Izazovi domaćih uzgajivača svinja: Problemi zbog cena tovljenika i uvoza jeftinijeg mesa iz inostranstva

Komentari

Autor: Euronews Srbija

16/03/2025

08:34

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Prekomerni uvoz jefinijeg svinjskog mesa iz Evropske unije i drugih zemalja preti da ugasi preostale farme svinja u Srbiji. Svinjarstvo u Srbiji je na ivici potpunog kolapsa, kaže za Euronews Srbija Mladen Alfirović iz Udruženja uzgajivača svinja Srbije. Šta predlažu domaći uzgrajivači svinja i kakve mehanizme ima država da im pomogne, bila je tema emisije Hajde da razgovaramo.

Kako kaže Alfirović, trenutna otkupna cena tovljenika je 160 dinara po kilogramu žive vage plus PDV. U isto vreme prošle godine, ta cena je bila 260 dinara.

"Mi smo sada na ivici potpunog kolapsa svinjarstva u Srbiji. Primarni proizvođači koji se bave tovom kao posebnom vrstom uzgoja posluju u minusu duže od devet meseci, a oni koji imaju zatvoreni sistem, koji imaju sopstvenu proizvodnju prasića, oni duže od četiri meseca posluju sa gubitkom. Stanje je neodrživo, neke mere se moraju hitno preduzeti kako bi se očuvalo ono malo farmi što je ostalo. Ako se i to malo ugasi mi ćemo postati 100 odsto zavisni od uvoza svinjskog mesa, a to nikako nije dobro", rekao je on.

Sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže da nije nažalost prvi put da se dolazi u ovakvu situaciju.

"Poznati su ti ciklusi u proizvodnji svinja da posle nekog perioda kad farmeri mogu da kažu da nisu na gubitku, obično dođe period da oni izgube ako je bilo dobiti u prethodnom periodu. Vrlo je bitno da kažemo zašto dolazi do tih ciklusa. Ovo poslednje što se dogodilo, jednostavno mnogo je tovljenika ušlo u ciklus tova i sada je taj broj komada mnogo veći nego prethodnih godina, a farmeri su se odlučili zato što je bila povoljna cena da uđu sa većim brojem komada. Mi moramo da proizvedemo dovoljne količine svinjskog mesa za sopstvene potrebe, a potom da računamo na izvoz, da smanjimo uvoz mesa, da se uvozi meso za preradu i na taj način da zaustavimo dalji pad. Takođe treba razmisliti o svemu tome kako finansirati, odnosno podsticati prozvodnju. Oni koji su relevantni proizvođači njih treba maksimalno podržati i uključiti. Manji proizvođači treba da budu prepoznati ali na neki drugačiji način", naveo je on.

Dramatičan skok uvoza svinjskog mesa

Kako ističe Alfirović, uvoz svinjskog mesa u Srbiju, ako se posmatra period od pre korone, porastao je od 300 do 500 odsto. Samo u 2024. godini uvezeno je blizu 50.000 tona svinjskog mesa.

"Tu se radi o zamrznutom mesu namenjenom za dalju preradu, ali poseban problem je što mi uvozimo i sveže meso. Uvoznici su istovremeno dobavljači velikim trgovinskim lancima i oni kad je meso jeftinije u EU uvoze velike količine. Naša pretpostavka je da se to skladišti negde i onda kada cena krene da raste oni to izbacuju na tržište. Govorim o uvoznicima i prerađivačima, oni su negde u povoljnijem položaju jer imaju mogućnost izbora, oni mogu da biraju da li će sirovinu kupiti na domaćem tržištu ili će je uvesti", rekao je on.

Kako kaže, najveća količina mesa uvezena je iz Španije, ali napominje i da je Španija zemlja u kojoj se koristi 100 odsto genetski modifikovana hrana za ishranu životinja.

"Tu govorimo o sojinoj sačmi i kukuruzu, a u našoj zemlji je zabranjem promet GMO hrane za životinje. To praktično znači da bi svaka pošiljka mesa na granici morala da bude kontrolisana na izolat soje i da se utvrdi da li se u tom proizvodu nalazi nešto što je kod nas zakonom zabranjeno. I ne samo to, već da se to meso posebno obeležava, kako bi potrošač u Srbiji imao pun nivo informisanosti i samostalno donosio odluku da li će kupiti meso iz uvoza ili domaće. Kad govorimo o tih 300 do 500 procenata, vi imate zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju koji kaže da ako se određeni proizvod uvozi u određenoj količini u određenom periodu da preti da dovede u opasnost ili dovodi u opasnost domaću industriju, mora da se reaguje. Postoje mere kao što su kvote, dažbine, privremena ograničenja od uvoza kako bi došlo do stabilizacije tržišta, kako bismo mi prodisali. Ovde nama treba i Ministarstvo trgovine i Uprava carina i Ministarstvo poljoprivrede da u nekom dogovoru odlučimo šta ćemo dalje", rekao je on.

Govoreći o GMO, Budimović ističe da postoje dva pravca, prvi je taj da s obzirom na to da je na snazi zakon o zabrani upotrebe GMO, nema označavanja proizvoda jer se smatra da je sve "ne GMO".

"Mi smo pokretali inicijativu, u mesu ne može da se dokaže genetska modifikacija, odnosno taj nivo kao u biljnim proizvodima, ali može prilikom uvoza da se traži od uvoznika da se još jedan dokument uz svu dokumentaciju kaže, jer oni imaju farme koje ne koriste GMO soju. Ostalo je na inicijativi, zato što je EU vrlo zahtevna u tom dokumentovanju", rekao je on.

Alfirović sa druge strane kaže da ima informaciju od veterinara da se pri uvozu mesa može tražiti kontrola mesa na izolat soje i da laboratorijske analize mogu utvrditi da li to meso sadrži GMO soju ili ne.

"Mi o ovome pričamo jako dugo, jako dugo se problemi guraju pod tepih. Na svim sastanicima sa ministarstvom zahtevamo da se pronađu trajna rešenja. Nudimo svoju saradnju, ekspertske timove. Nažalost, na svakom tom sastanku iako su nam mnoge stvari obećane, ništa se bitno nije promenilo. Prijave se redovno šalju. To je nešto što nije od juče. Državni organi uvek izlaze sa tvrdnjama da je meso u Srbiji bezbedno", rekao je on.

Budimović kaže da se godinama predlažu sistemska rešenja. Kako ističe, možda bi trebalo da u proizvođači prilikom početka ciklusa tova sklope ugovore sa klaničarima o otkupu po određenoj ceni.