Poljoprivrednik sa diplomom doktora nauka: "Kad obrađujete zemlju u krugu od 10 kilometara dan mora da počne pre sunca"
Komentari06/03/2022
-12:42
Sa znanjem koje je stekao na beogradskom Veterinarskom fakultetu, Milija Palamarević je mogao da bira u kojoj evropskoj metropoli želi da živi, ali učinio je potez kome se mnogi njegovi zemljaci dive. Vratio se u selo Guberevac kod Knića, da naučeno znanje primeni u svom domaćinstvu. Srednju poljoprivrednu školu je završio u Kraljevu, a fakultet u Beogradu pre roka i sa prosečnom ocenom 9,61.
"Volim veterinu, jer znam da je u mestu odakle sam potekao to neophodno. Upisao sam doktorske studije i završio sam ih u januaru, a u međuvremenu sam se i oženio, postao otac dvoje divne dece i ostao tu gde su mi koreni", rekao je Palamarević za Rinu.
Najbolju praksu tokom školovanja imao je u svom domaćinstvu, gde gaji 120 grla krupne stoke i već od malih nogu zna šta je njihova potreba.
"Ove godine uspeo sam da završim štalu na dva sprata, gde mogu da smestim do 200 krava simentalki koje daju dosta mleka, a trenutno imam oko 120 grla krupne stoke. U prizemlju mi se nalazi sva mehanizacija koja mi je neohodna za pripremu hrane za životinje. Planiram da moju štalu napunim u punom kapacitetu i ne odustajem od te namere, jer bi pre živeo u selu nego hodao beogradskim asfaltom", kazao je Palamarević.
Ovaj vredni poljoprivrednik sa doktorskom diplomom ostao je veran selu, gradeći kuću i okućnicu, ne želići da zaraste u korov i šiblje. Sa svojom porodicom obraćuje 150 hektara zemlje i nije se pokajao ni jednog trenutka.
Veterinar je na selu kao član porodice
"Biti jedini veterinar u svom selu nosi veliku odgovornost, domaćini te gledaju kao člana porodice, jer u stočarstvu kojim se bave, moja pomoć im je preko potrebna. Zimi iako ima manje posla na selu, to ne znači i za mene, kao veterinara zovu me na sve sve strane, ne gledam kada je kiša, dubok sneg ili grad, moje znanje im je preko potrebno, a ja pomoć drugima nikada ne odbijam", priča Milija.
On napominje da se na selu, uvek nađe posao, a kada, kao on, obrađujete sve livade i pašnjake u krugu od deset kilometara dan mora da počne rano, pa čak i pre sunca.
"Nema slobodnog vremena, u pet sati ste već na nogama i ne završava se kad sunce zađe već kada se sve livade pokose, stoka namiri i kao veterinar pomognete svojim komšijama", priča Milija.
Iako se ne žali, ovog vrednog Knićanina brine samo jedno, kriza u Ukrajini. Nada se da cene nafte i poljoprivrednih proizvoda neće otići u nebesa i time mnogim poljoprivrednicima staviti prst na čelo, jer je uveren da ako je srpski seljak jak, jaka je i država.
Komentari (0)