Igre 
Svaki deseti prima platu u gotovini ili deo novca na ruke: Koliko ih je spremno da prijavi poslodavca zbog rada na crno?
Komentari02/10/2023
-07:00
Svaki deseti građanin dobija platu ili isključivo u gotovini ili deo u gotovini a deo na račun, pokazali su rezultati najnovijeg istraživanja percepcije građana o sivoj ekonomiji koje je predstavio NALED, uz podršku Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje "Bolji način". Stručnjaci upozoravaju da postoje razne mahinacije sa neplaćanjem poreza i doprinosa i da se najčešće događa da se na račun uplati minimalna zarada, a ostatak na ruke.
Rezultati istraživanja su pokazali da velika većina građana Srbije mesečnu zaradu prima na tekući račun (79 odsto).
S druge strane, svaki deseti građanin dobija platu ili isključivo u gotovini (9 odsto), ili deo u gotovini, deo na račun (10 odsto).
Najmlađa populacija (uzrast 18 – 29 godina) češće od proseka svoju zaradu prima u na ruke (16 odsto).
Kakve su kontrole
U Poreskoj upravi za Euronews Srbija su naveli da je u 2022. godine izvršeno 2.157 kontrola, a tokom 2023. godine 778 kontrola obračuna poreza i doprinosa po odbitku.
Od 2.157 kontrola, izvršenih tokom 2022. godine, u 1.695 utvrđene su nepravilnosti (78,58 odsto). Od 778 izvršenih kontrola u 2023. godini u 572 utvrđene su nepravilnosti (73,52 odsto).
U Poreskoj upravi kažu da kontrolu vrše na osnovu redovnog, godišnjeg plana koji je zasnovan na oceni poreskog značaja i poreskog rizika poreskog obveznika, kao i na osnovu vanrednog plana.
E-Stock/Miloš Rafailović
Povezane vesti
Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović kaže za Euronews Srbija da je loše što su isplate zarada u gotovini postale česta pojava, navodeći da bi u tom smislu država trebalo više da preduzme da bi se tako nešto suzbilo.
"To je pitanje pre svega da za Ministarstvo finansija i Poresku upravu kako to sprečiti jer su se i druge zemlje sa tim suočavale. Hrvatska je pre nekoliko godina uvela da isplata cele zarade isključivo mora da ide preko bankovnog računa i to jeste jedan od efikasnih načina za borbu protiv izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa", rekao je Reljanović.
On smatra da bi moralo da bude više poreskih inspektora, da kontrola bude češća, temeljnija, nasumična, a ne najavljena i da politika kažnjavanja tih poslodavaca bude drastičnija.
Prema njegovim rečima, retko se dešava da poslodavci, odnosno odgovorno lice kod poslodavca bude osuđeno za neko krivično delo tim povodom, a prekršajne kazne su obično takve da se isplati da se ne uplaćuju porezi i doprinosi jer se na kraju plati neka minimalna kazna ili postupak zastari.
"To poništava taj trud i pozitivan uticaj koji radi Poreska uprava vršenjem nadzora", dodao je Relajnović.
Koje su sankcije za poslodavce
Na pitanje kakve su sankcije za poslodavce kada se utvrdi da nisu uplaćivali poreze i doprinose za zaposlene, u Poreskoj upravi kažu da su Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji definisani, pored ostalih, i poreski prekršaji za poreske obveznike koji ne podnosu poresku prijavu, neobračunaju i ne plate porez.
Poreski prekršaji se izriču u vidu novčanih kazni.
Povezane vesti
Reljanović kaže da su prekršajnim sudovi preopterećeni, da Zakon o prekršajima nije uvek povoljan po oštećenog i da sudije imaju vrlo blagu kaznenu politiku koju primenjuju vrlo dosledno tako da ona nema nikakav preventivni karakter.
"Niko nikada verovatno nije rekao 'ne smem ovo da radim jer ću platiti visoku novčanu kaznu u prekršajnom postupku'. Naprotiv, kazne koje se izriču su prema nekim podacima čak u proseku niže od minimalne predviđene kazne što je poražavajuće", rekao je Reljanović.
Koliko su zaposleni spremni da prijave nesavesnog poslodavca
Kada je reč o spremnosti građana da prijave svog poslodavca zbog zapošljavanja na crno, istraživanje koje je objavio NALED pokazalo je da su mišljenja podeljena.
Svaki drugi građanin navodi da je spreman da to učini, a spremnijima od ostalih čine se oni uzrasta od 40 do 49 godina (60 odsto).
Oni koji ne bi prijavili poslodavca, kao najčešći razlog navode strah od gubitka posla (38 odsto), a zatim uverenje da to nije njihova odgovornost (32 odsto).
U poređenju sa 2022. godinom, ne uočava se bitna razlika u mišljenju građana po pitanju spremnosti na prijavu rada na crno, navode u NALED-u.
S druge strane, iako je i dalje glavni razlog za one koji se ne bi odlučili na ovaj korak, strah od gubitka posla se sada navodi znatno ređe (38 odsto u odnosu na 44 odsto)
Reljanović je rekao da je dobro što zaposleni hoće da prijave poslodavce koji krše zakon. Dodaje da to ukazuje na činjenicu da radnici nisu neko sa kim može da se radi šta neko hoće, da oni znaju da je nešto pogrešno i da žele da ostvare neka svoja prava.
profimedia
On, međutim, navodi da postoje mnogi sistemski nedostaci, naročito kad je reč o inspekcijskom nadzoru i sudskoj zaštiti koji suštinski teraju da od te zaštite i odustanu i da jedan jako mali broj radnika na kraju pokrene neki postupak protiv poslodavca.
"Ako je tačno da je na to spreman svaki drugi građanin, to znači da su se ljudi ohrabrili jer iz mog iskustva daleko manji procent je onih koji žele da pokrenu neki postupak. Nažalost, često se dešava da ljudi dođu veoma rešeni da pokrenu neki postupak, da se konsultuju sa advokatom ili sa nekim ko pruža pravnu pomoć, a onda kad čuju kakvi su mehanizmi i kakav je put, koliko to traje i koliki su rizici i troškovi, onda obično odustanu", rekao je Reljanović.
Koliki su porezi na zarade
U Poreskoj upravi navode da se zarada oporezuje poreskom stopom od 10 odsto, dok stope doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iznose:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 24 odsto (14 odsto na teret zaposlenog i 10 odsto na teret poslodavca)
2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 10,3 odsto (5,15 odsto na teret zaposlenog i 5,15 odsto na teret poslodavca)
3) za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 0,75 odsto (na teret zaposlenog).
Prema računici Poreske uprave, ukupna obaveza poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu isplaćene minimalne zarade (koja za mesec jun 2023. godine bila neto 40.480,00 dinara, odnosno bruto 54.648,79 dinara), iznosi 22.448,08 dinara, i to: obaveza poreza i doprinosa iz zarade (na teret zaposlenog) 14.168,79 dinara (porez 3.293,68 dinara i doprinosi 10.875,11 dinara) i obaveza doprinosa na zaradu (na teret poslodavca) 8.279,29 dinara.
Ukupna obaveza poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na isplaćenu neto zaradu u iznosu od 90.000 dinara (bruto 125.290,73 dinara), iznosi 54.272,28 dinara, i to: obaveza poreza i doprinosa iz zarade (na teret zaposlenog) 35.290,73 dinara (porez 10.357,87 dinara plus doprinosi 24.932,86 dinara) i obaveza doprinosa na zaradu (na teret poslodavca) 18.981,55 dinara.
U Poreskoj upravi kažu da u vezi sa neobračunatim i neuplaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje fizička lica mogu izvršiti prijave poslodavca tako što će se pisanim putem obratiti nadležnoj filijali Poreske uprave, prema sedištu poslodavca, na osnovu koje će biti preduzeta aktivnost u okviru zakonom dodeljene nadležnosti. Zatim, prijavom preko aplikacije "Poreski alarm", kao i preko Кontakt centra Poreske uprave Srbije.
Komentari (0)