Igre 
Dobrovoljni penzioni fondovi i inflacija: Isplati li se ulagati u privatnu penziju?
Komentari03/05/2024
-18:57
Svako priželjkuje finasijski mirnu starost, ali malo ko će je i dočekati ukoliko se bude oslanjao na novac koji mu sleduje ukoliko ispuni uslove za državnu penziju, kažu stručnjaci. Broj investitora u privatne penzione fondove iznosi 220.714 korisnika, što znači da u proseku svaki deseti zaposleni investira u privatne penzije. Podaci pokazuju da je imovina ovih fondova, kao i broj korisnika u stalnom porastu, ali se postavlja pitanje u kojoj meri su oni isplativi za građane.
Da vas ne bi pitala starost - gde vam je bila mladost, osiguravajuće kuće i pojedini stručnjaci će vam preporučiti da deo svojih mesečnih prihoda ulažete u privatne penzione fondove.
A upravo je sve više onih koji se odlučuju za ovaj vid investicije, jer prema analizi Narodne banke Srbije, na kraju četvrtog tromesečja prošle godine u fondove je uplaćivalo 220.714 korisnika, što je za 2,4 odsto više nego na kraju 2022. godine.
Broj korisnika stalno raste, ali raste i imovina privatnih fondova, koja je u istom periodu narasla za 11,5 odsto, pa je tako imetak fondova na kraju prošle godine iznosio 53,8 milijardi dinara.
profimedia
U izveštaju se takođe navodi da je prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju četvrtog tromesečja bila oko 48 godina, a prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova koji su dosad najmanje jednom uplatili doprinos iznosio je približno 272.000 dinara.
Najviše korisnika ima u starosnoj kategoriji od 40 do 49 godina (76.189).
A da se roditelji odlučuju na to da svoju decu "obezbede" na ovaj način, govori podatak da postoji 212 korisnika fondova koji imaju devet ili manje godina, dok broj korisnika koji imaju između deset i 19 godina iznosi 545, pokazuju podaci NBS.
Povezane vesti
Inflacija pojela ušteđevinu?
Od februara prošle godine maksimalni neoporezivi iznos penzijskog doprinosa bio je 7.529 dinara.
Iako se u izveštaju centralne banke navodi da je imovina na kraju četvrtog tromesečja 2023. iznosila 53,8 milijardi dinara, što predstavlja skok od 11,5 odsto u odnosu na kraj 2022. i rast od 2,7 odsto u odnosu na kraj prethodnog kvartala, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosek inflacije u 2023. iznosio je 12,1 odsto, što ukazuje na nizak realni rast imovine fondova, prenosi Bloomberg Adria.
Da je inflacija pojela ušteđevinu, saglasan je Dušan Uzelac sa sajta "Kamatica" koji za Euronews Srbija kaže da je to slučaj zato što se pogodilo da imaju "graničnu stopu prinosa".
E-Stock/Dimitrije Goll
Ipak, on ne smatra samo da je inflacija anulirala ušteđevinu, već da je prinos sačuvao naš novac.
"Ako je inflacija obezvredila prinos bar je zadržala konstantnu vrednost tog uloga. Znači nije se zadovoljila jednačina da se taj naš ulog uveća ali mu se bar zadržala vrednost, odnosno taj prinos je anulirao inflaciju što je bolje nego da je novac stajao na polici", ističe naš sagovornik.
Da li se isplati?
Na tržištu ovih fondova su na kraju posmatranog perioda i dalje poslovala četiri društva za upravljanje - Generali, Raiffeisen Future, DDOR Garant i Dunav - koja su upravljala imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, potom pet banaka posrednika, jedno društvo za osiguranje posrednik i dve kastodi banke, piše Bloomberg Adria.
Penzioni fondovi su novina na našem tržištu, ne u kalendarskom smislu, već u smislu reakcije tržišta, kaže naš sagovornik, navodeći da ih većina i dalje doživljava kao nepoznanicu.
Povezane vesti
"Penzioni fondovi su neka vrsta dodatka na tu državnu penziju gde vi imate te državne računice koju imate sa svakom platom koja vam je obavezna, imate mogućnost da odvajate i samostalno neki deo na gomilu koju vode taj penzioni fond i koji bi trebalo da obezbedi neki prinos i da tu gomilu uveća", objašnjava Uzelac.
Pixabay
Kada je reč o strukturi ulaganja imovine fondova, ona se nije značajnije promenila u odnosu na prethodni period, pa su najveći udeo imale državne obveznice, koje su činile 70,1 odsto ukupne imovine, što je glavna zamerka Fiskalnog saveta kada je reč o poslovanju fondova.
"Ono što je tu loše, odnosno ono na šta nemate kontrolu jeste - gde će penzioni fond uložiti taj novac, da li će taj novac dovesti zaradu od 20 ili samo pet odsto godišnje, da li će to biti dovoljno u odnosu na inflaciju koja je uvek prisutna", ukazuje naš sagovornik, navodeći da se radi o indirektnom investiranju, koji se zasniva na tome da li u dvoljnoj meri razumete njihovo model investicione platforme i da li verujete konkretno tom modelu i investicionom fondu.
Povezane vesti
Postoji li rizik?
Nadzor nad radom i kontrolu društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima vrši Narodna banka Srbije.
Kada je reč o riziku, naš sagovornik ističe da "investiranje i "rizik" ne mogu da budu u istoj rečenici, navodeći da onaj ko je investitor više razume stranu garancija nego rizika.
"Garancije u smislu dobrovoljnih penzionih fondova je regulativa države koja ih obavezuje da se ne igraju sa novcem građana, već da investiraju u stabilne investicione opcije. Tako, državne obaveznice isplivavaju kao najstabilniji oblik, zato što za te obaveznice garantuje država kao najveća institucija u tom ekonomskom smislu", objašnjava Uzelac.
profimedia
Ipak, naš sagovornik nabraja i neke "rizične elemente" ove vrste investiranja.
"Tu postoji rizik od raznih stvari - nelikvidnosti države, nestanka države... Zato kažem, traženje rizika bi bilo površno, ali je opet sa druge strane kontrolisano, može se reći da je ovo bezbedniji pristup, ali ga i prati prinos koji je u određenoj meri organičen".
Šta je alternativa?
Uzelac naglašava da korisnici mogu dobiti mnogo više u nekim drugim investicionim opcijama, ali da je "na kraju dana to balans između razumevanja u šta ulažemo i željenog povrata na to što smo uložili".
"Univerzalna računica, univerzalno pravilo je da investirate u ono što razumete i u ono u šta verujete. Jedna i druga stvar mora da se zadovolji, i to je opet individualno. Ako bi nekom objasnili da investira u maline, a nikad u životu nisu prišli tom biznisu, biće teško da se odluče za to", objašnjavanaš sagovornik.
Sa druge strane, neko ko se bavi poljoprivredom, ako mu kažete da investira u proizvodnju nekih mašina, njemu će to biti strano, dodaje Uzelac, navodeći da pojedinac mora da razume i da veruje u taj biznis.
Tanjug/Zoran Žestić
Ipak, on izdvaja jedan vid investiranja kome su naši građani najčešće skloni.
"Nekretnine imaju toliki uticaj kod nas zato što su svima razumljive i zato što svi veruju u njih, jer su druge opcije u koje su verovali, neki su se opekli pa su zato nekretnine kao opcija ostale popularne. Na tržištu postoji opcija zajedničkog investiranja u nekretnine tako da je to nešto što može da bude alternativa svim ostalim oblicima", ističe naš sagovornik poručivši da "što pre građani počnu da investiraju, pre će se profilisati za ono što im najviše paše".
Primedbe Fiskalnog saveta
Početkom 2022. godine, Fiskalni savet je ocenio da u prvih 15 godina postojanja - privatni penzioni fondovi nisu ispunili reformska očekivanja.
Kao glavnu zamerku Fiskalni savet tada je naveo to što je dotadašnja investiciona politika, koja se dominantno oslanja na državne obveznice, nije u stanju da štedišama pruži zadovoljavajuće stope prinosa koji su u prethodnom periodu bili negativni u realnom iznosu, 2020. godine -0,3 odsto i 2021. - 6,1 odsto.
profimedia
Ukazali su i na to i da uprkos izdašnim i ekskluzivnim poreskim olakšicama, penzijski fondovi nisu uspeli da se probiju na tržištu rada, što pokazuju podaci da manje od 10 odsto radnika ima otvorene račune, dok svega tri odsto iole redovno štedi u penzijskim fondovima.
Iz Fiskalnog saveta su tada i preporučili izmene koje bi unapredile poslovanje ovih fondova, a među kojima je - ukidanje limita da samo 10 odsto imovine sme biti investirano u inostranstvu, ali i da se "postojeće regresivne i izdašne poreske olakšice zamene skromnijim i progresivnijim direktnim budžetskim subvencijama".
Komentari (0)