Igre 
Da li se zatvaraju farme svinja? Srbija od izvoznika postala uvoznik, a cena mesa će nastaviti da raste
Komentari05/02/2022
-16:02
Da li je podatak koji prenose mediji, da se u Srbiji u proteklih godinu dana zatvorilo 37 odsto velikih farmi svinja tačan, u Privrednoj komori Srbije nisu mogli ni da potvrde niti da demantuju. Za Euronews Srbija navode da proizvodnja svinjskog mesa nije pala u tolikoj meri. S druge strane, uzgajivači svinja kažu da nikada nije bilo gore.
Aktuelna afrička kuga dodatna je pretnja za granu stočarstva koja je u možda najtežem položaju do sada. Profesor Poljoprivrednog fakulteta i ujedno vlasnik selekcijske farme svinja u Rumenki, kaže da za 50 godina, koliko se bavi tim poslom, ne pamti gore vreme. Bili su primorani da broj svinja smanje najmanje za trećinu.
"Da smo komercijalna farma, mi bismo verovatno zatvorili farmu. Premostili smo ovu krizu tako što smo jednu generaciju zadržali mlade dok porastu. Tu smo svi, niko nije izgubio posao, svi smo u poslu, sačuvali smo dobru genetiku", kaže Vitomir Vidović, vlasnik farme svinja.
Tako pokušavaju, kaže, da prebrode krizu sa hranom, bar do juna dok ne stignu pšenica i ječam. Visoke cene stočne hrane nisu jedini problem. Vidović kaže, problem je to što se država okrenula uvozu svinjskog mesa i prerađivačkoj industriji, a farmere ostavila da se snalaze.
"Praktično smo na udaru zakonitosti ponude i potražnje na svetskoj berzi i onda ne možete izdržati te cene. Ako vlast ne promeni odnos i ne okrene se agraru, nisu ni svesni šta nas čeka za nekih dvadesetak godina. Mislim da će našem čoveku ostati samo radno odelo i pidžama", ukazuje Vidović.
Po njemu, potencijali poljoprivrede u Srbiji daleko su veći, a godišnji prihodi bi se, uz drugačiju pristup, kaže, mogli povećati i do deset puta. Za stočare on izlaz vidi u zadružnom sistemu gde bi farmeri imali i svoje klanice. Da je u proteklih pola godine nezavidna situacija za uzgajivače svinja kulminirala, potvrđuju i u Privrednoj komori. Ipak, ne mogu da potvrde podatak da je 37 odsto farmi zatvorilo vrata.
"Mogu da konstatujem da naša proizvodnja nije pala toliko, da naš broj životinja nije pao. Mi generalno u proizvodnji svinjskog mesa imamo tu nedovoljnu proizvodnju za domaće potrebe na nivou negde 90 odsto u proizvodima. Znači, da nam deset odsto fali. Tako da, i ako je pao broj farmi, nije se toliko odrazilo na proizvodnju", kaže Nenad Budimović iz PKS.
Povezane vesti
Jeftinije uvesti, nego proizvesti meso
Na proizvodnju se više odrazilo poskupljenje stočne hrane, energenata, smanjena potrošnja zbog pandemije, pojava afričke kuge. Na globalnom nivou, ona je uzrokovala poremećaje na tržištu, pa je u Srbiji jeftinije bilo uvoziti svinjsko meso, nego ga proizvoditi. Budimović očekuje smirivanje situacije, ali dodaje - za dugotrajna rešenja potrebne su nove destinacije za izvoz i veći podsticaj za velike uzgajivače.
"Pravilnikom ili uredbom je regulisano da se stimuliše i daju se postotci do određenog broja svinja, do nekih pet hiljada. Znači, automatski se isključuju oni koji bi mogli da povuku taj posao. Sve su to teme o kojima treba razgovarati iz razloga zaustavljanja pada", priča Bogunović.
A da je pad veliki i dugotrajan, pokazuju podaci po kojima je Srbija od izvoznika svinjskog mesa, postala njegov uvoznik. Pre tri decenije godišnje smo izvozili meso u vrednosti od više od 760 miliona dolara, a danas se u milionima dolara računa uvoz.
Agroekonomista: But bi trebalo da košta 1.900 dinara, ali ko bi to mogao da kupi?
Agroekonomista Milan Prostran ukazuje da u svinjarstvu postoje cenovni ciklusi, kada cena raste i pada, ali da je ovaj trenutni baš izražen do te mere da je došlo do gašenja velikog broja farmi. Kako je naveo, slična situacija je čak i u nekim zemljama EU, poput Hrvatske, jer proizvođači u toj zemlji smatraju da će banktoritirati ako im ne stigne pomoć iz fondova iz Brisela.
Prostran kaže da mu realno zvuči podatak da je više od 30 odsto farmi ugašeno, ali da bi stanje bolje moglo da se proceni ako bi se znala struktura tih farmi, da li su to one male ili one koje su deo klaničkih sistema.
"Veliki uvoz je dodatno dolio ulje na vatru. Godinama uvozimo značajne količine mesa i mi smo pre pet godina uvozili 50.000 tona svinjskog mesa. Prošle godine smo uvezli 25.000 tona svinjetine i oko 200.000 prasadi. Sa liberalizacijom tržišta, naše ionako slabo i osetljivo svinjasrtvo je došlo u tešku situaciju", napominje Prostran.
On podseća da je Srbija ranije izvozila i polutke i prerađevine, kao i da smo imali više od četiri miliona svnja, dok ih sada imamo oko 2,7 miliona.
profimedia
Povezane vesti
Prostran upozorava da bi ovaj period stočare, a posebno svinjare, mogao dovesti do te mere u krizu da nećemo imati mesa po niskoj ceni.
"Kada bi se primenila agrarna ekonomija u proizvodnji svinja, prema ceni kukuruza i soje, trebalo bi da plaćamo živu svinju negde između 250 i 300 dinara. Pošto se cena buta po kilogramu množi sa 3,5, trebalo bi da košta oko 1.900 dinara. To bi bila realna cena, ali ko bi to mogao da kupi", objašnjava Prostran zašto se proizvođačima sve manje isplati da gaje svinje.
Do kada će rasti cene?
Vlada je ograničila i cenu svinjskog buta, a agroekonomista kaže da se sigurno ni svinjsko ni ostale vrste mesa neće više prodavati po ceni iz 2020. godine. Procenjuje i da će trend rasta trajati najmanje do septembra ove godine.
On je istakao da postoji niz barijera koje ugrožavaju ovu proizvodnju, ali da bi bilo šteta da Srbija ostane bez svinja.
"Imamo probleme u funkcionisanju tržišta, zatvorili su ga Crnogorci, a zatvaraju ga i drugi. Bila bi šteta da Srbija ostane bez svinja. Mi smo zemlja kukuruza i koja treba da ima svinje. Fali kopča između primarnih proizvođača i klaničke industrije i trgovačkih lanaca. U celom tom sistemu bi trebalo da se rehabilituju zadruge i da okupe male proizvođače", objasnio je Prostran
On je ukazao da je svinjsko meso i dalje dominantno u potrošnji iako ga trošimo mnogo manje nego ranije. Pre smo, kako je naveo, trošili 65 kilograma mesa, od čega je 30 bilo svinjsko, dok sada koristimo ispod 50 kilograma.
Ukazuje i na globalnu krizu, pandemiju, političke igre, zatvaranje mnogih tržišta i to što su neke zemlje počele da stvaraju zalihe.
"Apelujem da država pomogne proizvođačima kupujući od primarnih proizvođača koji su najugroženiji. Ona može da kupi jedan značajan deo količina mesa i da ga zamrzne, jer i ovo što uvozimo je zamrznuto i dolazi da bi se prerađivalo. Trgovci i prerađivači se bolje snalaze u ovoj situaciji, a ceh plaća upravo primarni poljoprivredni proizvođač i od njega treba kupiti deo proizvodnje, da ih spašavamo, da im damo nadu da se i dalje bave tom proizvodnjom", istakao je Prostran.
Komentari (0)