potrebno je region Zapadnog Balkana učiniti otpornijim na sajber kriminal i pojačati zajedničku borbu, uključujući povećanje učešća u obukama i događajima koje organizuje Agencija EU za Sajber bezbednost (ENISA).
"Zajedno, Zapadni Balkan i EU treba da iskoriste ovu priliku da ubrzaju napredak na putu pristupanja", zaključuje se u dokumentu.
Varhelji: Plan rasta prilika za ranu integraciju u EU
Plan rasta EU za Zapadni Balkan potpuno je novi i smeo pristup koji služi kao katalizator napretka da se zatvori ekonomski i društveni jaz između Zapadnog Balkana i EU i stvori prilika za ranu integraciju regiona u EU, pre nego što joj se defakto pridruži, izjavio je danas evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelji i istakao da se u okviru njega predlaže finansijska pomoć od šest milijardi evra.
Varhelji je na konferenciji za novinare u Briselu ocenio da se u procesu proširenja uvek govori o "institucionalnom delu posla" i pozvao da se fokus ovog puta stvari na "stvarnu integraciju na terenu", što znači bavljenje time kako će EU ubrzati integraciju privreda, duštava i država, zajedno sa partnerima na Zapadnom Balkanu.
"To donosi stvarne prednosti za obe strane, a trebalo bi da donese korist od članstva čak pre pristupanja", rekao je Varhelji.
On je istakao da plan ima četiri aspekta, od kojih prvi podrazumeva što bržu integraciju zainteresovanih partnera sa Zapadnog Balkana u okviru četiri slobode, odnosno u oblasti slobodnog kretanja ljudi, roba, kapitala i usluga i da se što brže izbore sa preuzimanjem svih obaveza koje proizilaze iz procesa i pravila EU.
On je istakao da je EU u tom smislu spremna da im pomogne i stavi na raspolaganje svako za to potrebno sredstvo, ali da zauzvrat traži da to u velikoj meri doprinese prosperitetu, stabilnosti i bezbednosti regiona.
"Zato od njih tražio da se jedni prema drugima odnose kako će se odnositi prema nama, što znači jednom kada su integrisani u okviru četiri slobode, trebalo bi da uzvrate to drugim partnerima na Zapadnom Balkanu", rekao je Varhelji.
On je dodao da je drugi ključni stub ovog plana da se pomogne partnerima na Zapadnom Balkanu da ubrzaju proces reformi jer integrisanje u okviru četiri slobode podrazumeva teške i kompleksne reforme.
"Teške i kompleksne reforme koje će koristiti zemljama Zapadnog Balkana", naglasio je Varhelji i dodao da EU zato želi da sa zemljama Zapadnog Balkana zajedno izradi detaljan plan za svaku godinu kako bi se ubrzao napredak na terenu kada je reč o reformama, uključujući u oblastima vladavine prava i demokratije kao ključnim uslovima za svaku integraciju u EU.
Kao treći aspekt istakao je da, kada se ove zemlje integrišu sa tržištem i socijalnim sistemima EU, ne mogu same na tom putu da zatvore jaz u finansijskoj podršci i da je zato EU spremna da obezbedi dodatnu podršku da ubrza taj zajednički rad.
"Zato predlažemo Savezu da poveća finansijsku podršku za agendu reformi i obezbedimo dodatnih 6 milijardi evra", rekao je Varhelji. On je naglasio da je podsticaj Zapadnom Balkanu potreban i tom regionu, ali i EU.
Komentari (0)