Šljivovicom iz Šumadije nazdravljaju i na drugim kontinentima – srpska rakija se pije i u Australiji i Singapuru

Komentari

Autor: Zlatica Radović

05/12/2021

17:25

Šljivovicom iz Šumadije nazdravljaju i na drugim kontinentima – srpska rakija se pije i u Australiji i Singapuru - Copyright Tanjug/Sava Radovanović/Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U Hrvatskoj, SAD, Nemačkoj, Crnoj Gori i BiH se godišnje popije najviše rakije iz Srbije, jer u ovih pet zemalja srpski proizvođači prodaju oko 72 odsto ovog alkoholnog pića. Postepeno osvajaju i nova tržišta, pa se domaća šljivovica pije i na Islandu, Kipru i Malti, u Singapuru, Kazahstanu, pa čak i u Australiji i Kini.

U Privrednoj komori Srbije kažu da je primetan konstantan rast izvoza rakija od voća, a lane je on bio za 30 odsto veći nego 2019. godine i dostigao je vrednost od oko 7,3 miliona evra. Ovaj trend se nastavlja, tako da je za prvih devet meseci ove godine u odnosu na isti period lane zabeležen rast od oko 60 odsto i već sada iznosi 7,8 miliona evra. Sve to je i dalje simbolično u odnosu na količine i vrednost pića koje kao nacionalni brend uspeju da unovče neke druge zemlje.

"Trudimo se da to piće približimo i strancima i da dobije status kakav zaslužuje. Ipak, ne može se govoriti o nekoj masovnoj proizvodnji, jer se rakija ne pravi na brzinu i ona koja ima klijentelu i u inostranstvu mora da odleži bar tri godine. Zbog načina proizvodnje i činjenice da je od voća, ona je skupo piće u odnosu na mnoga druga. Činjenica je da je najviše kupuju naši ljudi u dijaspori, ali i da praktično ne postoji čovek koji je probao, a da nije oduševljen kvalitetom", kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u PKS.

Potražnju na stranom tržištu prati i rast proizvodnje jakih alkoholnih pića u Srbiji, a u PKS kažu da ona u poslednjih pet godina raste po stopi većoj od 10 odsto godišnje, što upućuje na zaključak da je srpska privreda uvidela svoju šansu u ovom sektoru i na globalnom tržištu.

Proizvođači kažu da se u zavisnosti od zemlje traže različiti ukusi. Na tržišta Amerike, Australije i Zapadne Evrope, gde ima dosta ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, uglavnom se plasira šljivovica. U Rusiji, Dubaiju i Singapuru osim nje se prodaju i viljamovka i dunjevača.

"Na rast izvoza su uticali i dizajn i kvalitet, jer pre desetak godina nismo imali toliko dobrih i lepo upakovanih rakija sa modernim etiketama, a sada imamo one koje su odležale i po 10 i 15 godina i takva pića su zanimljiva i potrošačima širom sveta. Ipak, dobar deo njih još uopšte ne zna za rakiju i pred nama je težak posao, da je promovišemo. Pripadnici srpske dijaspore su zato Mesije domaće šljivovice", kaže Bogunović.

Šljivika za petinu više nego pre četiri godine

U protekle četiri godine, prema podacima PKS, ostvaren je prosečan godišnji rast proizvodnje šljive od 20,8 odsto. Ukupna proizvodnja ovog voća u 2020. iznosila je 582.547 tona, od čega je čak 388.894 tone proizvedeno u regionu Šumadije i zapadne Srbije, što predstavlja skoro 67 odsto ukupne proizvodnje. Od ukupne berbe ovog voća oko 70 do 75 odsto se upotrebi za proizvodnju rakije. Srbija je četvrta zemlja po proizvodnji šljive u svetu, a rakija koje se najviše proizvodi kod nas je upravo šljivovica.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku proizvodnja prirodnih rakija u proteklih pet godina beleži konstatantan rast, a u 2020. u odnosu na 2019. godinu iznosi 25,6 odsto.

"Osim toga i broj registrovanih proizvođača se povećava iz godine u godinu, tako da je trenutno u Registar koji vodi Ministarstvo poljoprivrede upisano oko 820 destilerija, dva puta više nego 2015. godine od kada je donet Zakon o jakim alkoholnim pićima. Može se zaključiti da je srpska privreda uvidela svoju šansu u ovom sektoru, jer nam se obraća sve više zainteresovnih za informacije o postupku registracije ove proizvodnje“, navodi Bogunović.

On kaže da se u Srbiji proizvede između 50 i 60 miliona litara, uključujući i rakiju proizvedenu u sopstvenim domaćinstvima. Najveća proizvodnja je u Rasinskom, Šumadijskom i Zlatiborskom kraju.

"Izvoz jakih alkoholnih pića za devet meseci ove godine, sa područja Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga, dostigao je 473.000 evra što je povećanje u odnosu na isti period prošle godine 20, 4 odsto. Najzastupljenija tržišta u ovoj godini su SAD i Australija“, kaže Predrag Lučić, direktor Regionalne privredne komore Kragujevac.