Igre 
Novi ciklus programa "Moja prva plata": Koji profili su najtraženiji i koliko je mladih dobilo zaposlenje
Komentari22/10/2023
-16:59
Program "Moja prva plata" koji omogućava da mladi do 30 godina steknu iskustvo radeći devet meseci kod poslodavca u privatnom ili javnom sektoru, realizuje se od 2020. godine. Javni poziv za realizaciju tog programa podsticanja zapošljavanja mladih nedavno je ponovo objavljen. Program, kako se navodi na sajtu Moja prva plata, omogućava da se do 10.000 mladih srednjeg i visokog obrazovanja, do navršenih 30 godina, bez radnog iskustva, osposobi za samostalan rad na konkretnim poslovima.
Zanimanja za koja se najveći broj mladih sa visokim obrazovanjem osposobljavaju su doktor medicine, doktor stomatologije, farmaceut, referent za normativno-pravne poslove, pravnik ekonomista, komercijalista, bankarski službenik, bibliotekar, programer, arhitekta, arhivar, nastavnici različitih grupa predmeta, psiholog, pedagod, socijalni radnik, novinar, inženjeri bezbednosti i zdravlja na radu, inženjer kontrole kvaliteta...
Kada je reč o mladima sa srednjom školom, tu su poslovi kao što su administrativni službenik, poslovni sekretar, kontista, knjigovodstveni službenik, knjigovođa, računovođa, finansijski referent, medicinski tehničar, fizioterapeut, zubni tehničar, farmaceutski tehničar, prodavac, konobar, krojač, šivač, kuvar, kozmetičar, dispečer saobraćaja, automehaničar, mašinski tehničar, tehničar drumskog saobraćaja, frizer, pekar, mesar...
U prethodnim ciklusima programa oko 75 odsto mladih bilo je sa srednjim obrazovanjem, a oko 25 odsto sa visokim obrazovanjem.
U 2020. godini bilo je uključeno 8.224, u 2021. godini 8.976 i u 2022. godini 9.387 mladih. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje navode za Euronews Srbija da je od ukupnog broja uključenih u program, blizu 8.000 mladih imalo zaposlenje u roku od šest meseci po izlasku iz programa, kod istog ili kod drugog poslodavca.
Prijavljivanje kandidata u novom ciklusu programa "Moja prva plata", čiji je cilj da se podstakne zapošljavanje mladih i pruži podrška privredi u rešavanju problema s nedostatkom kadrova, počinje 6. novembra i traje do 24. novembra, a prijavljivanje poslodavaca do 31. oktobra.
profimedia
Kolike će biti mesečne naknade
Za realizaciju programa "Moja prva plata" u 2023. godini iz budžeta Srbije izdvojena su sredstva u iznosu od 2,9 milijardi dinara, a onima koji uđu u program Nacionalna služba za zapošljavanje isplaćivaće mesečno 28.000 dinara ukoliko imaju srednje obrazovanje, odnosno 34.000 dinara za fakultetski obrazovane.
Povezane vesti
Nacionalna služba za zapošljavanje vršiće obračun i uplatu doprinosa za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u skladu sa zakonom.
Osim mesečnog iznosa koji od države dobijaju mladi tokom devet meseci, poslodavac može angažovanim licima isplatiti dodatna sredstva, koja na mesečnom nivou ne mogu biti veća od iznosa koji isplaćuje Nacionalna služba za zapošljavanje.
Kako kažu u toj službi, na dodatni novčani iznos koji uplaćuje poslodavac, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana, plaća se porez na druge prihode po stopi od 20 odsto.
Osim povećanog iznosa novčane naknade ove godine, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje navode da se novina odnosi i na uslove koji se tiču angažovanja mentora od strane poslodavca, koji su ove godine bliže definisani.
Koliko su darežljivi poslodavci
U Uniji poslodavaca Srbije kažu da je prema informacijama koje su dobili od Nacionalne službe za zapošljavanje, zanimljiv podatak da se pravnici i ekonomisti najmanje zadržavaju na evidenciji te službe što je, dodaju, logično s obzirom na prirodu samim fakulteta i oblasti koje pokrivaju.
"Sada će biti zanimljivo poslodavcima da nađu kandidate za ove profile s obzirom na to da je naknada koju će dobijati kandidati daleko niža u odnosu na plate koje dobijaju zaposleni na tim pozicijama", rekla je za Euronews Srbija Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca.
Ona je ispričala da su sa kandidatkinjama koje su ranije bile u Uniji poslodavaca u okviru programa odmah potpisali ugovor na dupli iznos, a da je od jedna od njih posle završetka programa dobila stalno zaposlenje u Uniji i da radi kao pravna savetnica.
Povezane vesti
Jevtović je rekla da većina poslodavaca to i radi da bi motivisali mlade da ostanu nakon isteka perioda programa "Moja prva plata" i da su "dupli iznosi" naknada postali pravilo.
Ona kaže da su dosadašnja iskustva pokazala da su poslodavci veoma zainteresovani za program jer im je to jedan od načina da nađu adekvatne kadrove kako bi popunili one koji nedostaju i kako bi pokusali da mlade ljude zadrže u Srbiji.
Među najtraženijim profilima su pravnici, ekonomisti i IT sektor, a od zanimanja sa nižim stepenom obrazovanja štampari i šegrti u građevinskim firmama.
profimedia
"To se menja iz godine u godinu. S obzirom na sadašnje deficite u svim mogućim segmentima privrede, videćemo koji profili će u ovoj godini biti najtraženiji. Mimo toga sto program ima za cilj da popuni nedostajući kadar, bitno je da ti mladi steknu neko radno iskustvo da bi mogli da uđu u utakmicu na tržištu rada i da budu što konkurentniji u budućnosti", rekla je Jevtović.
Koje su zamerke?
Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović kaže za Euronews Srbija da je pohvalno i pozitivno što poslodavci daju mladima više novca nego što je predviđeno programom i da to govori o tome koliko je poslodavcima stalo da zadrže nekoga za koga će ispostaviti da je dobar radnik.
"Ono što verovatno mladima ne odgovora jeste što su tu nadokande toliko niske čak i kad bi ih duplirali. Ako bi poslodavci pokrili još toliko koliko daje država, ne znam da li bi uopšte dobacili do neke prosečne plate u Srbiji, a fakultetski obrazovani posebno u deficitarnim zanimanjima, verovatno očekuju da imaju veću zaradu od prosečne", rekao je Reljanović za Euronews Srbija.
On, međutim, smatra da je sporna sama suština programa jer se mladima nude uslovi niži od zakonskog minimuma i ne ide ni staž za vreme trajanja isplate nadoknade.
"Ničemu im ne služi ne samo u smislu da im ne teče penzijski staž, nego i u smislu da im ne teče pripravnički staž. Ako je potrebno polagati određeni ispit posle pripravništva, oni ne mogu program Moja prva plata da za to iskoriste. Poslodavci su spremni da doprinesu ali mi se čini da to i dalje nije dovoljno da bi se mladi zadržali u tom smislu da izaberu karijeru ili stalno zaposlenje na nekom poslu samo zbog toga. Ako imate deficit na tržištu, ako vam je potreban neko ko će da obavlja određeni posao, vi ćete njega platiti maksimalno koliko možete a da ne budete u gubitku, nećete ga plaćati 34.000 dinara", rekao je Reljanović.
On kaže da poslodavac koji primi nekog kandidata kroz program "Moja prva plata" može za dva, tri meseca da vidi da li je on odličan radnik.
"Ne mora da sedi devet meseci kod njega, on će mu ponuditi stalno zaposlenje i daleko bolje, povoljnije uslove rada, a ovako čini mi se da se sve svodi na to da poslodavci žele da minimalno investiraju a da dobiju što bolje radnike i da ih što više iskoriste dok su u tom programu", naveo je Reljanović.
On je rekao da je u vreme kada je počeo taj program govorio da je neustavan i da program "Moja prva plata" treba urediti po uzoru na nekadašnji "Prva šansa" za koji navodi da je takođe bio diskutabilan iz raznih razloga ali da je makar poštovao zakonske minimume rada.
"Ili ćete iskreno pristupiti tome da mlade vežete za poslodavce i tržište rada u Srbiji ili nećete. Ne možete tražiti polovična rešenja - da probate da ih iskoristite na brzinu a onda se čudite što neće da ostanu u Srbiji da rade", zaključio je Reljanović.
S druge strane, Svetlana Budmčević iz Unije poslodavaca Srbije kaže za Euronews Srbija da je iskustvo među poslodavcima da to niko nije doživljao kao zloupotrebu, navodeći da su takvi programi prakse i usavršavanja, kao što je program "Moja prva plata", podsticajni i za poslodavce i kandidate.
"Svako ko je bio u programu, a ko je smatrao da su mu neka prava uskraćena, mogao je da interveniše preko Nacionalne službe za zapošljavnje. Niko neće da dolazi na posao i da trpi nešto ako je to neko zlostavljanje ili smatra da je njegov rad zloupotrebljen. Mi smo konkurisali sa programima, pisali smo izveštaje po mesecima kako kandidati napreduju, koja znanja treba da steknu. Nije to moglo tek tako da vi primiti nekoga i da ga opteretite odmah nekim poslom. Nacionalna služba je to pratila, gedala je da li se ispunjavaju uslovi, sve je bilo propisano", rekla je Budimčević.
Komentari (0)