Igre 
Srbija spušta rampu na izvoz pšenice - ogromna tražnja za žitaricama u Evropi zbog straha od nestašice
Komentari09/03/2022
-20:25
Vlada Srbije bi trebalo na sednici u četvrtak da donese odluku na osnovu koje će ograničiti izvoz pšenice, kukuruza, ulja i brašna. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da država radi sve što je moguće kako bi ublažila negativne posledice krize koja je zahvatila ceo svet, a izazvana je energetskom krizom i ratom između Ukrajine i Rusije.
Rat na teritoriji "žitnice Evrope", kako mnogi nazivaju Ukrajinu, izaziva veliku zabrinutost za snabdevanje osnovnim životnim namirnicama i energentima širom sveta. I ostale zemlje su uveliko počele da prave zalihe i da obezbeđuju snabdevanje nakon zatvaranja luka u Ukrajini i prekida isporuka iz Rusije. To je cenu pšenice u SAD danas vinulo u nebesa - na maksimum koji nije zabeležen u poslednjih 14 godina, usled neviđene tražnje uvoznika.
Predsednik je naglasio da Srbija ima dovoljno hrane, ali da želi da izbegne situaciju koja se desila u ponedeljak, kada je potražnja bila toliko velika da smo u jednom danu imali zahtev za izvoz četvrtine naših ukupnih rezervi.
"Tolika je pomama u regionu za žitaricama. Cene su otišle u nebesa. Svi moraju da obezbede hleb za svoje stanovništvo. Zato smo doneli tu meru, a Vlada će imati mogućnost da procenjuje kada da odobri izvoz, jer se to ne radi zakonom, već podzakonskim aktima. Dakle, kada Vlada proceni da smo potpuno sigurni, u tom trenutku uvek može da dozvoli izoz. Ali, mi moramo da merimo bukvalno svakog dana da se nijednog trenutka ne bismo brinuli da li imamo dovoljno za potrebe domaćeg stanovništva", rekao je Vučić.
Predlog PKS: Umesto zabrane, kvote za izvoz pšenice
Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je danas da će Vladi Srbije predložiti da umesto potpunog ograničenja izvoza pšenice, kukuruza, brašna i ulja, uvede kvote kao rešenje koje će više koristiti privredi, farmerima i državi.
Predlog se odnosi na uvođenje sistema mesečnih kvota i poštovanje već postojećih ugovora sa inokupcima čime se ne bi ugrozio potreban izvoz u većoj meri.
Takođe, uvođenjem kvota održala bi se pozicija domaćih proizvođača na evropskom i tržištu regiona, navedeno je u saopštenju.
Povezane vesti
PKS poručuje da je snebdevenost tržišta osnovnim životnim namirnicama stabilna, kao i da proizvođači imaju dovoljne količine da obezbede potrebe, te da se ne očekuju nestašice.
Vlahović: Dobra mera na kratak rok
Ekonomista Aleksandar Vlahović je za Euronew Srbija izjavio da je bilo i očekivano da će biti doneta jedna odluka koja će imati svoj kratkoročni uticaj i da će taj efekat uticati i na smirivanje cene hrane, makar kada je Srbija u pitanju.
"Na dugi rok, nisam siguran da ovom merom može da se postigne cilj. Ovo nije ništa neuobičajeno. Mnoge druge zemlje su reagovale na sličan način. Kada dođe do ovakvih poremećaja berze se zatvaraju, centralne banke reaguju, tako što uvode moratorijum, kod nekih banaka koje su ugrožene. Dakle, neophodno je doneti ovakve kratkoročne mere, ali one samo u kratkom roku daju odgovarajuće rezultate", naglasio je Vlahović.
Ćulibrk: Zabrana izvoza je besmislena
Glavni urednik nedeljnika NIN smatra da je zabrana izvoza pšenice i brašna besmislena. Prema njegovim rečima u Srbiji nije problem velika tražnja, već zamrnute cene. Nije normalno, kaže, da cene u Srbiji stoje, a da cena pšenice na svetskom tržištu raste, a to se dešava jer su Rusija i Ukrajina najveći svetski proizvođači pšenice, koji proizvode više od 50 odsto potreba u celom svetu.
"Besmisleno je zabraniti izvoz brašna u zemlji koja proizvodi milion ili dva miliona tona više nego što joj treba za sopstvene potrebe, šta da radi s tim količinama pšenice i svega ostalog. Došli smo u apsurdnu situaciju da imate viškove, a da zabranite izvoz i postavlja se pitanje šta će da rade kompanije koje proizvode pšenicu i brašno u trenutku kada im se ukazala istorijska prilika da zarade jedne godine na tome i država im to zabrani", rekao je Ćulibrk za Euronews Srbija.
On je rekao i da je sada jedno od otvorenih pitanja da li te kompanije mogu da tuže državu na sudu i da traže odštetu koju će platiti svi građani Srbije iz budžeta.
Povezane vesti
"Ne bih isključio taj scenario, sa tržištem se ne treba igrati. Da je bila suša, da je proizvodnja manja nego što nam je dovoljno, ali nema razloga za to. Jedini razlog je što država želi da napuni rafove prodavnica koji su prazni, a li nisu takvi jer robe nema, već zbog toga što je država ograničila njihovu cenu ispod tržišnog nivoa", rekao je Ćulibrk.
Preporuka za vas
Komentari (0)