Agrobiznis

"Mleko jeftinije od kisele vode": Farmeri se žale na gubitke, da li je poskupljenje izvesno

Komentari

Autor: Zlatica Radović

30/08/2021

-

08:59

"Mleko jeftinije od kisele vode": Farmeri se žale na gubitke, da li je poskupljenje izvesno
"Mleko jeftinije od kisele vode": Farmeri se žale na gubitke, da li je poskupljenje izvesno - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Za litar mleka poljoprivrednici u Srbiji dobijaju od 26 do 37 dinara, a cena zavisi od količine, kvaliteta i dogovora sa otkupljivačem. Isto to mleko potrošači kupuju u proseku za oko 90 dinara u trgovinskim lancima.

Proizvođači već mesecima upozoravaju da im se ovaj posao ne isplati i da posluju sa gubitkom i traže da i drugi u lancu od krave do rashladnog frižidera, prihvate teret krize u ovom sektoru - mlekare da podignu otkupne cene, a trgovci da spuste svoje marže.

U Ministarstvu poljoprivrede ističu da je povećanje cena neminovno, jer ta poljoprivredna proizvodnja više ne može da istrpi ovako visoke cene inputa, a pre svega sve skuplje stočne hrane. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je izjavio da svako misli da je oštećena strana, a da je posao ministarstva da bude neka vrsta medijatora u čitavoj toj priči.

"Svako od njih kaže da nema prostora da se cene koriguju, ali naravno da prostora uvek ima. Država će sa svojim sistemom mera pomoći sa odgovarajućim pogodnostima, od premija za mleko, do smanjenja troškova kod veterinarskih poslova. Kod mlekara postoji spremnost da izađu narednih dana sa korekcijom cene mleka, a pregovaramo i sa trgovcima. Moramo da mislimo o celom sistemu, da ne dođe do nekontrolisanog rasta finalnog proizvoda. To nikom ne bi odgovaralo, jer bi moglo doći do smanjenja prodaje mleka", rekao je Nedimović.

Povećanje premije samo deo rešenja

Za svaki litar mleka farmeri sada od države dobijaju sedam dinara od države, a Vlada Srbije bi trebalo narednih dana da usvoji uredbu po kojoj bi ova premija trebalo ubuduće da iznosi deset dinara. I proizvođači i poljoprivredni stručnjaci smatraju, međutim, da to nije dovoljno i da ne rešava problem.

"Farmeri dobijaju oko 35 dinara po litru mleka, a kisela voda košta oko 50. To najbolje oslikava dubinu problema. Trebalo je ranije napraviti strategiju da se na godišnjem nivou usklađivala otkupna cena, jer da je rasla po dva ili tri dinara godišnje, ne bi bilo mnogo ni mlekarima, a proizvođači ne bi došli u situaciju da posluju u minusu. Farmeri predlažu povećanje od 15 dinara, jer oni sada dobijaju oko 35 dinara za litar, a njih proizvodnja košta 50 dinara", objašnjava Budimović.

profimedia

 

On ističe da su cene stočne hrane skočile, a da se može očekivati da će i dalje rasti, jer je ovogodišnji rod soje umanjen za oko 40 odsto, a kukuruza za 25 do 30 procenata. Budimović napominje da proizvođači imaju ogromne troškove, koji se stalno uvećavaju, dok otkupna cena miruje već godinama. 

"Povećanje otkupne cene bi moralo biti sinhronizvano, u dogovoru sa trgovcima, koji imaju visoke marže, da se ta razlika ne bi prelila na džepove potrošača. I oni i mlekare i sa ovom cenom zarađuju, dok je ona za farmere neodrživa. Kupe mleko za najviše 35 dinara, a prodaju ga za 90, pa je pitanje gde ode ona razllika od 60 dinara", kaže Budimović.

On napominje i da povećanje otkupne cene mleka ne bi moralo da se odrazi na njegovu cenu u prodavnicama, jer to nije jedini proizvod koji mlekare prave i na kojem zarađuju.

"Nije isto ako poskupi osnovna životna namirnica za 15 dinara, kao kada za isti iznos skoči cena sira ili drugih mlečnih proizvoda koji su skuplji. Mlekare prave i jogurt, pavlaku, kajmak, a od toga još više zarađuju i mogu cene da usklade tako da to ne bude preveliki udar za potrošače, smatra Budimović.

profimedia

 

Država sada nudi veću premiju, deset umesto sedam dinara, ali predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda Sanja Bugarski smatra da to može donekle olakšati proizvođačima, ali da samo produžava agoniju ljudi u mlečnom govedarstvu.

"Mi mleko ne prodajemo državi, već mlekarima i ako oni nama neće da plate cenu koštanja, svi smo u problemu. Oni nemaju mogućnost da se tako ponašaju, na primer, prema proizvođačima ambalaže, već moraju da je kupe po ceni proizvodnje. Dovoljan je samo podatak da je otkupna cena mleka 2015. bila 42 dinara, a da je trenutno niža. Mi sada mučimo muku da nam vrate i tu staru cenu", objašnjava Bugarski.

Ona ističe i da se otkupna cena mleka nije menjala proteklih šest godina. Prema podacima iz Ministarstva trgovine, koji su objavljeni u okviru Potrošačke korpe, vidi se međutim da cena mleka u radnjama ipak nije mirovala.

Litar je u proseku u maju 2015. koštao 83,60 dinara, dok je u istom mesecu ove godine, prema poslednjim podacima, 91,12 dinara. Kilogram pavlake je pre šest godina bio 238,52, a sada je 257, 64 dinara, dok je kačkavalj  umesto 951,38, sada u proseku oko 994,21 dinar.

Cena belog sira je sa 362,55 skočila na 390,88 dinara, dok je najviše poskupeo kajmak. Za kilogram je 2015. godine trebalo izdvojiti 838,15 dinara, a sada košta oko 937,67 dinara. Na osnovu ovih statističkih podataka se vidi da su pojedine mlekare i trgovci ipak korigovali cenu, na štetu i kupaca i proizvođača mleka.

Komentari (0)

Biznis