Igre 
Stočarstvo u Srbiji na nivou nerazvijenih zemalja - broj goveda, svinja i ovaca drastično opao
Komentari15/11/2021
-20:17
Stočarstvo u Srbiji prema mišljenju analitičara na nivou je najnerazvijenijih zemalja sveta, jer u BDP agrara učestvuje sa svega 30 odsto. Štale se prazne, od 1990. godine na ovamo broj stoke opada za dva do tri odsto godišnje, a malo ko želi da se bavi ovim poslom.
Agrarni analitičar Branislav Gulan ističe da sve dok je litar mleka jeftiniji od litra mineralne vode nema boljitka za proizvođače. Prema podacima ovog agrarnog stručnjaka, u štalama u Srbiji, trenutno je oko 900.000 goveda, što je upola manje nego pre tri decenije.
"Stočasrtvo u BDP-u poljoprivrede učestvuje samo sa 30 odsto, a sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja. Da je situacija loša vidi se i u broju svinja. Pre 30 godina u oborima ih je bilo više od 5 miliona, sada je taj broj prepolovljen", ukazuje Gulan.
Agroekonomista Milan Prostran kaže da je stočarstvo u Srbiji u ozbiljnoj krizi, a kao najveće probleme navodi niske otkupne cene i skupu stočnu hranu. On napominje da je stočarstvo u zemljama EU zastupljeno sa oko 70 odsto u bruto proizvodu poljoprivrede i da predstavlja lokomotivu njenog razvoja, dok kod nas učestvuje sa svega oko 30 odsto agrara.
"Sunovrat stočarstva je počeo 1992. godine sa uvođenjem sankcija i zabranom izvoza junadi i svinjskih konzervi. U međuvremenu je bila i velika inflacija, pala je potrošnja mesa. Mi smo do tada trošili 65 kilograma po glavi stanovnika, a pali smo na svega oko 30 kilograma. U međuvremenu su se raspale zadruge koje su okupljale male farmere. Kod nas je 78 učešće tih malih proizvođača i oni dominiraju", navodi Prostran.
On ističe da je Srbija 1975. godine 2.250.000 goveda, a da sada ima 870.000 i da će tek popis poljoprivrede, koji je najavljen za 2023. godinu dati tačne podatke. Sa 4.600.000 broj svinja je pao na 2.700.000. Broj goveda, svinja i ovaca je, kako kaže, katastrofalno pao, a samo je broj koza veći i možemo reći da ih ima dovoljno.
"Trenutno je najveći problem smanjena potrošnja domaćeg stanovništva, kao i uvoz koji je došao da bi se ublažio neki nivo visokih cena. Dalji problem su inputi za ishranu stoke, kukuruz soja i sve druge komponente su skuplje za 60 odsto", kaže Prostran.
Povezane vesti
Prema podacima državnog revizora od 2016. do 2018. izdvojeno je prema 28 milijardi dinara za stočarstvo, što je veliki deo agrarnog budžeta, ali Prostran napominje da je ukupan agrarni budžet mali i da su ta ulaganja ipak nedovoljna.
U lancu proizvodnje najgore proizvođaču
Najveću muku muče mali proizvođači. Mirko Milojević je jedan od retkih entuzijasta koji u selu Grabovac kod Svilajnca još drži krave. Nekada ih je imao 30, danas svega 10.
"Greota je da se to izgubi, šteta je, tu su uložene velike pare, veliko vreme.Tu su krave koje vode poreklo iz Austrije, iz Nemačke i šta sad da ja to prodam šta će posle da bude. Svaka štala koja je prodala krave nikad se više nisu vratile", kaže Milojević.
Kada imate mali broj krava koje dnevno daju 120 litara mleka, proizvodnja ne može da se isplati, kaže Mirko. Cena mleka ista je već godinama, a hrana je poskupela.
"Litar mleka je trenutno 34 dinara, bez premije od 10 dinara koju sad daje država. Do sad je bilo sedam, sad će da bude 10 dinara. Može li od toga da se preživi mesec? Može, ne može, mora. To je krpljenje kraja s krajem", tvrdi Milojević.
I dok su mali proizvođači na ivici propasti, velikim farmama sa nekoliko stotina krava ide znatno bolje. Za svako grlo država daje 25.000 dinara, a postoje i subvencije za kupovinu najsavremenije opreme za mužu krava.
"Nama je pomogla država Srbija da kupimo ove robote. Mi smo kupili, a oni nam refundiraju 60 odsto iznosa. Jako sam zahvalan i apelovao bih na državu da to nastavi, jer ako bi se to nastavilo mi bi napravili revoluciju u stočarstvu", kaže David Mužlai, vlasnik farme "Mužlai".
Povezane vesti
U Poljoprivrednoj školi u Svijalncu postoji ogledna farma za sve buduće veterinare. Đaci ovde iz prve ruke mogu da nauče ono što u udžbenicima najčešće ne piše, da u lancu proizvodnje najgore prolazi proizvođač.
"Glavni motiv mladih ljudi je zarada. Ako nema profita, zarade onda nema ni motivacije za taj vid posla. Tu su velika odricanja i teško se živi od stočarstva", kaže Saša Kostić, iz Poljoprivredno-veterinarske škole u Svilajncu.
Umesto izvoznika svinjskog mesa, Srbija je postala uvoznik. Svake godine je sve manje i krava i ovaca, a pad u broju stoke godišnje iznosi oko tri odsto. Neophodna su veća ulaganja kaže naš sagovornik, ali je potrebno i da se država opredeli da li joj je poljoprivreda zaista strateška privredna grana.
Povezane vesti
Komentari (0)