Igre 
Zahtevi za izmeštanje farme svinja u Temerinu – peticije i razgovori nisu urodili plodom, meštanin počeo štrajk glađu
Komentari02/07/2021
-19:50
Meštanin Temerina Davor Bošković započeo je pre četiri dana štrajk glađu, tražeći izmeštanje farme svinja protiv koje građani godinama pišu peticije i obraćaju se inspekcijama i pravosudnim organima. Kako farma utiče na njihovu svakodnevicu i kako izgledaju lagune u koje ispušta otpadnu vodu, meštani su sredinom juna pokazali i atašeu austrijske amabasade, budući da je zakupac farme "Temerin agrar" ćerka firma kompanije Mitros Fleischwaren, odnosno austrijskog Gierlinger Holdinga.
Kada peticije, razgovori, pa ni sudska presuda, za sada prvostepena, nisu rešili problem, odlučio se na drugačiji pristup. Pod prozorom predsednika opštine, započeo je štrajk glađu.
"Rekao sam da neću prekinuti štrajk glađu dok se farma ne iseli. Ja znam da farma ne može da se iseli preko noći, ali dok ne dobijemo dokument, validan sa pečatom i potpisom, da li predsednika, da li ministra poljoprivrede, koji je validan, da će se farma Temerin agrar iseliti iz industrijske zone u Temerinu", kaže Davor Bošković.
Euronews/Printscreen
To je već prvog dana štrajka rekao i predsedniku opštine, koji ga je, priča, pozvao na sastanak. Ekipu Euronews-a nije, niti je odgovorio na postavljena pitanja. Sličan tretman dobili smo i od njegovog prethodnika.
Lokalnoj vlasti, resornom ministarstvu i vlasniku, odnosno zakupcu farme, meštani zameraju to što se na hiljade svinja uzgaja nadomak porodičnih kuća. Čitavu deceniju to im remeti svakodnevicu.
"Od moje spavaće sobe gde ja spavam, do prvog zida gde spavaju svinje ima 53 metra i to je neizdrživo, naročito leti. Evo sad je neka plus 32, 33 stepena...sad je ovo neizdrživo, ne mogu da otvorim prozor", žali se Branislav Tintor, stanovnik Temerina
Da ne trpe samo najbliže komšije, već i životna sredina, pokazuju nam na obodu lagune u koju se ispuštaju otpadne vode sa farme. Mesto veliko poput jezera, iz kog nadomak polja zasejanih pšenicom, isparavaju gasovi neprijatnih mirisa. Tu su pre desetak dana doveli i atašea austrijske ambasade. Kažu – sve opcije iscrpeli su u proteklih devet godina.
Povezane vesti
"Nema kome nismo pokucali na vrata, obratili se zvaničnom dokumentacijom. I dalje smo istrajni, jer ovo što držim ja u ruci je minimum deset zakona koje ta farma krši, elementarnih deset zakona", poručuje Milenko Karlica.
Tvrde da farma radi bez potrebnih dozvola, a da je održava sprega politike i zarade. Farma svinja osnovana je na tom mestu šezdesetih godina. 2004. kupio je Ljubinko Gobeljić, odnosno preduzeće Gobem d.o.o, a 2018. u zakup uzeo Mitros Fleischwaren. Za građane su tada problemi postali najveći. Iz Mitrosa se o "Temerin agraru“ nisu oglasili, dok je Gobeljić za Euronews u telefonskom razgovoru demantovao navode da dozvole ne postoje i dodao kako je sa opštinom blizu rešenja u vidu novog zemljišta na koje će se farma iseliti. To su već čuli uoči izbora, kažu meštani.
"A kad smo ih pitali ovde posle šest meseci, odbornike, rekli su nam – pa niste valjda mislili da smo mi to ozbiljno.. pa to su naši štosevi. To su nam rekli odbornici", tvrdi Milenko Karlica.
Zato, kaže Davor Bošković, u obećanja više ne veruje, pa će se sa stolice pred opštinom pomaći tek kad vidi da iseljenje počinje.
Iako su građani dobili obećanje da će u roku od šest meseci farma biti iseljena, to se nije dogodilo, otpadna voda i dalje ističe u lagunu koja se nalazi nadomak poljoprivrednog zemljišta na kojem se uzgaja pšenica i druge kulture.
Profesor Krčmar: Lagune ne mogu biti krajnje mesto za tretman otpadnih voda
Profesor Dejan Krčmar sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu za Euronews Srbija objašnjava da lagune jesu jedan od načina za tretman otpadnih voda, ali napominje da one ne mogu biti krajnje mesto.
"Lagune moraju biti hidroizolovane, vodonepropusne, kako ne bi došlo do interakcije sa podzemnim vodama i zagađenja ako imamo blizu neki vodotok. Ta voda se kreće i ako se nalazi blizu naseljenih mesta, onda imamo i neprijatne mirise, koji ovde jesu jedan od velikih rpoblema", priča profesor Krčmar.
Povezane vesti
Jedna od retkih inspekcija, koja je imala konkretan korak je bila Pokrajinska vodna inspekcija u junu 2019. koja je prilikom vanrednog nadzora ustanovila da ne postoji vodna dozvola.
"To je jedan od dokumenata koji bi svaki operater, odnosno industrija ili u ovom slučaju farma trebalo da ima, ali oni spadaju u postrojenja koja bi trebalo da imaju integrisanu dozvolu. Ona je ključno rešenje za sve ove farme kod kojih postoje problemi. Ona reguliše šta sve emisije u životnu sredinu, šta sme da se ispušta i koje su granične vrednosti emisije i u skladu sa tim bismo trebali da se ponašamo. To je bila obaveza do 2020. godine, a svega ridesetak ih ima. Od 200 postrojenja svega tridesetak ima integrisanu dozvolu, što znači da se na njima ne radi onako kako bi tebalo da bismo imali zaštićenu životnu sredinu",ističe Krčmar.
Građani se plaše da bi zagađenje sa farme moglo ugroziti i Park prirode Jegrička, a profesor smatra da je taj strah delimično opravdan.
Povezane vesti
"Lagune su vodopropusne, imamo prodiranje u podzemne vode. U toj interakciji sa površinskim vodama, a pogotovo sada u letnjim mesecima, smo svedoci da rastvoreni kiseonik opada, a još kada imamo dodatno zagađenje to neminovno znači da će doći do deficita kiseonika i pomora ribe. Takođe, amonijak, koji je jedan od glavnih zagađivača iz otpadnih voda sa farmi, prelazi u oblik koji je toksičan za ribu. Svi ti mali inputi, uz nepovoljne klimatske faktore će doprineti značajnom pogoršanju i potencijalnom pomoru ribe", upozorava Krčmar.
Šta su nalazi pokrajinske inspekcije?
U Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine za Euronews Srbija kažu da su njihove inspekcije više puta izlazile na teren po prijavi građana tokom 2019. i 2020. godine i da su dobijali prijave čiji su predmet bili "neprijatni mirisi i buka", a "koji nastaju obavljanjem delatnosti farme".
Istaknuto je da je pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine, postupajući po predmetnim prijavama, obavila inspekcijske nadzore zajedno sa pokrajinskom vodnom inspekcijom, kao i sa republičkom veterinarskom inspekcijom.
"U toku inspekcijskog nadzora nisu utvrđene nezakonitosti iz nadležnosti pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine, s obzirom da je utvrđeno da je predmet prijave ispuštanje osoke i njeno lagerovanje u lagunama na lokaciji", navodi sekretarijat.
Ističe se da je pokrajinska inspekcija u 2019. godini, u skladu sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru, prosledila inspekciji za zaštitu životne sredine Opštinske uprave Temerin zapisnik u kojem je konstatovano da "Temerin agrar DOO" nije podneo nadležnom organu zahtev za izdavanje intergisane dozvole, a radi daljeg postupanja u okviru njihove nadležnosti.
Komentari (0)