Igre 
"Trebalo je da rodi dobro, ali nije zbog suše": Posle ekstremno visokih temperatura novi problem na kukuruzu
Komentari05/10/2024
-11:08
Za poljoprivrednike u Moravičkom okrugu, ovogodišnja suša je bila podsetnik da se prirodni uslovi ne mogu predvideti, ali da se može bolje pripremiti za njih. Poljoprivrednici iz sela u okolini Čačka kažu da je ovo jedna od najtežih sezona koje pamte.
Dragan Glišović iz sela Milićevci kod Čačka kaže da kiše nije bilo dva meseca i da je rod kukuruza prepolovljen.
"Trebalo je da rodi dobro, ali nije zbog suše", rekao je on za Euronews Srbija i doda da će najverovatnije smanjiti setvu kukurza i da će preći da seje pšenicu i ječam.
On kaže i da je cena kukuruza od 21 do 22 dinara mala, ali da ga on ne prodaje već ga koristi za svoje potrebe.
Ima i onih koji su uspeli da ublaže posledice suše.
"Ovo je jedna od najsušnijih godina koje pamtim i visoke temperature su bile bez padavina.
Suša je dovela do smenjenja proizvodnje, ali i mogućnosti pojave aflatoksina u mleku, na šta upozoravaju agronomi.
Euronews
Povezane vesti
"Prema našim nekim procenama, na oko 11.500 do 12.000 hektara kukuruza u Moravičkom okrugu, gde je nekih 3.000-3.500 hektara posejano za silažu, bio je projektovan prosečan prinos između 7.000 i 8.000 kilograma po hektaru, a sada je to negde na oko 4.500 do 5.000 kilograma po hektaru. Pojavile su se negde i buđi koje će u svakom slučaju povećati mogućnost pojave aflatoksina u stočnoj hrani", rekao je za Euronews Srbija Milan Damljanović, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredne savetodavne službe Čačak.
On je naveo da su uslovi ove godine pogodovali razvoju svih gljivičnih obolenja na kukuruzu i da se na to mora obratiti pažnja.
"Postoje načini dodavanja određenih preparata u stočnu hranu, da se to suzbije, onda upotreba zeolita, aktivnog uglja", rekao je Damljanović.
Ratari će za narednu godinu morati da razmotre alternativna rešenja, a kao prvo setvu sorti kukuruza koje sazrevaju ranije.
Manjak kukuruza će uticati na lokalno tržište u Moravičkom okrugu.
Dobra vest je da je država najavila određene mere podrške i pomoći za područja najpogođenija sušom.
Problemi sa bolestima zrna
Agroekonomista Žarko Galetin rekao je za Euronews Srbija da je ova godina bila izuzetno loša sa aspekta agrometeroloških uslova jer je, dodaje, praktično celu Srbiju pogodila elementarna nepogoda zbog izuzetno visokih temperaturura sa veoma malim količinama padavina.
Povezane vesti
On je naveo da se temperatura nije spuštala ispod 20 stepeni ni tokom noći i da su uz nedostatak vlage u zemljištu zabeležene drastične posledice, pre svega, po prinose kukuruza i soje, dve kulture za koje kaže da su najteže podnele sušu.
"Te visoke temperature u julu i avgustu sa nedostatkom padavina su prouzrokovale da imamo recimo kukuruza na nivou čitave države manje za nekih 25 odsto, soje između 25 i 30 odsto, još je to na nivou procene, suncokreta možda od nekih 12 do 15 odsto. U svakom slučaju, kada se sve to sabere i kada uzmemo u obzir neke prosečne cene na svetskim berzama za ove kulture, gubici su vrlo ozbiljni i najverovatnije će da dođu do milijardu evra, možda čak i više od milijarde evra", rekao je Galetin.
Navodeći da je kukuruz poznat kao jedna relativno otporna biljna kultura koja može da se nosi sa lošim vremenskim uslovima, Galetin je rekao da su lokalno na nekim parcelama prinosi bili katastrofalno loši i praktično ih nije bilo.
On kaže da je kukuruz do juna izgledao veoma dobro, ali da su za tu biljnu kulturu jul i avgust ključni meseci i da ta tada nije bilo padavina što je, dodaje, uticalo da je prinos izuzetno loš.
"Zelena masa je obećavala veoma dobar prinos kukuruza. Ali jul i avgust, u periodu kada kukuruz ulazi u generativnu fazu, kada ulazi u fazu kada mora da nalije zrno, kukuruz uopšte nije dobio kišu", rekao je Galetin i dodao da je u julu i avgustu palo malo više od pet litara kiše po metru kvadratnom je palo, a da kukuruzu, u celoj vegetativnoj godini, od vremena setve pa do žetve, treba negde između 450 i 500 litara kiše.
Uz ekstremno visoke temperature, navodi Galetin, na pojedinim parcelama su se pojavili i patogeni i problem sa bolestima zrna i buđi, tako da i to može dovesti do eventualnih problema.
"Ali nije to tako kao što je bilo 2012. godine, nije u tolikoj meri i ne verujem da će to eskalirati do mere da ćemo ponovo imati problem s aflatoksinom u mleku ili bar ne u tolikoj meri kao što je bilo 2012. godine", rekao je Galetin.
Komentari (0)