Igre 
Stručnjaci za Euronews Srbija: Namirnice na srpskom tržištu bezbedne, broj vraćenih pošiljki zanemarljiv
Komentari18/09/2023
-22:17
Od početka godine na portalu Evropske unije za brzo upozoravanje (POK) navedeno da je zaustavljeno 17 pošiljki prehrambenih proizvoda iz Srbije. Među njima su bile jabuke, nektarine, brskve i šljive zbog visokog nivoa pesticida, dimljeni losos zbog listerije... Ovakvi slučajevi otvorili su pitanje da li je hrana koja se može kupiti na domaćem tržištu bezbedna za konzumiranje, a stručnjaci za Euronews Srbija tvrde da građani nemaju razloga za strah.
U poslednjih mesec dana na hrvatskoj granici zaustavljeno je nekoliko pošiljki prehrambenih proizvoda iz Srbije - pošiljke breskvi i šljiva imale su visok nivo pesticida, a čips je sadržao kancerogene sastojke.
Ispostavilo se da je insekticid koji je pronađen u pošiljci breskvi koja je vraćena iz Hrvatske zabranjen za upotrebu u Srbiji 2019. godine, a celokupna pošiljka je zatim i uništena. Protiv izvoznika je pokrenut privredni prestup kod nadležnog suda, a prekršajno će odgovarati i proizvođač, lice koje je prilikom proizvodnje koristilo zabranjeni pesticid hlorpirifos.
U čipsu koji je zaustavljen na hrvatskoj granici pronađen je visok nivo kancerogenog akrilamida, a poljoprivredna inspekcija izdala nalog za vanrednu kontrolu pogona za proizvodnju spornog proizvoda.
Euronews
Poslednji slučaj u nizu je prošlonedeljno zaustavljanje krastavaca iz Srbije na granici sa Slovenijom. U količini od 18 tona svežeg povrća pronađen je nedozvoljeni fungicid metalaksila, a prema rečima Nebojše Milosavljevića, direktora Uprava za zaštitu bilja krastavci još stoje na granici - nisu uništeni, ni vraćeni, niti su pušteni u promet.
"Pretpostavljam da je u toku još neka laboratorijska analiza. Nemamo više inofrmacija, osim da u notifikaciji koju smo dobili piše da je to mali rizik. Notifikacija služi za upozorenje zemljama, odnosno članicama EU, o rizicima koje taj proizvod nosi. Kod niskog nivoa rizika zemlja odlučuje dalje šta će raditi sa proizvodom, a ono što je visokog rizika se uništava ili u toj zemlji ili se vraća nazad. Breskva je vraćena nazad i uništena, a šljiva je uništena na granici sa Hrvatskom", kaže Milosavljević za Euronews Srbija.
Kakva je hrana koju jedemo?
Informacije o prisustvu nedozvoljenih supstanci u prehrambenim proizvodima iz Srbije uznemirile su javnost, a mnogi su se, sa pravom, zapitali da li je hrana koju kupujemo bezbedna za ishranu. Ipak, stručnjaci koji su govorili za Euronews Srbija slažu se da građani nemaju razloga za strah.
Povezane vesti
"Generalno kada govorimo o bezbednosti hrane u Srbiji definitivno mogu da kažem da je ona bezbedna. Na osnovu svih rezultata koje imamo, na osnovu svih praćenja, monitoringa i skrininga, mislim da jedemo hranu koja je bezbedna i ne treba da se naši građani toga boje", kaže Milosavljević.
Ističe da se iz Srbije godišnje izveze više od 20.000 pošiljaka, a da smo prošle godine imali samo dve notifikacije, dok je ove godine pet.
"Za godinu dana se objavi nekoliko hiljada notifikacija. Pojedine zemlje EU imaju i po 500 ili 600 notifikacija. One nisu nešto što će zaustaviti proizvodnju, što će na neki način sprečiti plasman proizvoda, ali jeste upozorenje proizvođačima, distributerima i svim onima koji rukuju sa hranom da znaju kako i na koj način treba da postupaju", objašnjava on.
Milosavljević ističe da je nemoguće kontrolisati svakog proizvođača, te da se kontrole vrše po principu slučajnog uzorka.
"Na godišnjem nivou uzimamo nekoliko hiljada uzoraka na domaćem tržištu. Naš procenat neusaglašenosti nikada nije prešao tri odsto. Taj nizak nivo nam daje neku garanciju da dosta dobro radimo", kaže on.
Osim državnog monitoringa i kontrole kvaliteta, proizvođači i sami kontrolišu svoje proizvode.
Aleksandar Nešić, rukovodilac laboratorije u Institutu Superlab, kaže da kontrolu uglavnom traže kompanije, ali da ta laboratorija ima zahteva za ispitivanja i proizvoda poljoprivrednih gazdinstava i individualnih poljoprivrednika.
Euronews
Povezane vesti
"Mislim da je u Srbiji hrana generalno dobrog kvaliteta i bezbedna. Proizvođači su dobro upoznati sa procesom, kako da se ponašaju i koji je sistem kontrole. Međutim, uvek imate pojedince koji nešto ne poštuju", kaže Nešić.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Novica Miletić naglašava da je nemoguće imati savremenu proizvodnju bez pesticida.
"Kada se desi neki ekcident onda se više priča o tome. Mi imamo jako nizak procenat neispravnih proizvoda. To nije znak da ne treba raditi da to bude još manje, ali za sada potrošači nisu ugroženi", kaže on.
Povezane vesti
Ključ u edukaciji proizvođača
Uprkos tome što su saglasni da građani nisu ugroženi, stručnjaci napominju da je neophodna edukacija proizvođača kako bi se slučajevi prisustva nedozvoljenih supstanci anulirali.
"Imamo klijente koji su mali proizvođači. Tu je uvek na raspolaganju pomoć iz laboratorije da ih upute šta treba uraditi da bi određeni proizvod bio zdravstveno ispravan. Ta edukcija je ključna", kaže Nešić.
Iako navodi da su proizvođači dovoljno edukovani, i Milosavljević ističe da bi dodatna edukacija pomogla, te da u tu svrhu postoje pravilinici.
Euronews
I za profesora Miletića ključ je u edukaciji, pre svega manjih proizvođača. Kako ističe, to je preventvno delovanje, koje će onemogućiti ili bar umanjiti mogućnost da do sličnih propusta ponovo dođe.
"Ne treba da budemo vatrogasci i gasimo požar. Mi moram da se turdimo da se ne izazove požar", naglašava on.
Komentari (0)