Igre 
Radoslav je poljoprivrednik jutjuber - počeo da snima kada je kupio traktor sa uputstvom na turskom bez prevoda
Komentari12/12/2021
-20:19
Trideset godina bavi se poljoprivredom, a poslednje dve pokušava da je približi mlađim generacijama na način koji nije uobičajen za ljude iz njegove branše. Radoslav Adamović iz Krčedina, naselja u Sremu, među retkim je poljoprivrednicima jutjuberima u Srbiji. To je, kaže, njegov pokušaj da javnosti predstavi realnu sliku agrara i života na selu.
Poljoprivrednik ili jutjuber, odnosno influenser koji se bavi poljoprivredom? Za Radoslava Adamovića, ratara iz Krčedina, nema dileme. Trideset godina zanimanje nije menjao, samo je tradicionalno spojio sa modernim.
"Pa ja sebe baš ne smatram za influensera, čak ni za jutjubera. Ja sebe više smatram da sam poljoprivrednik koji snima za Jutjub", kaže Adamović.
Ipak, danas ima više od 20.000 pratilaca, a tokom prošle godine njegove snimke je pogledalo blizu 300.000 ljudi. Tako su ga primetile i kompanije koje proizvode ili prodaju poljoprivredne mašine, pa ga zovu da za njih radi recenzije. Sve je počelo, priča, pre godinu i po dana sasvim slučajno.
"Zahvaljujući nekom traktoru koji sam kupio i za koji nije bilo čak ni uputstvo na srpskom jeziku, samo na turskom i onda ni serviseri ni prodavci nisu o njemu znali te neke tajne. Tako mi se taj prvi klip i zove – secrets of the Arma track,odnosno tajne Arma traka", priča Adamović.
U selu ima lepih stvari, ali i mnogo problema
Od tada je snimao različite priče - od saveta za orezivanje voća, podizanje kredita za kupovinu traktora, do opisa života na selu. Cilj, kaže, nije zabava, već edukacija i realna slika problema sa kojima se poljoprivrednici suočavaju.
"Da prikažemo i život, kako izgleda poljoprivreda danas u Srbiji, da prikažemo ljudima iz grada šta se kod nas dešava. Da ne misle da je sve ono što vide na televiziji, što bismo mi želeli da emigriramo u tu zemlju sa Dnevnika, da to nije u stvari tako, da ima mnogo problema. Ima tu i jako lepih stvari", priča ovaj poljoprivrednik.
Povezane vesti
On naglašava da je na prvom mestu to što je čovek kao poljoprivrednik gospodar svog vremena. Druga strana priče su problemi – veleposednici koji masovno kupuju zemlju, visoka cena nafte, a nedovoljne subvencije, položaj u koje je poljoprivrednike dovelo otvaranje tržišta sa Evropskom unijom.
"Takmičimo se kao kada bi u fudbalu igrali 11:5. Znači, oni dobijaju subvencije između 300 i 600 evra po hektaru, a ja kad preračunam, dobijam devet evra po hektaru. I sad zamislite kakva smo mi konkurencija njima. I dobro mi uopšte opstajemo", smatra Adamović.
A opstaju, kaže, smišljajući inovativna rešenja. Na primer, prilagođavajući se zahtevima novih vremena i generacija.
Preporuka za vas
Komentari (0)