Igre 
Tri ključna faktora dovela do usporavanja inflacije: Očekuje se pad cena hrane u Srbiji
Komentari19/11/2023
-19:30
Međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru se spustila na jednocifreni broj i iznosi 8,5 odsto, pokazuju zvanični podaci. Prema proceni stručnjaka, smanjenju inflacije u najvećoj meri doprineo je nastavak usporavanja cena hrane, kao i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije.
Poslednji podaci koji su objavljeni 12. novembra na sajtu Republičkog zavoda za statistiku Srbije pokazuju da su potrošačke cene u oktobru 2023. u odnosu na oktobar 2022. povećane za 8,5 odsto. Vrhunac se beleži u martu 2023. kada su potrošačke cene porasle za 16 odsto.
Rekord po rastu cena još uvek drži povrće, koje je za godinu dana poskupelo 12,6 odsto.
Šta pokazuje statistika u EU i Srbiji
Prema poslednjim statističkim podacima iz oktobra, najveći rast cena hrane u Evropi beleži Turska sa 72 odsto, sledi Island sa 11,7 odsto, da bi od svih drugih evropskih zemalja na trećem mestu bila Srbija sa 10,5 odsto rasta cena hrane. Najniži rast beleži Ukrajina - 2,6 odsto.
Prema podacima Evrostata, maslinovo ulje je skuplje za 75 odsto u odnosu na januar 2021. i trend rasta njegove cene nastavlja da dominira.
Jaja su u EU u septembru ove godine skuplja za 37 odsto nego u januru 2021. godine, a cena polako opada od avgusta i septembra.
U Srbiji danas 10 komada jaja klase L mogu se kupiti u marketima između 230 i 250 dinara, a na pijaci su 20 dinara jeftinije, odnosno od 210 do 230 dinara. Samo pre dve godine jaja su bila za 100 dinara jeftinija i koštala su između 130 i 150 dinara za 10 komada.
Tanjug/Sava Radovanović
Povezane vesti
Od januara 2021. do septembra ove godine krompir je poskupeo za 53 odsto u EU, a vrhunac njegove cene beleži se u junu kada su cene bile veće za 60 odsto skuplji nego u januaru 2021.
U Srbiji ove godine u marketima kilogram belog krompira može se kupiti između 80 i 100 dinara, a na pijacama od 70 do 100 dinara. Pre samo dve godine, kilogram belog krompira mogao je da se kupi po ceni između 55 i 65 dinara.
profimedia
Šta je dovelo do usporavanja inflacije
Inflacija je u Srbiji sa septembarskih 10,5 odsto u oktobru pala na 8,5 odsto. Pojekcija Narodne banke Srbije je da će ona do kraja godine biti osam odsto.
Mališa Đukić sa Beogradske bankarske akademije kaže za Euronews Srbija da se ključni faktori koji su doveli do smanjenja inflacije odnose na smanjenje troškova, odnosno cena energenata.
"Tu prvenstveno mislim na naftu i gas. Drugi razlog jeste usporavanje rasta cena hrane, odnosno u nekim slučajevima pad cena hrane. Treći faktor jeste restriktivna monetarna politika, odnosno povećanje kamatnih stopa zajedno sa smanjenjem ponude novca koji je imao za cilj da poskupi novac i da na taj način utiče na usporavanje cena, odnosno obaranje inflacije", rekao je Đukić.
On kaže da svako smanjenje cena usporava inflaciju i navodi da je i akcija "Bolja cena" sigurno imala neki doprinos u obaranju cena hrane, odnosno inflacije.
"Stvaraju se uslovi za postepeno obaranje cena hrane"
Đukić je naveo da prvi put u drugoj polovini ove godine cene nekih proizvoda u Evropi beleže blagi pad što je preokret trenda u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu.
Povezane vesti
"Stvaraju se uslovi za postepeno obaranje cena hrane što je u velikoj meri posledica činjenice da se stabilizuju lanci snabdevanja i da se cene energenata vraćaju na nivo pre rata u Ukrajini. Očekivanja u tom smislu mogu na neki način biti pozitivna jer manje-više kretanje cena u Evropi se pre ili kasnije prenese i na kretanje cena hrane u Srbiji", rekao je Đukić.
Inflacija u evrozoni je sa 5,2 odsto u avgustu smanjena na 4,3 odsto u septembru. Na pitanje šta je uticalo na tako brz pad inflacije u evrozoni i zašto se to značajnije nije odrazilo na pad inflacije u Srbiji, Đukić je rekao da se i u Evropi vodi vrlo restriktivna monetarna politika.
"Svedoci smo ekstremno brzog rasta kamatnih stopa i uopšte smanjenja likvidnosti unutar finansijskog sistema što je oborilo i baznu inflaciju i ukupnu inflaciju. Ako pogledamo kretanje inflacije kod nas, dinamika je slična. Postoji neko vreme koje treba da prođe da bi se taj efekat preneo i na Srbiju. Ta očekivanja u pogledu daljeg usporavanja inflacije, odnosno pada su u skladu sa očekivanjima i dešavanjima konkretno u Evropi", naveo je on.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će prvi put u istoriji BDP Srbije biti 68 ili 69 milijardi evra uprkos krizi u svetu i aktuelnim ratovima.
Na pitanje u kakvom je stanju srpska ekonomija i da li su finansije stabilne, Đukić je rekao da ako se pogledaju ključni podaci, odnosno projekcije za narednu godinu, važno je da je fiskalni deficit na putanji smanjivanja, što stvara uslove za smanjenje javnog duga.
"To je vrlo bitna stvar. Druga bitna stvar je da su podaci koji se tiču priliva investicija ohrabrujući, što je bitno sa aspekta produktivnosti, odnosno zaposlenosti i uticaja koje to dalje ima na stabilnost kursa. Ključni makroekonomski podaci su dobri i može se izvesti zaključak da je srpska ekonomija, odnosno privreda stabilna", zaključio je Đukić.
Komentari (0)