Cena maline viša nego prošle godine, ali proizvođači kažu da im zaradu kvari slab rod

Sudeći po cenama, maline su ove sezone postale veoma skupoceno voće. Međutim, proizvođači kažu da im se zarada neće drastično povećati, jer im rod nije ni izbliza kakv je bio ranije. 

Predsednik Asocijacije malinara Dobrivoje Radović smatra da situacija na nivou Srbije uopšte nije sjajna, pošto su u pojedinim regionima bile vremenske nepogode, naročito u poslednjih 20 dana na području Moravičko-zlatiborskog okruga, gde su tropske vrućine i dolazi do smanjenja samog i ploda i roda.

"Procene su da će biti 50 odsto roda manje nego lane. Cene su očekivajuće, spram ponude i potražnje na domaćem i svetskom tržištu. Kvalitet nije doveden u pitanje i on je fenomenalan, dok je kvanititet očajan. Ekonomska računica koja je smanjena za 50 do 60 odsto je jako loša za ovu godinu", rekao je Radović za Euronews Srbija.

RINA

Otkupna cena se razlikuje po regionima, a za vilamet prve klase proizvođači mogu dobiti od 350 do 400 dinara. Radović podseća da je prošle godine cena bila 215 do 220 dinara.

"Spram skoka svih ostalih cena i slabe ponude to nije nikakav bum. Cena bi i za nas proizvođače bila odlična da imamo 15 do 30 tona po hektaru, a to se na žalost ove sezone kreće od tri do pet tona po hektaru. Cena je bolja nego što je bila prethodnih godina, ali s obzirom na ekonomsku računicu i proizvodnju, nije to baš nešto sjajno", kaže predsednik Asocijacije malinara. 

On napominje da će i ove sezone od maline najviše profitirati izvoznici i hladnjačari, jer moraju zasititi potražnju na evropskom i svetskom tržištu. On je istakao i da mnogi pitaju kada će malinari biti zadovoljni i napomenuo da nema razloga za zadovoljstvo, jer prinos nije dovoljno dobar da bi i proizvožači mogli da zarade.

Prinos upola manji nego lane

"Led, grad, olujni vetrovi i sada ove vrućine su uticale na rod i to je smanjilo ukupne prihode", rekao je Radović. 

On kaže da je prošle godine proizvedeno 40.000 do 60.000 tona maline prošle godine, a ove godine se očekuje od 35.000 do 40.000 tona.

"Kod nas je već osmi dan kako se bere, a berba će biti završena za desetak dana, ako ne bude kiše. Usitnio je i plod, a i listovi se suše zbog visokih temperatura. Šest do sedam tona po hektaru može da se očekuje u malinjacima u kojima su primenjene sve agro-tehničke mere", kazao je predstavnik malinara.

Pixabay

On se osvrnuo i na stanje na svetskom tržištu, na kojem su lideri u proizvodnji maline Čile i Poljska i rekao da su i njihovi prinosi smanjeni za oko 60 odsto, tako da neće imati mnogo da ponude.

"Poljaci kupuju naše maline, jer nemaju dovoljno da isporuče sve za šta su primili avanse. Ova kriza na tržištu nije samo trenutna, već će i u narednim godinama potražnja za malinama biti veća, zbog suše. Za nove izdanke koji se spremaju za sledeću godinu, neće moći da izrastu i tu će biti ogroman problem kod nas u Srbiji", objasnio je Radović.